U 2018. članice Energetske zajednice napredovale u održivom razvoju

Autor: Irina Lazzerini, ekspert za održivu energetiku, Sekretarijat Energetske zajednice

Prilikom otvaranja internet stranice Energetske zajednice, prvo što posetilac zapazi je njena misija: stvaranje zajedničkog i održivog panevropskog energetskog tržišta. I zaista, tokom poslednjih nekoliko godina održivi razvoj je postao ključni faktor prilikom dizajniranja i usvajanja novih energetskih politika i propisa u Energetskoj zajednici.

Ako se pogleda Godišni izveštaj o implementaciji za 2018. godinu, održivi razvoj je oblast koja ima najveći broj sektorskih i podsektorskih indikatora. Procenat implementacije od 52%, uz Crnu Goru kao lidera – najveći je u poređenju sa električnom energijom (48%), gasom (30%) i naftom (21%).

Najnoviji napredak u ovoj oblasti uključuje, na primer, prvu aukciju za obnovljive izvore energiji (OIE) za izgradnju solarne elektrane snage 50 MW u članicama Energetske zajednice, koja je sprovedena u Albaniji; usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti i uspostavljanje Fonda za energetsku efikasnost na Kosovu*; stupanje na snagu Direktive o velikim ložištima za postojeće termoelektrane i Direktive o industrijskim emisijama za nove; kao i usvajanje preporuka za klimatske promene u svim članicama.

Acquis o klimatskim promenama

Tri ključna stuba održive energetike u Energetskoj zajednici – energetska efikasnost, OIE, životna sredina, i propisi koji se na njih odnose, su nedavno dobila još jedan stub, a to su klimatske promene, u nastojanju da se Energetska zajednica uključi u globalnu tranziciju koja podrazumeva dekarbonizaciju i borbu protiv klimatskih promena. Trenutno postoje dve preporuke o klimatskoj akciji kao priprema za uvođenje Uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije.

Prva preporuka je da članice primene i usaglase svoje propise sa Uredbom o mehanizmu monitorninga (MMR) – Uredba EU br. 525/2013, koju je Ministarski savet Energetske zajednice usvojio u oktobru 2016. Uredba uključuje više važnih odredbi za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, kao što je uspostavljanje inventara emisija, formulisanje strategija niskougljeničnog razvoja i poboljšanje nacionalnih sistema za izveštavanje o politikama i merama.

Trenutno postoje dve preporuke o klimatskoj akciji kao priprema za uvođenje Uredbe o upravljanju u okviru Energetske unije

Osim toga, u januaru 2018. godine, nakon 15. Ministarskog saveta, članice su usvojile Preporuku 2018/01/MC-EnC o pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP), koji podstiču zemlje da pojednostave višestruke obaveze o monitoringu i izveštavanju o klimatskim i energetskim pitanjima, kao i regionalnu saradnju i unapređenje transparentnosti svih aktera u sektoru energetike.

Sekretarijat je u saradnji sa Evropskom komisijom pripremio smernice kako bi pomogao članicama u razvijanja integralnih planova. Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Makedonija zvanično su uspostavile nacionalne radne grupe za NEKP, prema preporukama Sekretarijata. U isto vreme, rad na tehničkom aneksu planova već je u toku u Crnoj Gori i Albaniji, uz pomoć GIZ-a.

Podrška Pariskom sporazumu i paketu Čista energija za sve Evropljane

Ove dve preporuke predstavljaju prvi važan korak Energetske zajednice u sprečavanju klimatskih promena. Ali, one nisu pravno obavezujuće i stoga nema rokova za usvajanje.

Takođe, kako je navedeno u Godišnjem izveštaju o implementaciji za 2018, priprema propisa o klimatskim promenama u većini članica napreduje sporo, a prepreka daljem napretku su ograničeni ljudski kapaciteti i tehnička ekspertiza u ključnim ministarstvima, kao i nedostatak integrisane politike o klimatskim promenama u svim sektorima.

Proces izmene Ugovora o Energetskoj zajednici, dogovoren tokom poslednjeg Ministarskog veća u Skoplju, otvara novu mogućnost za dalje razmatranje klimatskih promena, počev od uvođenja jasne reference na Pariski sporazum, koji su potpisale i ratifikovale sve članice (sa izuzetkom Kosova*, koje nije potpisnica UNFCCC), koji definiše obaveze u vezi sa izveštavanjem o klimatskim promenama za period posle 2020. godine, tako što će se ustanoviti poboljšani okvir za delovanje i podršku.

Prepreka daljem napretku su ograničeni ljudski kapaciteti i tehnička ekspertiza u ključnim ministarstvima, kao i nedostatak integrisane politike o klimatskim promenama

Još važnije je to što je Ministarski savet u Skoplju usvojio Opšte smernice za ciljeve članica za 2030. Smernice ne samo da naglašavaju pravovremenost i značaj političkog konsenzusa o energetskim i klimatskim ciljevima za 2030, već pozivaju na uključivanje propisa proisteklih iz paketa Čista energija za sve Evropljane u pravne tekovine (acquis) Energetske zajednice, odnosno prenošenje Direktive o obnovljivim izvorima energije, Direktive o energetskoj efikasnosti i Uredbe o upravljanju.

Energetska zajednica na COP24 u Katovicama istakla izazove i mogućnosti pravedne niskougljenične tranzicije

Na međunarodnom nivou, Energetska zajednica je istakla svoju posvećenost suzbijanju klimatskih promena učestvujući, drugu godinu zaredom, na Konferenciji potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), koja je ove godine održana u Katovicama (COP24). Sekretarijat Energetske zajednice je imao status punopravnog posmatrača.

Uz podršku poljske vlade kao predsedavajuće na konferenciji, Sekretarijat je 10. decembra, na marginama COP24, organizovao skup pod nazivom Prelazak na niskougljeničnu ekonomiju: pravedni putevi tranzicije u Energetskoj zajednici i izvan nje. Otvarajući skup predsednik COP24 Michal Kurtyka podržao je proces klimatske akcije u okviru Energetske zajednice kao pokretač doprinosa međunarodnim klimatskim naporima.

Na skupu, kojim je predsedavala Connie Hedegaard, bivši komesar EU za klimatsku akciju, a prisustvovalo skoro 200 učesnika COP24, održana je i debata u kojoj su učestvovali predstavnici ministarstava zaduženih za klimatske i energetske poslove iz članica Energetske zajednice, kao i predstavnici Evropske komisije, partnerskih organizacija (IRENA) i civilnog društva. Fokus je bio na tome kako započeti održivu ekonomsku i tehnološku transformaciju energetike u regionima u kojima posluju rudnici uglja.

Skupu je prethodio sastanak Odbora za energetiku i klimatske promene Energetske zajednice i Evropske komisije, na kojem se razgovaralo o prvoj nedelji pregovora na COP24 i o nekoliko važnih tačaka u vezi sa Radnim programom Pariskog sporazuma, a pružena je i podrška članicama u njihovim klimatskim ambicijama i konkretnim koracima – jedan izuzetan potez povukla je Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, koja je potpisala Izjavu o jačanju klimatskih ambicija, koju je predložila Koalicija za visoke ambicije.