Trošak garantovanog snabdevača: nerazumljiv za građane, ali nije neopravdana stavka na računu

Trošak garantovanog snabdevača, koji građani plaćaju na računima za električnu energiju, nije nikakav novi, niti izmišljeni trošak koji Elektroprivreda Srbije (EPS) obračunava građanima, ali bi ova kompanija, ali i Agencija za energetiku Srbije (AERS) mogle da se potrude da ga što bolje objasne građanima.

Odluke sudova u Užicu i Novom Sadu da trošak garantovanog snabdevača proglase kao neosnovani i nezakoniti i nalože EPS-u da vrati novac građanima izazvale su buru u javnosti. EPS je u međuvremenu saopštio da su ove dve presude izuzetak jer je od ukupno 206 ovakvih tužbi odbijeno 202. Poruka građanima je da ne žure sa tužbama jer bi za oko dva meseca Vrhovni kasacioni sud trebalo da donese načelni obavezujući stav o ovom pitanju. Ako on podrži EPS, građani koji sada podnesu tužbe mogli bi da dođu u situaciju da izgube spor i plaćaju sudske troškove.

Trošak garantovanog snabdevača, pod tim nazivom, se plaća od 2014, i presude se odnose na period od tada do danas. Prosečan mesečni iznos je fiksan i trenutno iznosi oko 140 dinara.

Štampanje i slanje računa se ne sme naplaćivati, ali ga svi naplaćuju – ne samo EPS

Sudovi u Užicu i Novom Sadu doneli su presude u korist građana jer je EPS kroz trošak garantovanog snabdevača naplaćivao troškove štampanja i slanja računa, kao i usluge info centra. Zanimljivo je da ova informacija ne postoji nigde u zvaničnim dokumentima, niti je postojala. Istina, ova formulacija mogla se naći na sajtu EPS-a i AERS-a kao objašnjenje za stavku naknada za merno mesto, kao i u nekim zvaničnim odgovorima EPS-a upućenim potrošačima. Inače, naknada za merno mesto je uvedena 2006, da bi 2014. bio dodat trošak javnog snabdevača, koji je kasnije preimenovan u trošak garantovanog snabdevača, .

Trošak štampanja i slanja računa je realan trošak svakoga ko izdaje račune kupcima

Da li stavka trošak garantovanog snabdevača sadrži trošak štampanja i slanja računa? Naravno da sadrži, jer štampanje i slanje računa košta. Ovaj trošak deo je troškova ili rashoda svake firme koja izdaje i šalje račune – mobilnog operatera, kablovskog operatera, kafane, trgovine… Autoru ovog teksta je pre nekoliko meseci stigao račun za kablovsku televiziju i internet uvećan za 100 dinara; na pitanje zašto, u operateru su mi rekli da je to zbog troškova štampanja i slanja računa i dodali da ako želim da ga dobijem na mejl, taj trošak neću imati.

Ali, ne pišu sve ove firme u računu koji vam izdaju da vam naplaćuju i trošak štampanja i slanja računa. Verovatno zato što znaju da je članom 12. Zakona o zaštiti potrošača zabranjeno da se potrošaču naplaćuje trošak slanja i izdavanja računa. Presude u Novom Sadu i Užicu se pozivaju na ovaj zakon.

Šta je u stvari trošak garantovanog snabdevača?

Presuda u Novom Sadu, kako prenosi portal 021, zanimljiva je i u delu u kojem se kaže da „troškovi koji nastaju u isporuci električne energije moraju biti jasno opredeljeni, transparentni, i u vezi sa obavezom naknade istih, i njihovom strukturom ne sme da postoji nedoumica kod potrošača.“

Ni u računu EPS-a niti u Metodologiji za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje (koju kao argument za naplatu ovog troška navode i EPS i AERS) nije jasno navedeno na šta se odnose troškovi garantovanog snabdevača, odnosno koja usluga je obuhvaćena navedenim troškovima, naveo je sud.

EPS i AERS nisu građanima približili šta tačno predstavlja ovaj trošak

I to je tačno. Odgovori EPS-a i AERS-a povodom pitanja u vezi sa presudama jasni su u delu u kojem se kaže da se trošak garantovanog snabdevača naplaćuje na osnovu važećih dokumenta, pre svega spomenute metodologije, koju je donelo nezavisno regulatorno telo AERS, ali nisu najjasniji u delu u kojem se odgovara šta je u stvari taj trošak.

„Trošak snabdevača se ne odnosi na trošak izdavanja i slanja računa, već pokriva deo opravdanih troškova snabdevača, tačnije pokriva pet odsto svih opravdanih troškova garantovanog snabdevača, koje odobrava Agencija za energetiku“, odgovara EPS.

Odgovor AERS-a je malo duži i malo konkretniji. Saopštio je da je Tarifnim sistemom za obračun električne energije za tarifne kupce iz 2006. uvedena „naknada za merno mesto“, koja se utvrđuje za sve kategorije kupaca u jednakom mesečnom iznosu na osnovu definisanog procenta maksimalno odobrenog prihoda utvrđenog u skladu sa metodologijom koja je doneta iste godine.

Tarifni elementi, metodologija, tarifa, formula…

Metodologija predviđa da se kroz maksimalno odobreni prihod pokrivaju i operativni troškovi koji predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja delatnosti grantovanog snabdevanja električnom energijom. Njih čine troškovi materijala, zarada i proizvodnih usluga i nematerijalni troškovi.

Metodologija je avgusta 2014. promenjena, pa je za tarifni element „mesto isporuke“ utvrđena tarifa „trošak javnog snabdevača“ (kasnije promenjen u trošak garantovanog snabdevača). Taj trošak se određuje na osnovu četiri odsto maksimalno odobrenog prihoda i tarifnog elementa „mesto isporuke“, prema formuli: TJS = (0,04 ∗ MOPt / MIt)/12.

Jasno? Možda samo onima koji su baš upućeni u problematiku, a običnim građanima teško. Istina, neke stvari jednostavno ne mogu biti proste.

AERS je garant da EPS ne zaračunava građanima sve što poželi

Osnovne stavke na računu EPS-a su količina potrošene električne energije, zatim obračunska snaga i trošak garantovanog snabdevača. Ove stavke ne postoje možda na računima drugih kompanija u regionu ili svetu, ali troškove koje predstavljaju obračunavaju sve kompanije.

Suština troška garantovanog snabdevača su troškovi koje ima EPS, odnosno deo ove kompanije koji se bavi garantovanim snabdevanjem. To su, moglo bi se reći, klasični troškovi u poslovanju jedne firme. Najvećim delom to su zarade, ali i rashodi koji nastaju u poslovanju, kao što je štampanje i slanje računa, ili nabavka spajalica i olovaka.

Trošak garantovanog snabdevača izračunava AERS, a ne EPS

Trošak garantovanog snabdevača izračunava AERS, ne EPS, uz pomoć gorenavedene formule i na osnovu maksimalno odobrenog prihoda za ovu kompaniju. Taj prihod utvrđuje AERS na osnovu troškova koje mu prijavi EPS. Ali, AERS određuje koji i koliki troškovi su opravdani i garant je da građani Srbije neće platiti više nego što bi trebalo. Reč je o nezavisnoj instituciji koju vode ljudi koje je izabrala Narodna skupština.

Da podsetimo, cela ova računica je neophodna jer je reč o regulisanim cenama za domaćinstva. Kada jednog dana Srbija bude imala maloprodajno tržište električne energije, trošak garantovanog snabdevača neće ni postojati na računima kao posebna stavka. Određivaće ga tržište, ali i dalje će ga plaćati kupci energije.