Toplotni talas pritisnuo evropsku elektroenergetsku mrežu, a sistemi za skladištenje energije profitirali

Rekordna proizvodnja struje iz solara, uz kapacitete za skladištenje energije, kojih je i dalje nedovoljno, doprineli su očuvanju stabilnosti elektroenergetskog sistema u Evropi tokom poslednjeg toplotnog talasa, ocenio je Ember. Mnoge nuklearne i druge termoelektrane su smanjile svoju aktivnost jer temperatura vode u rekama nije bila dovoljno niska za efikasno hlađenje. Širenje raspona cena u toku dana na evropskim berzama električne energije doneli su vanrednu zaradu vlasnicima baterijskih sistema za skladištenje energije i reverzibilnih hidroelektrana.

Toplotni talas koji je krenuo krajem juna napeo je elektroenergetske sisteme u Evropi, povećao potražnju za električnom energijom i doveo do uzleta dnevnih cena struje. Mreže su ipak ostale stabilne, uz rekordan obim proizvodnje u fotonaponskim sistemima, istakao je nezavisni institut Ember u svom izveštaju.

Temperature vazduha su skočile na preko 40 stepeni, podstakavši potražnju za električnom energijom, a najviše upotrebu klimatizacionih uređaja. Ovaj izazov su pogoršala havarijska isključenja u nuklearnim i termoelektranama.

Potražnja za strujom je 1. jula u Nemačkoj bila šest odsto jača nego 24. juna, u Francuskoj devet procenata iznad nivoa od nedelju dana ranije, a u Španiji 14 odsto veća. Kada se gleda najviša tačka, u Francuskoj je bila 12 odsto viša, u Španiji 15, a u Nemačkoj i Poljskoj je rast iznosio po pet procenata.

Veći raspon cena električne energije unutar jednog dana donosi veći prihod operatorima baterijskih sistema za skladištenje energije

Prosečna dnevna cena se u Španiji popela 15 odsto, u Poljskoj 106, u Francuskoj 108, a u Nemačkoj čak 175 procenata.

„Uprkos ogromnom pritisku, evropske mreže su prošle svoj test opterećenja, a uloga električne energije iz solarnih postrojenja je bila među glavnima za njihovo održanje. Suficit solarne energije po danu doprineo je sprečavanju nestanka struje. Ipak, upotreba pogona za skladištenje energije je i dalje nedovoljna, što dovodi do umanjenja snabdevanja energijom po zalasku sunca. To se ispoljilo u vidu oštrog povećanja cena električne energije“, izjavio je Emberov programski direktor za Evropu Pavel Čižak.

Rekordna proizvodnja u fotonaponskim postrojenjima u EU doprinela je stabilnosti snabdevanja strujom

Učinak solarnih sistema u Evropskoj uniji je u junu dostigao rekordnih 45 teravat-sati, pa je mreža po danu bila dobro snabdevena. Rezultat je, pritom, bio vrtoglavih 22 odsto viši nego godinu dana ranije.

„Toplotni talasi neće nestati – ubuduće će zapravo biti još jači. Rešenja koja mogu da doprinesu ublažavanju njihovog udara, na primer baterijsko skladištenje, interkonekcije, fleksibilnost na strani potražnje i dinamične tarife, treba da postanu ključni deo planiranja mreže i ustrojstva tržišta struje“, poručio je Čižak. Najperspektivnije je skladištiti električnu energiju iz solara, radi većeg napajanja sistema za klimatizaciju što duže tokom večeri, istakao je.

Neplanirana isključenja imala ograničen obuhvat, ali svejedno zabrinjavaju

Nestanci struje u Italiji 1. jula verovatno su izazvani pregrevanjem kablova. Pored toga, rast temperatura vazduha i vode otežava hlađenje termoelektrana. On je izazvao obaranje stepena iskorišćavanja kapaciteta nuklearnih elektrana u Francuskoj i Švajcarskoj.

Najviše su pretrpele raspoložive nuklearke u Francuskoj, gde su poremećaji zabeleženi u 17 od 18 postrojenja. Analitičari su u objavi naveli da je verovatno pogođeno do 15 odsto kapaciteta.

Osim toga, 4. jula je nestalo struje i na po nekoliko sati u velikom delu Češke, uključujući Prag. Međutim, nadležni su naveli da je samo bila reč o padu jednog dalekovoda na severozapadu zemlje, pa da je taj događaj izazvao domino efekat. Treba imati u vidu i da je temperatura vazduha bila mnogo niža nego prethodnih dana.

Osim vrućine, sunce daje struju

Na vrhuncu toplotnog talasa, solarni pogoni u Nemačkoj su davali i do 50 gigavata i doveli svoj udeo na 33 do 39 odsto. Operativna snaga baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) u toj zemlji u zbiru iznosi 14 gigavata, a u pogonu je još 10 gigavata u reverzibilnim hidroelektranama, pa je tako delimično premošćen period između vrhunca proizvodnje i večernjeg maksimuma potrošnje.

Predvečernji skokovi cena električne energije se postepeno prelivaju na potrošače, pa paljenje klima-uređaja po zalasku sunca postaje sve skuplje. A to je poslovna prilika za rešenja za fleksibilnost u sistemima koji se sve više oslanjaju na zelenu struju. Naime, visoka proizvodnja iz solara oko podneva i pik potražnje tokom kasnog popodneva, pogonjen hlađenjem, uzrokuju uzlet raspona između najviše i najmanje cene u toku dana.

Raspon se u Poljskoj na tržištu za dan unapred 1. jula popeo na gotovo pet stotina evra po megavat-satu. Dnevni minimum je bio negativnih 21,04 evra po megavat-satu, dakle ispod nule, a pik je iznosio 471 evro po megavat-satu. Posmatrani referentni nivo je u Nemačkoj išao od 0,16 evra u negativnoj teritoriji do 404,91 evra po megavat-satu.

Postrojenja za skladištenje energije se pune dok su cene niske, a struju u mrežu ili direktno svojim potrošačima isporučuju u vršnom periodu, što umanjuje potrebu za skupim fosilnim gorivima tokom večeri, pri čemu ti energenti dolaze iz uvoza, napomenuli su analitičari. Usto daju podršku balansiranju mreže.

Ovde i interkonekcije imaju važnu ulogu. Vrhunac toplotnog talasa je u različitim zemljama došao različitih dana, pa su interkonektori prebacivali električnu energiju tamo gde je bila najpotrebnija. Tako su još i omekšani najviši dnevni nivoi cena.