Toplana u Banjaluci obezbedila gradu na Vrbasu mesto na mapi zelenih gradova

Realizacijom projekta Eko toplane Banjaluka, koji za energent koristi obnovljivi izvor energije (OIE) – drvnu sečku, grad na Vrbasu smešten je na mapu pametnih i zelenih gradova u regionu i Evropi. Korišćenjem biomase – drvne sečke, kako navode u firmi Eko toplane Banjaluka, obezbeđuje se finansijska sigurnost i samoodrživost, uz uštede lokalne zajednice i smanjenje zagađenja životne sredine. Osim toga, Banjalučani su dobili dodatni komfor kroz dvadesetčetvoročasovni režim grejanja.

Problem – milionski dugovi i loše grejanje

Građani Banjaluke koji su povezani na gradsku toplifikacionu mrežu, tokom protekle dve decenije bili su suočeni sa problemom neodrživog sistema grejanja. Beležen je stalni rast negativnog poslovanja koji je pokrivan budžetskim sredstvima grada.

U proteklu grejnu sezonu stara toplana ušla je sa dugom od 80 miliona konvertibilnih maraka (KM). Osim toga, česte su bile varijacije u nivou kvaliteta usluge, veliki gubici u distribuciji, a veliki problem je predstavljalo i nepostojanje stalnog monitoringa toka energije i upravljanja energijom.

Kotao koji ispunjava najstrože evropske standarde

Kako bi se rešili ovi problemi, u maju 2017. godine osnovano je novo preduzeće Eko toplane Banjaluka. U rekordnom roku od sedam i po meseci sagrađena je, a nakon toga sukcesivno puštana u rad nova toplana koja za energent koristi drvnu sečku.

Instalisana snaga nove toplane je 49 MW sa deset kaskadno postavljenih postrojenja uz mogućnost dodatne postavke, što predstavlja idealno rešenje za upravljanje snagom u svim vrednostima spoljnih temperatura, uz maksimalnu energetsku efikasnost.

Puštanjem u rad punih kapaciteta novog objekta Eko toplana, na visokooperativan način započela je nova era integracije korišćenja obnovljivih izvora energije i čistih energetskih tehnologija, smeštenih u okrilje najsavremenijeg upravljačkog okruženja, kažu u Eko toplanama za Balkan Green Energy News.

Kada je reč o tehničkim rešenjima, projekat Eko toplana podrazumeva upotrebu domaćeg proizvoda – kotlovske jedinice tipa GHS-W 5000 na drvnu sečku, uz primenu filterske jedinice koja zadovoljava najstrože zahteve kada je reč o emisiji čestica i eliminisanju zagađivača, koje sadrže produkti sagorevanja fosilnih goriva.

Početak rada novog postrojenja doneo je i veliko smanjenje potrošnje fosilnog goriva – mazuta u sezoni 2017/2018, koja je za novo postrojenje na drvnu sečku predstavljala period probnog rada, te nisu korišćeni maksimalni kapaciteti izvora.

Krajnji cilj u narednom periodu, kako navode u Eko toplanama, je praktično potpuna eliminacija upotrebe fosilnih goriva (osim u slučaju talasa ekstremno niskih temperatura, koji nikad ne traju duže od pet do deset dana u sezoni).

Na kompletnom projektu izgradnje nove toplane, kako ističu u Eko toplanama, angažovana je domaća elektromašinska i građevinska industrija. Takođe, projekat Eko toplana je rezultat rada domaće struke i znanja.

Reč je o vlastitoj tehnologiji, koja ispunjava najstrože evropske standarde, a razvijana je tokom protekle decenije u saradnji sa najeminentnijim institutima i univerzitetima u Evropi i regionu, poput Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ , Univerziteta u Beogradu, Tehničkog instituta Kraljevskog univerziteta u Štokholmu i tehnoloških, mašinskih i elektrotehničkih fakulteta u Beogradu i Banjaluci, ističu u Eko toplanama.

Grejanje 24 časa, ušteda 10 miliona KM, smanjenje CO2 za 70.000 tona

Značaj toplane na biomasu za Banjaluku je višestruk. Na prvom mestu, korist će imati lokalna zajednica, koja će na godišnjem nivou imati neto uštedu više od 10 miliona KM, koje je do grejne sezone 2017/2018. ulagala u mazut.

Preciznije, umesto 20 miliona KM spoljnotrgovinskog deficita za nabavku energenata u inostranstvu, direktan efekat je ušteda od 10 miliona KM zbog manje cene koštanja novog energenta, a indirektan efekat od narednih 10 miliona KM odnosi se na nabavku drvnih sortimenata od domaćih proizvođača, koji su locirani na području lokalne zajednice, tako da ta sredstva utiču na razvoj i kvalitetniji život same zajednice.

Finansijska sigurnost i održivost ovog projekta osigurana je desetogodišnjim sporazumom sa Javnim preduzećem „Šume Srpske“ za snabdevanje drvnim sortimentom. Osim toga, na ovaj način se razvija i tržište biomase kroz iskorišćavanje različitih drvnih otpada koji su do sada bili neiskorišćeni.

Nova toplana u potpunosti ispunjava standarde Energetske zajednice, koja je definisala pojam energetske suverenosti gradova kroz tri faktora – Eko toplane će lokalnoj zajednici osigurati energetsku bezbednost, samoodrživost i finansijsku sigurnost. Zagađenje životne sredine emitovanjem CO2, na području Banjaluke, biće smanjivano za oko 70.000 tona godišnje.

Takođe, jedan od benefita nove toplane je i dvadesetčetvoročasovni režim grejanja, kojim se Banjalučanima obezbeđuje dodatni komfor života, kažu u Eko toplanama.

Primećen je, dodaju, i trend ponovnog priključenja određenog broja isključenih potrošača, kao i zainteresovanost za priključenje individualnih stambenih objekata koji se do sada nisu grejali iz sistema daljinskog grejanja.

Naredni korak automatizacija distributivne mreže

Naredni koraci Eko toplana su širenje i rekonstrukcija distributivne mreže daljinskog grejanja, kako bi se što veće područje Banjaluke snabdevalo toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, što bi rezultiralo ukupnim smanjenjem zagađenja vazduha, stabilnijim poslovanjem, uvođenjem automatizacije u sve procese rada kako bi se gubici energije sveli na minimum.

Takođe, jedan od sledećih koraka je i ponovno priključivanje što većeg broja isključenih potrošača kao rezultat kvalitetne distribucije toplotne energije i pružanja visokog stepena usluge potrošačima.

Izgradnja i puštanje u rad nove toplane na biomasu predstavlja tek prvi korak modernizacije toplifikacionog sistema u Banjaluci, jer je realizacijom ovog projekta obezbeđen siguran izvor energije. Sada sledi rad na distributivnoj mreži i njenoj optimizaciji, kako bi se u narednih nekoliko sezona postigla kompletna automatska regulacija gradske toplifikacione mreže i na taj način uspostavila potpuna kontrola kvaliteta energije u finalnoj potrošnji korisnika, ističu u Eko toplanama.