Zagađenje vazduha direktno je odgovorno za jedan od pet prevremenih smrtnih slučajeva u 19 gradova na Zapadnom Balkanu, zaključak je na osnovu preliminarnih rezultata izveštaja koji je pripremio Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Programme). „Smanjimo zagađenje vazduha“ (Beat Air Pollution) je slogan ovogodišnjeg Svetskog dana životne sredine, koji se obeležava danas, i najvažniji je dan UN za isticanje značaja životne sredine.
Kako se navodi na portalu UN Environment, preliminarni nalazi izveštaja „Zagađenje vazduha i zdravlje ljudi: Slučaj Zapadnog Balkana“ pokazuju da je ukupan broj prevremenih smrtnih slučajeva, koji se direktno mogu pripisati zagađenju vazduha u 19 gradova regiona, skoro 5.000 godišnje. U sedam ispitanih gradova zagađenje vazduha je odgovorno za najmanje 15% prevremenih smrtnih slučajeva, a za 19% u Tetovu, u Severnoj Makedoniji.
Osim iz ovog, analizirani su podaci i iz sledećih gradova: Korča, Banjaluka, Brod, Prijedor, Sarajevo, Tuzla, Zenica, Bar, Nikšić, Pljevlja, Podgorica, Tivat, Bitolj, Skoplje, Beograd, Pančevo, Užice i Valjevo.
Uticaj zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje izračunat je korišćenjem AirQ+ softvera razvijenog od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Procenjuje se da bi broj smrtnih slučajeva bio mnogo veći da su svi relevantni podaci bili dostupni za analizu.
U proseku, ljudi koji žive na Zapadnom Balkanu gube i do 1,3 godine života zbog zagađenja vazduha. Nivoi suspendovanih čestica – koje potiču od prašine, čađi i dima i imaju veliki uticaj na razvoj kardiovaskularnih bolesti – su i više od pet puta veći od onoga što je preporuka SZO, navodi se u izveštaju.
Prosečne koncentracije čestica PM2,5 u svim istraživanim gradovima, osim u jednom, premašile su preporučeni limit SZO od 10 μg/m3. Utvrđeno je da je dnevni limit PM10 od 40 μg/m3 utvrđen nacionalnim propisima, premašen između 120 i 180 dana godišnje – posebno tokom zime. Inače, članicama Evropske unije nije dozvoljeno da ovaj limit prekorače više od 35 dana godišnje.
Glavni izvori emisija čestica su termoelektrane (TE) koje koriste niskokvalitetni lignit i grejanje u domaćinstvima. Više od 60% ljudi na Zapadnom Balkanu koristi čvrsta goriva, kao što su ugalj i ogrevno drvo, za zagrevanje svojih domova, a samo 12% zgrada je priključeno na sisteme daljinskog grejanja.
Zbog toga rešenja za smanjenje zagađenja vazduha moraju uključiti ublažavanje energetskog siromaštva tako što će čista energija postati pristupačnija, ističe se u izveštaju.
Prosečni izdaci domaćinstva za električnu energiju u Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu* (u skladu sa Rezolucijom 1244/99), Severnoj Makedoniji i Albaniji su isti ili veći od nivoa koji predstavlja energetsko siromaštvo. Potrebne su, kako se navodi u izveštaju, i mere za zabranu starih vozila koji su veliki zagađivači i uvođenje čistih alternativa za transport.
U izveštaju se, takođe, traže stroži propisi za industrijske emitere i ograničenja za TE na ugalj. Trenutno na Zapadnom Balkanu radi 15 ovakvih elektrana.
Studija je, inače, napravljena uz podršku Vlade Norveške.
BiH poboljšala svoje kapacitete za praćenje kvaliteta vazduha
„Prošle zime, htela sam da napravim Sneška Belića i da se grudvam sa drugarima, ali nismo mogli da izađemo napolje. Ponekad moramo da nosimo maske ili marame preko lica“, rekla je devetogodišnja Sara Kaidić iz škole Isak Samokovlija u Sarajevu, tokom posete novinara povodom Svetskog dana životne sredine.
Njen drug iz razreda Arijan Haverić rekao je da je veoma ljut na ljude koji upravljaju velikim fabrikama jer ne brinu ni o čijem zdravlju.
„Moramo obratiti pažnju na različite vrste zagađenja vazduha i njihove posledice po zdravlje“, rekla je pulmolog i alergolog Zehra Dizdarević, koja leči pacijente za bolestima donjih i gornjih respiratornih organa kao što su bronhitis i upala pluća.
Edita Đapo, ministarka za životnu sredinu i turizam BiH, izjavila je da država pruža pomoć firmama koje koriste obnovljive izvore energije, kao i da želi da pomogne ljudima koji žive u brdskim predelima u predgrađima kako bi im obezbedila čistiju energiju po pristupačnim cenama.
Inače, proteklih godina BiH je značajno poboljšala svoje kapacitete za praćenje kvaliteta vazduha.
„Pre šest ili sedam godina mogli smo da pratimo samo dve vrste podataka dnevno. Danas, svakog sata imamo 60 različitih rezultata“, izjavio je Enis Omerčić, stručnjak za kvalitet vazduha u Federalnom hidrometeorološkom zavodu u Sarajevu.
UNEP je pomogao BIH tako što je nabavio stanice za praćenje kvaliteta vazduha i obezedio njihovo održavanje, što je doprinelo stvaranju nacionalnog indeksa kvaliteta vazduha.
Lansirana aplikacija Zrak u Sarajevu
U Sarajevu je pokrenuta i nova aplikacija za mobilne telefone, čiju izradu je naručio UNEP, kako bi se građanima pomoglo da izbegavaju zagađenje vazduha kada pešače ili voze bicikl.
Aplikacija Zrak u Sarajevu izračunava koja ruta između dve tačke u gradu ima najmanje zagađenje. Procenjeni nivoi PM10, PM2.5, azot-dioksida, zagađenja ozonom i potrebno vreme da se stigne na odredište su prikazani za svaku rutu.
„Ljudi su možda razmišljali o tome da postoje deonice koje su zagađenije od drugih. Sada nevidljivo činimo vidljivim“, rekao je Andrew Grieve sa Kings College iz Londona, koji je razvio aplikaciju, dostupnu besplatno za Android i Apple telefone.
U Sarajevu je održan i skup kako bi se obeležio Svetski dan životne sredine i ukazalo na potrebu borbe protiv zagađenja vazduha. Muzički producent Sadaharu Yagi, dobitni Gremi nagrade, italijanski muzičar i pevačica – Federico Ferrandina i Azzurra, izveli su uzbudljivu ambijentalnu rok pesmu koju su posebno pripremili za Svetski dan životne sredine.
Pesma ‘We are walking on’ je o našoj budućnosti, našem zdravlju, našoj planeti“, rekla je Azzurra.
Stihove pesama napisao je italijansko-kanadski tekstopisac i dramski pisac Clea Scala, dok je pisac filmskih scenarija i reditelj iz Los Anđelesa Puja Maewal bio producent muzičkog spota.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.