Energetska efikasnost

Svečano završen srpsko-nemački projekat unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu

Photo: GIZ

Objavljeno

07.03.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.03.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Projekat nemačko-srpske saradnje „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“ svečano je završen na konferenciji u Beogradu. Tom prilikom predstavljeni su rezultati saradnje i primeri dobre prakse.

Projekat je sprovela Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a trajao je devet godina, od 2008.

„Nakon devet godina predanog rada projekat se završava, a kao jedan od najvažnijih rezultata je činjenica da je Srbija uspela da se pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana“, rekla je Renate Šindlbek, vođa projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“.

Prema njenim rečima, danas u Srbiji ima skoro 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost. Od kada je uveden sistem energetske sertifikacije zgrada izdato je skoro 1.500 energetskih pasoša, a direktan rezultat toga je ušteda primarne energije od 150.000 MWh i  smanjenje emisije CO2 od oko 30.000 tona godišnje.

Slika 1: Vođa projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“ Renate Šindlbek (fotografija: GIZ)

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac izjavio je da je Srbija posvećena sprovođenju direktiva EU u oblasti energetike i postigne nacionalne ciljeve koji se tiču energetike.

„Prema zvaničnoj statistici, zgrade su zaslužne za 40 odsto ukupne potrošnje energije i 36 odsto emisija CO2 u zemljama EU. Poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama nosi veliki potencijal za uštedu energije, ali je veoma teško postići je“, rekao je Banjac.

Kao svetli primer unapređenja energetske efinaksnosti u zgradarstvu predstavljen je grad Pirot. Gradonačelnik Vladan Vasić rekao je da će Pirot osnovati budžetski fond za energetsku efikasnost na prvoj sednici skupštine grada u martu. Iz tog fonda biće uloženo oko 15 miliona dinara u unapređenje energetske efikasnosti stambenih objekata.

„Pred potpisivanjem smo prvog projekta javno-privatnog partnerstva u našem gradu. Radi se o zameni izvora energije i kotlova u našim školama“, rekao je on i dodao da se čeka studija izvodljivosti o rekonstrukciji javne rasvete. Sproveden je projekat izgradnje regionalne deponije, a planira se i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u saradnji sa bankom KfW.

Jovanka Atanacković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, navela je da je sprovođenje projekta dovelo do toga da postoji zakonodavni okvir za energetsku sanaciju zgrada, kao i nacionalna tipologija stambenih zgrada.

„Prema Direktivi EU 2012/27, Srbija će utvrditi dugoročnu strategiju za obnovu i energetsku sanaciju u zgradarstvu počev od 2020. godine“, rekla je ona.

Predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić podsetila je da su zgrade Skupštine, Vlade i Palate Srbija dobile energetske pasoše kao rezultat saradnje sa GIZ-om.

Završnoj konferenciji projekta „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“ prisustvovali su brojni predstavnici institucija Srbije, obrazovnih ustanova i međunarodnih organizacija. U Srbiji GIZ  sprovodi i projekat za poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, koji traje do 2018. godine.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

7. mart 2017. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

7. mart 2017. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

7. mart 2017. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

7. mart 2017. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)