Sud u Rumuniji zaustavio projekat hidroelektrane zabranom seče šume

Izgradnja gotovo dovršene hidroelektrane Răstolița u Rumuniji, u projektu koji je pokrenut pre skoro četiri decenije, ponovo je na čekanju, jer je sud u Klužu privremeno stavio van snage uredbu kojom je vlada dozvolila seču 31 hektara šume. Ovaj poduhvat, kojeg državna Hidroelectrica sprovodi na reci Rastolici, treba da na mrežu dovede 35,2 megavata proizvodnog kapaciteta.

Răstolița, poslednja velika investicija iz doba režima Nikolaja Čaušeskua, kako su je nazvali rumunski mediji, još jednom je zaustavljena na duže vreme. Apelacioni sud u Klužu je proglasio privremeno nevažećom uredbu kojom je vlada ranije ove godine dala zeleno svetlo za krčenje šume na površini od 31 hektara, u sklopu izgradnje hidrocentrale na reci Rastolici u Transilvaniji.

Završeno je 90 odsto ovog projekta, pokrenutog 1989. godine. Isti sud je u junu suspendovao ekološku dozvolu.

Projekat Răstolița ima specijalan status

Vlada je ovaj poduhvat 2022. uvrstila u projekte za energiju iz obnovljivih izvora od velikog javnog interesa. Time ga je oslobodila obaveze sprovođenja studije o uticaju na životnu sredinu i zabrane smanjivanja nacionalnog šumskog fonda.

Nevladine organizacije Declic i Bankwatch Romania, koje su i uložile žalbu, istakle su da je seča šume između dve sudske odluke nastavljena. Lokacija projekta hidroelektrane Răstolița, u vlasništvu državne elektroprivrede Hidroelectrica, deo je nacionalnog parka Kalimani, ili Kalimanj (Călimani) na severu zemlje.

Ove dve grupe su ukazale na to da je tehnička dokumentacija stara više od tri decenije i da u njoj nisu uzete u obzir klimatske promene, biodiverzitet i bezbednost po stanovništvo. Naime, obuhvaćeno područje je od ključnog značaja za sprečavanje poplava i očuvanje vrsta, naglasile su.

Nasuprot njima, vlada je izašla sa tvrdnjom da će taj projekat zapravo smanjiti opasnost od poplava i omogućiti snabdevanje vodom i upravljanje rekom Mureš i njenim pritokama.

Rumunija već investirala više od 200 miliona evra

Puštanje u rad datog elektroenergetskog objekta u županiji Mureš je bilo planirano za novembar. Vlasti su u januaru odobrile eksproprijaciju 55 hektara šumskog zemljišta.

Prosečna godišnja proizvodnja električne energije u prvoj fazi je procenjena na 46,3 gigavat-sata, a u punom obimu bi se popela na 117,5 gigavat-sati. Akumulacija bi bila dugačka 5,6 kilometara. Dosadašnje investicije su, po poslednjim podacima, premašile 200 miliona evra.

Prethodni ministar energetike Sebastijan Burduža je na novu odluku suda reagovao tvrdnjom da je na delu sabotaža privrede. On je član Doma deputata, donjeg doma rumunskog parlamenta.