Subvencije za energetsku efikasnost za stambene zgrade – konkursi u 15 gradova u Srbiji

Stanari energetski najneefikasnijih stambenih zgrada u 15 gradova Srbije mogu da se prijave na konkurs za dobijanje subvencija za energetsku sanaciju. Uslov za konkurisanje je da su stambene zgrade priključene na daljinsko grejanje. Vlada Srbije obezbeđuje 50 odsto novca za paket ugradnje izolacije i prelazak na plaćanje grejanja po utrošku, što bi vlasnicima stanova trebalo da smanji troškove za grejanje i hlađenje, poveća vrednost nekretnina, ali i da smanji troškove za održavanje zgrada.

Subvencije će se odobravati u okviru Javnog ESCO projekta koji predviđa investicije u izolaciju spoljašnjeg omotača stambenih zgrada i ugradnju delitelja toplote i termostatskih ventila u stanovima, kako bi se prešlo na naplatu grejanja po utrošku.

Polovinu investicije subvencioniše država, a ostatak građani plaćaju sami u ratama, preko računa za grejanje, s tim da troškovi u zbiru ne bi trebalo da budu veći ili neznatno veći u odnosu na trošak za grejanje pre ove investicije.

Javni ESCO projekat pokrenulo je Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi se unapredila energetska efikasnost u stambenim zgradama priključenim na daljinsko grejanje i sproveo prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije uz istovremeno smanjenje potrošnje zahvaljujući dobroj izolaciji.

Ukupan trošak energetske sanacije po stanu u proseku bi trebalo da bude 2.500 evra

Javni pozivi za prijavljivanje stambenih zajednica dosad su raspisani u sedam lokalnih samouprava i to u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Pirotu, Užicu, Vranju i Trsteniku. Očekuje se da će se uskoro to desiti i u Čačku, Jagodini, Kraljevu, Negotinu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu i i Valjevu. U Zrenjaninu je javni poziv kao pilot projekat sproveden i očekuju se informacije o daljim koracima.

Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da će se u okviru projekta energetski sanirati više od 500 stambenih zgrada, površine oko milion kvadratnih metara. Vrednost projekta je 64,5 miliona evra, od kojih je 50 miliona evra zajam EBRD, a 14,5 miliona evra obezbeđuje se iz donacija.

Program predviđa da se bespovratnim sredstvima stambenim zajednicama pokrivaju troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija, kao i 50 odsto vrednosti investicija. Preostalih 50 odsto vrednosti investicija otplaćivaće građani, i to na period od oko deset godina.

U prosečnoj zgradi sa tridesetak stanova, prema nekim računicama, trošak energetske sanacije jednog stana od pedesetak kvadrata je oko 2.500 evra, što znači da građani dobijaju subvencije od oko 1.250 evra.

Prilika za zgrade građene pre devedesetih

Uslovi iz javnih poziva su takvi da će najviše bodova na konkursu dobiti one zgrade koje, kako kaže Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike, imaju najveću specifičnu potrošnju toplotne energije odnosno najveću potrošnju po metru kvadratnom, kao i zgrade u kojima je najveći broj stanara podržao prijavu na javni poziv.

Procene pokazuju da bi subvencije trebalo da dobiju najstarije zgrade, građene šesdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, jer su i najmanje energetski efikasne i troše dosta energije, i za grejanje i za hlađenje. Takođe, one su i najproblematičnije kada je reč o prelasku sa naplate po kvadratu na naplatu po utrošku, jer bi im ovaj neminovan prelazak, bez ulaganja u energetsku sanaciju, povećao račune za grejanje.

Realizacija Javnog ESCO projekta trebalo bi da omogući uštedu energije za više od 35 odsto

Subvencije im tako pomažu da reše ovaj problem.

Vukadinović kaže da će se voditi računa da godišnji trošak za grejanje i otplata investicije u energetsku sanaciju u zbiru ne pređu ili budu minimalno iznad vrednosti računa koji su stanari plaćali godišnje po starom sistemu naplate grejanja.

„Posle energetske sanacije stanari će imati manje troškove grejanja, kao i troškove hlađenja, dok će se vrednost nekretnine povećati, a smanjiće se troškovi za održavanje. Takođe, građani dobiijaju i mogućnost da upravljaju potrošnjom toplotne energije odnosno da smanjuju i isključuju grejanje po potrebi“, objašnjava Vukadinović.

Realizacija Javnog ESCO projekta, kako tvrde u Ministarstvu, trebalo bi da omogući uštedu energije od više od 35 odsto, odnosno 81.000 MWh godišnje, kao i smanjenje emisija ugljen-dioksida od 20.000 tona CO2 godišnje.