Struja za privredu u Srbiji skuplja nego u mnogim zemljama EU u prvoj polovini 2024.

Domaćinstva u Srbiji imala su peto najveće poskupljenje električne energije u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2023, a privreda drugo najveće, kada se pogledaju sve zemlje Evrope, pokazali su podaci Evrostata. Cena od oko desetak evrocenti za kilovat-sat za domaćinstva je i dalje među najnižima u Evropi, dok je cena za firme od oko 15 evrocenti veća nego u mnogim razvijenijim evropskim zemljama.

Eurostat, statistička agencija Evropske unije, objavila je polugodišnje podatke o cenama električne energije za domaćinstva i za one koji ne spadaju u tu kategoriju (eng. non-household consumers).

Agencija analizira podatke iz zemalja EU, ali i Islanda, Lihtenštajna, norveške, Crne Gore, Severnme Makedonije, Albanije, Srbije, Turske, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Moldavije, Gruzije i Ukrajine.

Statistika je u suštini pokazala rast cena u Srbiji koji se odigrao tokom prošle godine, kada je cena za domaćinstva uvećana 34,2 odsto. Reč je o regulisanim cenama, koje su u potpunosti pod kontrolom države.

Evrostat je naveo da je struja za domaćinstva poskupela više nego u Srbiji samo u Irskoj, Francuskoj, Portugaliji i Češkoj. Zanimljivo je da je u istom periodu pojeftinila u 22 zemlje.

Ali, ni taj ogroman rast nije doprineo da se Srbija pomeri na gore u rangiranju zemalja sa najvećim cenama, pa je i dalje među desetak država u kojima je struja najjeftinija.

Energetska kriza i privreda

Situacija za firme je u prvoj polovini godine bila nepovoljna jer je cena bila „zamrznuta“ na 120 evra po megavat-satu (MWh) do 1. maja. Ograničavanju cene Vlade Srbije je pribegla u novembru 2021. kada je usled energetske krize cena u kratkom periodu povećana sa oko 60 evra na 160. U nekim trenucima tokom naredne dve godine dostizala je i skoro 300 evra, ali je za firme u Srbiji bila nekoliko puta niža od toga.

Kriza je početkom godine popustila, pa su cene na tržištima širom Evrope pale, ali privreda u Srbiji je plaćala cenu koju je Vlada Srbije odredila ranije, odnosno 120 evra. Tržišne cene su bile niže od toga.

Posle 1. maja cena za privedu je snižena oko 20 odsto, kako je saopštila Elektroprivreda Srbije (EPS), koja u suštini i snabdeva najveći deo firmi.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, tada je izjavio da je u procesu pregovaranja sa svakim pojedinačnim kupcem cena formirana na osnovu više faktora, kao što su ukupna potrošnja, dijagram potrošnje, kao i prilike na tržištu.

Kada se pogleda prva polovina godine, firme u Srbiji je struja koštala više nego kompanije u Španiji Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj.

Pad cena posle 1. maja trebalo bi da je ušao u obračun Evrostata s obzirom da se njihova statistika odnosi na prvih šest meseci ove godine, ali je moguće da će se pravi efekat videti tek kada se bude radila analiza za drugu polovinu godine.