Struja se na Marsu može proizvoditi pomoću ogromnih zmajeva

Čovečanstvo se sprema za svoju prvu posetu Marsu. Budućim bazama i ljudskim kolonijama biće potrebna energija, a naučnici tvrde da ona može da se proizvodi pomoću velikih zmajeva koji će se u letu okretati i pokretati stacionarnu turbinu.

Prva ljudska posada će na crvenu planetu krenuti možda već 2035. godine. Ukoliko misija bude uspešna, verovatno je da će biti osnovane male naseobine. Da bismo preživeli na Marsu, neophodna je velika količina energije, a mogućnosti prenošenja elektrana i goriva sa Zemlje su trenutno veoma ograničene.

Solarni potencijal je na crvenoj planeti veoma slab. On može da posluži za napajanje za istraživačke robote, ali za opstanak ljudi je potrebno mnogo više. Atmosfera je previše retka za konvencionalne vetroturbine. Naučnici i naučnice s Univerziteta za tehnologiju u Delftu u Holandiji tvrde da mogu da se konstruišu ogromni zmajevi vezani za kalemove iliti vretena na površini Marsa, koji bi okretanjem pogonili turbinu.

Sistem sa zmajem je lagan i kompaktan u poređenju s drugim rešenjima

Struja bi se proizvodila od trenutka kada zmaj uzleti pa sve do najviše tačke, a deo energije bi onda morao da se potroši na namotavanje sajle i vraćanje zmaja. Prednost ovog sistema, koji se već eksperimentalno primenjuje i na Zemlji, leži u tome što je zmaj lagan i što spakovan zauzima malo prostora.

Zmaj bi imao površinu od barem 50 kvadratnih metara

Troškovi su procenjeni na samo 70.000 evra za uređaj od 290 kilograma koji zauzima 0,7 kubnih metara i projektovan je za prosečno iskorišćenje kapaciteta od 25 kilovata. Površina zmaja bi iznosila najmanje pedeset kvadratnih metara.

Kombinovanje sa solarom u hibridnu elektranu

Vetar na Marsu je jači nego na Zemlji. Međutim, brzina vetra je i dalje nepredvidljiva, tako da bi u mikromreži moralo da postoji i solarni pogon, uz rešenja za skladištenje električne energije. Ta hibridna elektrana bi bila povezana sa litijum-sumpornim baterijama.

Poslednja zamišljena komponenta su podzemni rezervoari komprimovanog ugljen-dioksida, koji čini 95 odsto atmosfere Marsa. Viškovi energije bi se koristili za stvaranje pritiska za ubacivanje tog gasa, a kada je potražnja veća od proizvodnje on bi bio ispuštan i ta sila može da se iskoristi za proizvodnju struje.

Tehnologija skladištenja komprimovanog vazduha poznata je po engleskom akronimu CAES. Temperatura gasa raste pri sabijanju, tako da je na raspolaganju i toplotna energija.

Godišnja proizvodnja struje procenjena je na 127 megavat-sati, računajući u marsovskim satima, koji su malo kraći nego zemaljski. Roland Schmehl, univerzitetski profesor i jedan od autora, kazao je da bi to bilo dovoljno za osnovnu stanicu s laboratorijom, u kojoj bi živelo četvoro ili petoro astronauta.

Preostaje zadatak obezbeđivanja energije za izgradnju baze

Vrednost celog kompleksa procenjena je na skoro devet miliona evra, ne računajući transport do Marsa. Fotonaponska elektrana je najskuplja, 6,8 miliona evra. Masa bi joj bila 790 kilograma, a ukupna površina solarnih panela bila bi sedamdeset kvadratnih metara. Još jedan izazov za primenu te tehnologije je što se na crvenoj planeti javljaju dugotrajne peščane oluje i zaklanjaju sunce.

Autori studije su napomenuli da su se najvećim delom bavili mikromrežom za električnu energiju potrebnom za zadovoljavanje potreba već postojećeg ljudskog staništa na Marsu za energijom. Fazu izgradnje, kažu, nameravaju da integrišu u narednim radovima. Predlog je plasiran na konkursu Evropske svemirske agencije (ESA) za ideje.