Struja iz obnovljivih izvora menja pravila tržišta Energetske zajednice

Skraćeni intervju sa Janezom Kopačom, direktorom Energetske zajednice. Ovde možete pročitati ceo intervju na engleskom jeziku.

Sve više električne energije, iz obnovljivih izvora, koja ulazi u mrežu iz nivoa distribucije, dovodi do potrebe za preuređivanjem sistema upravljanja i regulative, izjavio je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, u intervjuu za Balkan Green Energy News, mesečni bilten na engleskom jeziku koji pokriva vesti o energiji iz obnovljivih izvora i energetskoj efikasnosti.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija sa sedištem u Beču. Njen osnovni cilj je da proširi energetsko tržište Evropske unije na Jugoistočnu Evropu i šire, s osnovom u pravno obavezujućem okviru. Njene zemlje članice, ili ugovorne strane, jesu Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Makedonija, Moldavija, Srbija i Ukrajina. Jermenija, Norveška i Turska su posmatrači, kao i Gruzija, kandidat za punopravno članstvo u organizaciji.

Pojava „prozumenata“ (prosumers), korisnika koji i proizvode struju, menja obrazac po kojem električna energija ide iz velikih elektrana kroz visokonaponsku prenosnu mrežu do niskonaponske distribucije, dodao je Kopač.  Distributivne mreže postaju aktivnije, jer nekoliko sati dnevno ubacuju struju, rekao je.

„Vlade u regionu veštački održavaju cene energenata niskim za krajnje korisnike, u nameri da održe socijalni mir. Ipak, one ne subvencionišu one kojima je potrebna pomoć, nego imućne potrošače, a oni mogu da priušte da plate realne, tržišne cene struje“, rekao je šef Energetske zajednice. Samo tržišno bazirane cene električne energije šalju adekvatan signal za investiranje, dok ranjive potrošače treba podržati socijalnim mehanizmima, izjavio je Kopač.

Pred implementacijom akcionih planova zemalja članica za energetsku efikasnost i pred dostizanjem cilja uštede energije od barem devet odsto do 2020. godine stoje prepreke, zbog nerazvijenosti zakonodavnih okvira (posebno onih koji uređuju energetsku efikasnost zgrada), slabosti kapaciteta institucija i nedostatka finansija, rekao je Kopač za Balkan Green Energy News.

Na pitanje kako investitori u obnovljive izvore mogu da prevaziđu barijere s kojima se suočavaju u postupku priključenja na strujnu mrežu, Kopač je odgovorio da, generalno, operateri prenosnih i distributivnih sistema u Energetskoj zajednici nemaju iskustva u integraciji i upravljanju sistemom sa strujom koja se generiše povremeno, te da se ponekad „pretvaraju da je problem u manjku kapaciteta mreže“.

Srbija je dobar primer zemlje koja je usvojila zakone i propise o energiji iz obnovljivih izvora, ali do investicija tek treba da dođe, izjavio je Kopač. S druge strane, kapaciteti za energiju iz obnovljivih izvora su u Albaniji povećani zahvaljujući većem broju nezavisnih proizvođača i njihovih hidroelektrana, ali je još dalek put do zaokruživanja pravnog okvira, dodao je.

„Nažalost, programi podrške za energiju iz obnovljivih izvora u Bugarskoj i Rumuniji nisu sadržali mehanizme smanjivanja na račun spuštanja troškova na ime tehnologije. Ti programi su naknadno u ogromnoj meri izmenjeni s promenom politike.  Mnogi projekti su zaustavljeni, a te zemlje su postale manje privlačne za nove investicije“, izjavio je Kopač.