Insulinska rezistencija i dijabetes povezani sa izloženošću ftalatima iz plastike

Mnogi plastični proizvodi sadrže hemikalije štetne po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. One remete hormonski sistem i mogu izazvati rak, dijabetes, reproduktivne poremećaje, neurološka oštećenja fetusa i poremećaje u razvoju dece. Kako se proizvodnja plastike povećava, očekuje se da će porasti stope akutnih i hroničnih bolesti i smrti usled izloženosti ovim materijama. Posebno štetni su ftalati koje plastika otpušta, a jedna studija je nagovestila njihovu vezu sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom.

Ftalati su porodica hemijskih jedinjenja koja se obično koriste kao takozvani plastifikatori – materijali koji omekšavaju polimere, čineći ih manje lomljivim i sklonim pucanju. Uglavnom se nalaze proizvodima od PVC-a (polivinil-hlorida) – potrošačkim, medicinskim, građevinskim i drugim. Služe kao matrice i rastvarači u proizvodima za ličnu negu, u lekovima i dijetetskim suplementima. Ftalata ima u ambalaži za hranu i piće kao i u dečijim igračkama.

Izloženost

Samim tim što se nalaze u velikom broju različitih proizvoda, čovek im je izložen na različite načine: gutanjem, udisanjem, direktnim kontaktom sa kožom. Najčešći način izloženosti jeste gutanje, do koga dolazi kada se ftalati oslobode iz ambalaže za hranu i piće. Oni se brzo metabolišu i prisutni su u 90 do 100 odsto uzoraka plodove vode, krvi iz pupčane vrpce novorođenčadi, majčinog mleka dojilja, pa čak i u folikularnoj tečnosti jajnika kod žena.

U Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, sledeće grupe ftalata su zabranjene za izradu dečijih igrački i proizvoda za negu dece: DEHP, DBP i BBP, DIPN, DIDP i DnOP. Svi oni se nalaze na listi supstanci koje izazivaju veoma veliku zabrinutost, dakle među kancerogenim, mutagenim i materijama toksičnim po reprodukciju. Inače, na tom spisku su i supstance koje se dugo i teško razlažu, takozvane večne ili perzistentne hemikalije, i bioakumulativne supstance – one koje se nakupljaju u živim organizmima, dakle i ljudskom telu.

Uticaj ftalata na zdravlje

Ftalati imaju izuzetno negativan uticaj na zdravlje čoveka. Smanjuju nivoe testosterona i estrogena, blokiraju delovanje tiroidnih hormona i identifikovani su kao toksični u domenu reproduktivnog zdravlja. Visoka stopa pobačaja, anemija, toksemija, preeklampsija, rana menopauza i abnormalni nivoi polnih steroidnih hormona povezani su sa ftalatima. Razvojna izloženost ftalatima utiče na ekspresiju gena, a za prenatalnu je utvrđena veza sa asocijalnim ponašanjem.

Izloženost ftalatima povećava rizik od insulinske rezistencije i povezana je sa dijabetesom, pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja koje je prenelo američko Društvo za endokrinologiju (Endocrine Society). Naučnici i naučnice su u okviru Studije o zdravlju žena širom nacije (SWAN) šest godina pratili 1.308 žena da vide da li ftalati doprinose nastanku dijabetesa.

Neke grupe ftalata su već na spisku kancerogenih, mutagenih i supstanci toksičnih po reprodukciju

SWAN je longitudinalna epidemiološka studija na više lokacija dizajnirana da ispita zdravlje žena u njihovim srednjim godinama. Studija ispituje fizičke, biološke, psihološke i društvene promene tokom ovog tranzicionog perioda. Dijabetes se javio kod pet procenata žena. Bele žene izložene visokim nivoima nekih ftalata imale su 30 do 63 odsto veće šanse za razvoj dijabetesa, a kod Afroamerikanki i Azijskih Amerikanki nije utvrđena veza izloženosti ovim štetnim hemikalijama sa dijabetesom.

„Naše istraživanje je korak u pravom smeru ka boljem razumevanju uticaja ftalata na metaboličke bolesti, ali je potrebno dalje istraživanje“, rekao je Sung Park, jedan od autora, koji rade na Univerzitetu Mičigen. Istraživači posebno naglašavaju da su potrebna i dalja istraživanja o uticaju hemikalija na pripadnike raznih rasnih i etničkih grupa.

Inače, plastika se, pogotovo kada se ostavi na deponiji ili baci u prirodu, kida na sve sitnije čestice odnosno mikroplastiku i nanoplastiku. One su štetne same po sebi, između ostalog zbog pomenutih aditiva, koji ulaze u žive organizme. Ali za mikroskopsku plastiku se vezuju i nebrojene dodatne toksične hemikalije iz industrije, farmaceutskih proizvoda i kozmetike.