Šta su državne i institucije grada Beograda izjavile povodom požara u Vinči i na deponijama širom Srbije ovog leta?

Od požara na deponiji Vinča prošlo je 12 dana, a građani Beograda ne znaju kolika je bila, i kolika je sada, koncentracija veoma štetnih dioksina i furana u vazduhu koji su udisali. Slična je i situacija u više od deset gradova širom Srbije, u kojima su ovog leta gorele deponije. Balkan Green Energy News je zatražio komentar sedam nadležnih državnih i beogradskih institucija i privatne firme Beo Čista Energija, ali samo je privatna firma odgovorila na naša pitanja.

Pitanja su poslata na sledeće adrese: Ministarstvo zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Grad Beograd – gradonačelnik, Gradska čistoća, Gradski zavod za zaštitu zdravlja (Beograd), Sekretarijat za poslove komunalne milicije i Beo Čista Energija.

Balkan Green Energy News ih je pitao ko je odgovoran za požar u okviru „zlatnog komunalnog projekta“ u Vinči, ali i na deponijama u Bečeju, Boru, Bujanovcu, Jagodini, Kostolcu, Kragujevcu, Novom Sadu, Požarevcu, Sopotu, Topoli, Valjevu, Zrenjaninu, kao i ko je bio dužan da informiše javnosti o zagađenosti vazduha. Pitali smo i čija je obaveza saniranje posledica, ali i koje će mere preduzeti kako se ovi ekološki incidenti ne bi ponavljali.

Poražavajuće je da nadležne državne institucije, čiji je zadatak da rade u interesu građana, nisu našle za shodno da odgovore. Jedina institucija koja je odgovorila, gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, rekla je, u suštini, da nije nadležna i uputila nas na gradski Sekretarijat za vanredne situacije.

Prenosimo pitanja koja smo poslali:

1.Povodom požara na deponiji Vinča, ali i na drugim deponijama širom Srbije, šta su vaše obaveze u smislu prevencije, upravljanja kriznom situacijom ili izveštavanja? Koje obaveze ste prilikom ovih požara ispunili, a koje niste i zašto?

2.Koje korake ćete preduzeti u cilju saniranja posledica ovih požara?  

3.Koje korake ćete preduzeti da biste sprečili ovakve incidente u budućnosti?

U nastavku slede odgovori:

Ministarstvo zaštite životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda

U Sekretarijatu su nas zamolili da se obratimo Sekretarijatu za vanredne situacije.

Inače, iako su nevladine organizacije i građani tražili da se zbog zagađenja vazduha izazvanog požarom na deponiji Vinča proglasi vanredno stanje, gradske vlasti to nisu uradile.

Grad Beograd – gradonačelnik

Gradska čistoća

Gradski zavod za zaštitu zdravlja (Beograd)

Sekretarijat za poslove komunalne milicije

Beo Čista Energija

Odgovori:

1. Beo Čista Energija, koja je sa Gradom potpisala ugovor o JPP u cilju izgradnje savremene infrastrukture za tretman komunalnog otpada, upravljanja njome i sanacije starog smetlišta, je u cilju zaštite zdravlja svojih zaposlenih, građana Beograda, imovine i životne sredine, preduzela sve obavezne aktivnosti i izvestila nadležne organe o požaru na deponiji Vinča.

Požar je izbio 7. avgusta u večernjim satima, i zahvatio površinu od 5 hektara, a za kraće od 24 sata stavljen je pod kontrolu i sprečeno je njegovo dalje širenje na okolne površine. Beo Čista Energija je i pre dolaska vatrogasca mobilisala svoje, ali i raspoložive resurse Suez Vinča Operatora, kao i firme Nukleus, koja izvodi deo radova na izgradnji, da započnu gašenje, a potom i da pruže pomoć vatrogasnim brigadama radi što bržeg suzbijanja požara.

U skladu sa Ugovorom o JPP, Beo Čista Energija je privatni partner Grada koji upravlja novom sanitarnom deponijom i gradi objekte u okviru novog centra za upravljanje otpadom u Vinči. Pored ovih objekata se nalazi stara deponija na kojoj je izbio požar, koja je u trenutku izbijanja požara bila u nadležnosti JKP Gradska čistoća, dok Beo Čista Energija ne dobije dozvolu za upravljanje odlaganjem i tretmanom građevinskog otpada.

Beo Čista Energija blisko sarađuje sa nadležnima, pružajući pomoć, stručnost i resurse u cilju gašenja ovog požara.

Od 17. avgusta izdavanjem dozvole, nema više aktivnosti na staroj deponiji, a zatvaranje i sanacija će početi nakon što se požar potpuno ugasi.

2. Požar koji je obuzdan već u nedelju nakon izbijanja, nastavlja da se gasi na nepristupačnim padinama na istočnoj i severoistočnoj strani deponije za šta se dominantno koristi zemlja koja se pokazala da najefikasnije prekida dotok kiseonika do mesta požara, odnosno kao najefikasniji materijal za gašenje. Poseban problem predstavlja gašenje delova kosina koje su nepristupačne i zbog čega je potrebno da se prethodno probiju pristupni putevi. Jedna od posledica požara, koja je izvesna, je da će biti otežano saniranje i rekultivacija postojeće deponije.

Beo Čista Energija će nakon potpunog suzbijanja požara krenuti sa radovima na sanaciji i stabilizaciji postojećeg klizišta na deponiji, prekrivanju 80 metara visokog brda od đubreta slojevima mineralnih materijala i geo sintetičkim membranama koje će sprečiti isticanje deponijskog gasa iz deponije. Nakon sanacije i zatvaranja postojeće deponije, postaviće se sistem za sakupljanje deponijskog gasa koji će biti  iskorišćen kao resurs za proizvodnju energije u postrojenju za energetsko iskorišćenje deponijskog gasa. Zatvaranje deponije, zajedno sa izgradnjom sistema za sakupljanje gasova, zadržaće većinu gasova koja trenutno slobodno odlaze u atmosferu. Podići će se nivo zaštite životne sredine kroz smanjenje emisije gasova staklene bašte i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora umesto iz fosilnih goriva.

3.Požari na ne sanitarnim deponijama poput ove u Vinči, nažalost su česta pojava zbog prisustva lako zapaljivih deponijskih gasova i razgradnje otpada. I upravo je to jedno od glavnih problema koje Grad i Beo Čista Energija rešavaju projektom JPP.

Neophodno je izgraditi nove deponije da bi se zaustavilo odlaganje novog otpada na  postojeću deponiju. To se upravo sada dešava, stara deponija se zatvara, a rešenje za odlaganje otpada je nova deponija obložena vodonepropusnim materijalima koji sprečavaju zagađenje  okolnog tla i poseduju sistem za odvođenje i preradu deponijskog gasa i procednih voda. Otpad se odlaže na kontrolisan način uz primenu mera za umanjenje negativnih uticaja.

Na novoj sanitarnoj deponiji, koja je počela da radi 2. avgusta, otpad se periodično prekriva slojevima zemlje, čime se sprečava raznošenje otpada, neprijatni mirisi, prodor atmosferske vode, ali i požari. Spremno je i postrojenje za preradu građevinskog otpada koje je upravo dobilo dozvolu za rad, u toku su završni testovi i uskoro će uslediti puštanje u rad postrojenja za preradu procednih voda. Radovi na elektrani za energetsko iskorišćenje otpada će biti završeni krajem sledeće godine.

Uporedo je izgrađena nova saobraćajna i komunalna infrastruktura, dok je u toku izgradnja 35kV i 110 kV elektroenergetske infrastrukture. Kada se završi izgradnja postrojenja za proizvodnju energije iz otpada termičkom preradom, otpad će se koristiti kao resurs u proizvodnji energije u postrojenju koje se gradi u skladu sa srpskim i najnovijim propisima Evropske unije.

Beo Čista Energija će zajedno sa svojim izvođačima i podizvođačima sprovoditi kontinuirani monitoring stare i novih deponija. Očekuje nas mnogo aktivnosti koje ćemo sa dužnom pažnjom sprovoditi u cilju zaštite građana i životne sredine.