Foto: Savez inženjera i tehničara Srbije
Srbiji je za potpunu dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema do 2050. godine potrebno da izgradi vetroelektrane snage 7.000 megavata (MW) i solarne parkove snage 6.000 megavata, izjavio je Željko Đurišić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, i naglasio da oslanjanje na ugalj nije više moguće zbog nekvalitetnih i malih rezervi, kao i ekonomske neisplativosti.
Politički razlozi za prelazak na obnovljive izvore energije do 2050. godine i „zelene agende“ su, prema rečima Željka Đurišića, manje važni od činjenice da je ugalj u Srbiji lošeg kvaliteta, niske kalorijske moći, a i rezerve su male.
Termoelektrane na ugalj nemaju ekonomsku perspektivu zbog poreza na CO2
Đurišić je na konferenciji Energetska efikasnost i četvrta industrijska revolucija istakao da proizvodnja struje iz fosilnih izvora zagađuje životnu sredinu, ali nema ni ekonomsku perspektivu. Naime, u nekom trenutku će na ovu proizvodnju morati da se plaćaju takse na emisije ugljen-dioksida, koje već iznose 50 evra po megavat satu (MWh), dodao je Đurišić na konferenciji koju je organizovao Savez inženjera i tehničara Srbije.
Ako se, kako je rekao, u analizi novih elektrana za proizvodnju električne energije krene od kriterijuma energetske nezavisnosti „iz igre“ ispadaju prirodni gas i nuklearke, jer se gas uvozi, a uranijuma nema u Srbiji, pa ostaju energija sunca i vetra.
Energija sunca i vetra obezbeđuje energetsku nezavisnost, a ne gasne elektrane i nuklearke
Istraživanje je pokalazalo da je za potpunu dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema do 2050. neophodno instalirati kapaciteti snage 7.000 MW za proizvodnju iz vetra i oko 6.000 MW iz sunca, kaže Đurišić, i dodaje da su potencijali za proizvodnju iz ovih izvora mnogo veći.
Scenario potpune dekarbonizacije podrazumeva i hidroelektrane, kao i kapaciteta za balansiranje i skladištenje energije.
Ako Srbija, kako kaže, krene ka potpunoj dekarbonizaciji već do 2040. bi mogla da promeni svoj energetski miks i da tada 70 odsto energije dobija iz obnovljvih izvora, a 30 iz fosilnih goriva.
Pošto je nemoguće iz 1 m2 izvući više od oko 100 W, usrednjeno, kako od sunca tako i od vetra… površina Srbije ne bi bila dovoljna da zadovolji tu potrebu (faktor je 1,6). Neka sam pogrešio i duplo… gde da se iselimo?
Više nije dilema da li treba napuštati fosilno gorivo. Jasno je da se to mora.
Pitanja: obzirom da su i sunce i vetar ciklični izvori energije, kako možemo da obezbedimo stabilnost energetskog sistema? Pročitao sam negde da se kod solarnih elektrana ide u pravcu iskorišćenja toplotne energije zemlje (tokom noći). Da li to može biti rešenje?
Kako stoji stvar sa termonuklearnom energijom? Da li nauka i tehnologija daju ikakve znake da bi ovakav proces mogao da se kontroliše?
@Bojan Površina Srbije (bez Kosova) je 77.474 km2 (77.474.000.000 m2) pa je uz „izvlačenje“ 100 W/m2, za 13 GW potrebno zauzeti, približno 600-ti deo teritorije Srbije. Ovo je najlakše moguće postići decentralizacijom proizvodnje energije, gde bi svaki pojedinac bio stimulisan da proizvodi energiju. Treba omogućiti namenske kredite, razviti „rent-a-roof“ modele i slično.
Mene lično brine jedan sasvim drugačiji aspekt iskorišćenja energije iz obnovljivih izvora (sunca i vetra).
Energija sunca je generator svih prirodnih procesa na zemlji, pa i strujanja vazduha koje je uslovljeno zagrevanjem manje ili više pojedinih delova zemlje, a naročito vodenih površina.
Šta će biti kada dobar deo sunčeve energije, koji je imao upravo ovu ulogu zarobimo, pretvorimo u električnu energiju i usmerimo u druge oblike (potrošomo na način koji ne rezultuje toplotnom emisijom u okolinu).
Kako će se to odraziti na energiju vetra iz koje opet očekujemo skoro isto toliki benefit.
Kako će se to odraziti na ukupnu floru i faunu koja toliko zavisi od sunčeve energije.
I konačno kako će se to odraziti na globalnu tempraturu kroz godine ovakvog iskorišćenja.
Većina stanovništva Srbije ne može da plaća cenu energije iz obnovljivih izvora. Zamislite da se za prosečan stan, koji se ne graje na struju, mesečno plača 400€. Uz to u buduću računicu treba dodati i grejanje. Izgleda da imamo genocid u najavi.