Srbija usvojila Plan pravedne energetske tranzicije do 2030.

Srbija je dobila Plan pravedne energetske tranzicije do 2030. godine. U dokumentu su predlozi mera za ublažavanje negativnih posledica smanjenja upotrebe fosilnih goriva, a prvenstveno uglja, tako da radnici, preduzeća i zajednice ne budu skrajnuti u tom procesu.

Nakon što je prošlog meseca okončan postupak javne rasprave o predloženom Akcionom planu pravedne tranzicije, Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila Plan pravedne energetske tranzicije Republike Srbije do 2030. Ovaj dokument se oslanja na Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP ili NEKP).

Navedene su mere održive energetske politike koje bi se morale ili mogle sprovesti. Reč je o smanjivanju zavisnosti od fosilnih goriva i pobolјšanju sigurnosti i efikasnosti snabdevanja energijom okretanjem ka obnovlјivim izvorima energije i povećanju energetske efikasnosti.

Pravedna tranzicija ima za cilј promovisanje ekološki održive ekonomije na način koji je pravedan i inkluzivan za sve

„Pravedna tranzicija ima za cilј promovisanje ekološki održive ekonomije na način koji je pravedan i inkluzivan za sve – radnike, preduzeća i zajednice – stvarajući prilike za dostojanstven rad i ne izostavlјajući nikoga. Ovu inicijativu ne treba posmatrati kao fiksni skup pravila, već kao dinamičan proces zasnovan na dijalogu sa fokusom na rešavanje problema i potreba lokalnog stanovništva i pogođenih zainteresovanih strana“, piše u planu.

Pristup je zasnovan na ublažavanju negativnih posledica procesa energetske tranzicije. Potrebna su znatna ulaganja u programe prekvalifikacije i preobuke, kako bi se radnicima pomoglo da se prilagode novim industrijama, kao i obrazovanje, navedeno je u planu.

Apostrofirano je podsticanje razvoja novih industrija te da podrška malim i srednjim preduzećima može stvoriti alternativne izvore prihoda i zapošlјavanja.

Havarija iz decembra 2021. označena kao preloman trenutak?

Sve do decembra 2021. godine, domaća proizvodnja električne energije je zadovolјavala domaće potrebe, iako se i pre toga duži niz godina elektroenergetski sistem maksimalno naprezao da obezbedi dovolјne količine električne energije odnosno da obezbedi dovolјne količine uglјa za rad termoelektrana, konstatovano je u dokumentu.

Decembar 2021. bi mogla biti referenca, ali nije obrazloženo, na ogromnu havariju koja je pogodila termoelektrane na ugalj Elektroprivrede Srbije, što je bio jedan u nizu ozbiljnih incidenata u sistemu.

Termoelektrane na ugalj su stare i uglavnom neusklađene s ekološkim standardima

„Činjenica je da su postojeća postrojenja za proizvodnju električne energije stara, a najveći deo njih nije u skladu sa novim uslovima rada i standardima kada je u pitanju zaštita životne sredine. Dakle, sasvim je jasno da u slučaju energetskog sektora Republike Srbije, energetska tranzicija treba da dovede do radikalne promene strukture izvora i načina proizvodnje električne energije,“ stoji u planu.

Umesto termoelektrana, ugljenokopa – dijapazon aktivnosti od kulture do gasnih elektrana

Među mogućnostima za prenamenu termoelektrana posle gašenja i zemljišta rudnika uglja po zatvaranju navedeni su izgradnja zelenih elektrana, ali i gasnih energana, pokretanje industrijske proizvodnje, logističke i komercijalne delatnosti, kao i sport, kultura, obrazovanje, poljoprivreda, turizam i upravljanje otpadom.

U Srbiji je 2023. bilo 25.288 zaposlenih u termoelektranama (22,2 odsto) i rudnicima uglja (77,8 procenata), zabeleženo je u dokumentu. Najstarija termoelektrana je Kolubara A (239 megavata), sagrađena 1956. godine, a najnoviji je Kostolac B3, od 350 megavata. Počeo je s radom prošle godine.

„Trebalo bi uspostaviti mehanizme socijalnog dijaloga kako bi se obezbedilo da se čuju glasovi svih zainteresovanih strana i rešavaju njihovi problemi. Ovo obuhvata konsultacije sa sindikatima, lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva,“ predloženo je u Planu pravedne tranzicije Republike Srbije do 2030.

Predviđeni troškovi iznose 75,4 miliona evra, od čega 12 miliona za podsticanje preduzetništva i samozapošlјavanja i 60 miliona evra za pobolјšanje privredne infrastrukture u postojećim industrijskim parkovima.

Termoelektrane na ugalј u Srbiji će po uvođenju mehanizma za oporezivanje emisija CO2 biti sve nekonkurentnije

Jedan deo je posvećen predstojećem početku naplate takse na ugljen-dioksid u Evropskoj uniji na grupu sirovina i električnu energiju iz uvoza. To je uvedeno takozvanim Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Od njega treće zemlje mogu da se zaštite uspostavljanjem vlastitih sistema za kupovinu i trgovanje dozvolama za ispuštanje CO2.

„Kako bi se izbalansirali ekonomski i ekološki uticaji uvođenja domaćih cena uglјenika u Republici Srbiji, mogao bi se usvojiti fazni pristup, počevši od skromne cene uglјenika i njenog postepenog povećanja. Podrška pogođenim industrijama, kao što su subvencije za niskouglјenične tehnologije i programi prekvalifikacije radnika, zajedno sa recikliranjem prihoda za finansiranje zelenih projekata i pružanje direktnih rabata građanima, mogu ublažiti negativne efekte“, piše u planu.

NVO-ovi su kritikovali predlog akcionog plana jer je opisao samo pripremne aktivnosti

Zapravo, u EU su prihodi od dozvola za emitovanje gasova s efektom staklene bašte i trgovanja njima namenjeni baš za zelenu transformaciju privrede, a tako je uglavnom i sa ekološkim nametima.

Uvođenjem mehanizma za oporezivanje uglјenika, termoelektrane na ugalј u Srbiji će biti sve nekonkurentnije, posebno na regionalnim tržištima električne energije, upozorava vlada.

Nevladine organizacije i udruženja su ranije kritikovali predlog, ocenivši da se energetska tranzicija odlaže za 2030, da su navedene samo pripremne aktivnosti i da, između ostalog, nije određen ciljani datum prestanka proizvodnje električne energije iz uglja.

U svakom slučaju, za pravednu energetsku tranziciju je neophodno definisati rokove i projekte i obezbediti sredstva isključivo za te namene. U suprotnom, tržište će verovatno naglo pregaziti termoelektrane na ugalj i rudnike, što bi ugrozilo energetsku bezbednost i zaposlenost. Takve posledice su u Jugoistočnoj Evropi već vidljive, pogotovo u Bosni i Hercegovini kao i Bugarskoj i Sloveniji.