Srbija spremila nacrte zakona o porezima na emisije gasova sa efektom staklene bašte i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Ministarstvo finansija Srbije je otvorilo javnu raspravu o nacrtima Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Oba bi iznosila četiri evra po toni ekvivalenta CO2.

Evropska unija uvoznicima električne energije, cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, vodonika i đubriva iz trećih zemalja počinje 1. januara da naplaćuje CBAM taksu na ugljen-dioksid. Ukoliko u zemlji porekla postoji takav sistem i EU ga je priznala, umanjiće navedenu prekograničnu taksu za plaćenu nadoknadu.

Oporezivanje emisija gasova s efektom staklene bašte neće biti novi namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju, naglasilo je Ministarstvo finansija u pozivu na javnu raspravu o, kako je ocenilo, dva ključna zakona za zelenu tranziciju Srbije. Za određene proizvođače i i uvoznike je zamišljeno da plaćaju četiri evra po toni ekvivalenta CO2.

Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda treba da smanje zagađenje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu, saopšteno je.

Javna rasprava traje do 21. oktobra, do kada će biti primane primedbe i sugestije. Prezentacije i diskusije su zakazane za 8. oktobar u podne u Resavskoj 15 u Beogradu, i 15. oktobar na adresi Terazije 23. Takođe, u planu su onlajn sastanci 10. i 17. oktobra, oba u podne.

Početak primene oba zakona predviđen za 1. januar, kada u EU počinje naplata CBAM-a

Prvi porez je za velike industrijske emitere u sektorima cementa, đubriva, gvožđa i čelika, aluminijuma i električne energije. Ministarstvo je navelo da cilja početak primene oba zakona 1. januara.

Istog datuma Evropska unija počinje da naplaćuje taksu u okviru svog Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), na uvoz struje i ostalih navedenih sirovina kao i vodonika. Ukoliko u zemlji porekla postoji sistem naplate CO2, a EU ga priznaje, naknada se umanjuje za onoliko koliko je naplaćeno za dati artikal.

Zamišljeno je da se CBAM taksa svake godine uvećava dok se 2034. ne izjednači sa cenama dozvola za ispuštanje gasova s efektom staklene bašte iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS). Inače, u planu je proširenje mehanizma i na druge segmente obuhvaćene EU ETS-om. Cena dozvola u tom sistemu je poslednjih mesec dana iznosila više od 75 evra po toni ekvivalenta CO2.

Institucionalna infrastruktura nije dovoljno razvijena za uvođenje ETS-a

Nacrt Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji u Srbiji treba da posluži kao domaći CBAM, ne uključuje vodonik (koji se ne pominje ni u prvom nacrtu), zbog zanemarljivo niske proizvodnje, niti električnu energiju, zbog tehničkih organičenja i još uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje, obrazloženo je.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda bi obuhvatio samo subjekte koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje

Uvoznici bi plaćali u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije, kao što je i u EU. Obaveza se odnosi samo na one koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

Vlada se za porez umesto ETS-a opredelila jer „sistem trgovanja emisijama zahteva razvijenu institucionalnu infrastrukturu i tržišne mehanizme koji trenutno nisu u potpunosti uspostavljeni“, stoji u pratećem dokumentu.

Inače, u toku je uspostavljanje sistema za nezavisnu verifikaciju.

Oporezivale bi se emisije CO2, azot-suboksida i (N2O) i perfluorougljenikâ (PFCs).

Porez na CO2 bi plaćao ograničen broj većih proizvođača

U ministarstvu kažu da zakon ne predviđa široku primenu poreza, već samo na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja. Reč je prevashodno o velikim i srednjim društvima. Povećanje administrativnog troška bi bilo ograničenog obima, jer subjekti već prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu zaštite životne sredine.

Proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije uzrokuje preko 57 odsto emisija u Srbiji i preko 90 procenata u okviru nacionalnog sistema monitoringa i izveštavanja.

Umanjenje poreza velikim proizvođačima električne energije koji ulažu u dekarbonizaciju

Obvezniku čija je pretežna delatnost proizvodnja električne energije i koji je u prethodnom poreskom periodu od te delatnosti ostvario najmanje 80 odsto ukupnih prihoda priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 20 procenata iznosa sredstava koje je uložio u mere dekarbonizacije, piše u nacrtu.

To umanjenje ne bi moglo da bude veće od 80 odsto poreske obaveze. Navedene mere propisuje vlada.

Nacrt Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte predviđa i podsticaje za obveznike za finansiranje zelenih projekata, pravednu tranziciju i zaštitu ugroženih domaćinstava

Dalje, obveznici će moći da ostvare pravo na podsticaje, koji se dodeljuju iz državnog budžeta, radi finansiranja klimatske i energetske transformacije investiranjem u razvoj obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, inovativne niskougljenične tehnologije, dekarbonizaciju industrije, zelenu gradnju u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, kao i podršku pravednoj
tranziciji i zaštiti ugroženih domaćinstava.

U kratkoročnom periodu, nova fiskalna obaveza može doneti umereno povećanje proizvodnih troškova za značajne emitere, navelo je ministarstvo. Postoji i mogućnost da u dužem vremenskom roku dođe do umerenog indirektnog uticaja na cene nekih proizvoda, poput građevinskog materijala i energije, ali taj efekat je ograničen i postepen, obrazloženo je.