Vladina međuresorna grupa radi na izradi dokumenta koji će omogućiti da Srbija na međunarodnom tržištu proda državne zelene obveznice. Generalni direktor organizacije Climate Bonds Initiative Sean Kidney kaže da su one kod investitora popularnije nego obične dužničke hartije.
Ministar finansija Siniša Mali je na čelu nove međuresorne grupe oformljene da izradi okvirni dokument kojim će moći da se zadovolje uslovi da Srbija može da izda zelene obveznice na međunarodnom finansijskom tržištu, uključujući sistem izveštavanja o korišćenju sredstava.
Zelene ili klimatske obveznice su alatka za prikupljanje sredstava za projekte kojima mogu da se ublaže klimatske promene ili njihov uticaj te da se uvedu principi cirkularne privrede. Entiteti koji ih prodaju mogu, na primer, da se obavežu da će povećati uštedu materijala, unaprediti sistem upravljanja otpadom, biodiverzitet i vodne resurse ili da će smanjiti zagađenje.
Međunarodne finansijske institucije mogu da pomognu Srbiji u procesu
Generalni direktor organizacije Climate Bonds Initiative Sean Kidney kazao je za Balkan Green Energy News da Srbija u ovom postupku može da dobije pomoć od Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih međunarodnih institucija. Što se tiče izazova, on je naveo da treba postići „nešto što će odgovarati tržištu“, uz pitanja koja se tiču izveštavanja i regulisanja izvršenja obaveza.
Sve više investitora ima obavezujuće ciljeve na polju zaštite životne sredine, tako da moraju da ulažu u održive projekte
Srbija može da prođe bolje ukoliko izda zelene obveznice umesto običnih, jer će joj kamata biti niža za pet do 25 baznih poena, procenio je Kidney. Šef navedene međunarodne organizacije, koja sertifikuje zelene obveznice, izjavio je da je potražnja za njima „mnogo veća“ nego za konvencionalnim obveznicama. Objasnio je da sve više investitora ima obavezujuće ciljeve na polju zaštite životne sredine, tako da moraju da ulažu u održive projekte.
Radna grupa je zadužena da uspostavi saradnju sa savetnicima pri izradi okvirnog dokumenta, izvrši ocenu i selekciju projekata koji će se finansirati iz emisije, upravlja sredstvima i da podnosi godišnje izveštaje Vladi Srbije i investitorima o tome kako se novac koristi.
Tržište zelenih obveznica se širi na Balkanu
Neke kompanije u Jugoistočnoj Evropi, među kojima i banke, već su prikupile sredstva za investicije preko zelenih obveznica. U Rumuniji je prva u svom sektoru bila Reiffeisen banka. Ona je prošlog meseca prodala paket denominovan u domaćoj valuti za 400,6 miliona leja, što je 81,4 miliona evra.
EBRD i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) iz Grupe Svetske banke bile su među kupcima. Kreditori emituju zelene obveznice da bi prikupljenim sredstvima finansirali projekte klijenata na polju klime i zaštite okoline.
S druge strane, još nijedna država u regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News još nije prodavala takve hartije duga. Po nedavnom novinskom izveštaju, Turska radi na ispunjavanju pravnih uslova da može da počne da prikuplja novac prodajom duga čija cena bi bila određena u skladu s rezultatima ciljanih socijalnih i održivih projekata.
Održive obveznice su šira kategorija. Ona obuhvata dug koji istovremeno ima karakteristike i zelenih i socijalnih obveznica – onih što su namenjene za unapređenje životnih uslova ranjivih grupa stanovništva, na primer kroz socijalno stanovanje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.