Srbija pripremila Akcioni plan pravedne tranzicije

Srbija planira da kroz Akcioni plan pravedne tranzicije do 2030. godine uloži 88,8 miliona evra u aktivnosti namenjene ublažavanju posledica planiranog smanjenja proizvodnje energije iz uglja i obezbeđivanju pravedne tranzicije.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Predlog akcionog plana pravedne tranzicije sa ciljem održavanja javne rasprave. Kako je najavilo javna rasprava o Predlogu biće sprovedena “u vidu prezentacije i konsultacija na okruglom stolu koji će se održati u Privrednoj komori Srbije u Beogradu 9. juna”.

Plan dekarbonizacije odnosno povlačenje iz rada termoelektrana kao i tranzicioni plan za pojedine rudnike okviru JP PEU Resavica biće definisan u narednom periodu, navodi se u dokumentu.

Predlog sadrži analizu zatvaranja dve termoelektrane

Predlog sadrži analizu stanja koja se odnosi samo na proces zatvaranja Termoelektrane (TE) Kolubara A i TE Morava, kao najstarijih postrojenja. Inače, Elektroprivreda Srbije (EPS) osim ove dve ima još četiri termoelektrane na ugalj, kao i dva rudnika Kolubaru i Kostolac, dok je u sastavu JP PEU Resavica devet rudnika.

“Donošenjem Plana dekarbonizacije EPS-a i tranzicionog plana za pojedine rudnike u okviru JP PEU Resavica, sagledavanjem posledica prekogranične takse na CO2 Evropske unije (eng. carbon border adjustement mechanism – CBAM) i uspostavljanjem politika vezano za primenu ove takse i oporezivanja ugljenika neophodno je uraditi detaljnu analizu celokupnog procesa energetske tranzicije i saglasno tome definisati sve druge mere i aktivnosti koje je potrebno dalje realizovati”, navodi se u Predlogu.

Inače, preliminarni plan gašenja termoelektrana EPS je predstavio 2023.

Posle 2030. očekuje se značajno smanjenje radne snage u proizvodnji lignita

Ukupan broj zaposlenih u termoelektranama i rudnicima uglja u Srbiji je 25.288. U rdunicima je oko 20.000 radnika, a ostatak u termoelektranama.

U slučaju zatvaranja TE Kolubara i TE Morava, u Kolubarskom regionu mogla bi biti indirektno pogođena 472 radna mesta, uglavnom, kako se ističe, podizvođači i preduzeća u lancu vrednosti EPS-a. U predlogu se procenjuje da u Rembasu, najvećem rudniku JP PEU Resavica, može biti direktno ugroženo ukupno 930 radnih mesta rudara do 2030. i još 958-1.367 radnih mesta indirektno, uglavnom vezanih za podizvođače rudnika.

Nova radna mesta u sektoru obnovljive energije

„Posle 2030. godine, u procesu energetske tranzicije, kako je predviđeno INEKP-om, termoelektrane bi radile sa smanjenim kapacitetom, ali bez ubrzanih zatvaranja. Ovo bi kao posledicu imalo značajno smanjenje radne snage u proizvodnji lignita“, piše u Predlogu.

Tranzicija ka zelenoj ekonomiji, dodaje se, stvoriće nova radna mesta sa punim radnim vremenom u celoj zemlji na poslovima izgradnje, upravljanja i održavanja novih kapaciteta koji koriste obnolvjivu energiju do 2030. kasnije.

Očekuje se da će industrija obnovlljvih izvora energije u Srbiji do 2030. otvoriti do 6.105 radnih mesta širom zemlje, od kojih će većina ili oko 4.397 biti u solarnoj industriji, piše u dokumentu.

Za industrijske parkove 60 miliona evra

Od planiranih 88,6 miliona evra najviše – 60 miliona evra, namenjeno je za aktivnost pod nazivom Poboljšanje privredne infrastrukture u postojećim industrijskim parkovima. Predviđeni su grantovi lokalnim samoupravama za poboljšanje industrijskih parkova s prosečnim ulaganjem od 12 miliona evra.

Autori Predloga očekuju da efekat bude diverzifikacija lokalne ekonomije i privlačenje novih investicija u okviru industrijskih parkova na pogođenim teritorijama.

Drugi najveći izadatak predviđen Predlogom je za “Program za podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja” – 12 miliona evra. U okviru njega palnirani su grantovi i poreske olakšice za otvaranje novih preduzeća sa najmanje 50.000 evra investicija za mala i srednja preduzeća i 10.000 evra za samozapošljavanje.

Autori Predloga očekuju da se na ovaj način otvori najmanje 200 preduzeća i podrži 200 samozaposlenih lica.

Predlog je rezultat projekta koji je finasirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Projekat je počeo u oktobru 2021.