Srbija najavljuje izgradnju dve velike hidroelektrane – Đerdap 3 i Bistrica

Ministarstvo rudarstva i energetike predstaviće u septembru investicioni plan ulaganja vredan 17 miijardi evra. Među investicijama u nove elektrane izdvaja se gradnja reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3 i Bistrica, koje bi, prema rečima profesora Nikole Rajakovića mogle da odigraju veliku ulogu u energetskoj tranziciji, tačnije u lakšoj integraciji solarnih elektrana i vetroparkova.

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da investicioni plan Ministarstva biti predstavljen u septembru i da obuhvata projekte vredne 17 milijardi evra.

„Očekujemo da će prve velike investicije početi da se realizuju 2022. godine. Tu je izgradnja velikih hidroelektrana, poput Đerdapa 3 i Bistrice, kao i solarne, gasne i vetroelektrane. Sve to će doprineti stabilnosti energetskog sistema”, istakla je Mihajlović.

Mihajlović: Ne budemo li se okrenuli zelenoj energiji čeka nas plaćanje velikih taksi

Ona je naglasila da Ministarstvo pravi program kako da u narednih 20, 30 godina Srbija dobije više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, jer je to pitanje konkurentnosti privrede.

„Ne budemo li se okrenuli zelenoj energiji čeka nas plaćanje velikih taksi, zbog čega će trpeti ekonomija i građani. Korak po korak idemo ka tome i kao društvo i kao ekonomija“, naglasila je ona.

Rajaković: Gradnja Bistrice je izvodljivija od Đerdapa 3

Planovi o gradnji reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, snage 2.400 MW, i Bistrica, snage 680 MW, postoje već nekoliko decenija. U više navrata su strani investitori iskazivali interes za gradnju, ali se ništa konkretno nije dogodilo. Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 600 miliona evra.

Reverzibilne hidroelektrane rešavaju i problem varijabilne proizvodnje vetroparkova i solarnih elektrana

Ove elektrane rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju odakle se koristi voda za klasičnu proizvodnju u hidroelektranama.

Reverzibilne hidroelektrane proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimalne potrošnje u toku dana, drugim rečima proizvode najskuplju energiju. One su, takođe, rešenje za varijabilnost proizvodnje zelenih elektrana. Naime, kada ima previše energije iz solarnih elektrana i vetroparkova ta energija se može koristiti za pumpanje vode u gornju akumulaciju, a kada im je proizvodnja manja onda reverzibilne hidroelektrane mogu da nadomeste taj manjak i vrlo brzo počnu sa proizvodnjom. Ove hidroelektrane se ovde ponašaju i kao skladišta energije.

Bistrica je polupripremljen projekat

Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, kaže za Balkan Green Energy News da su odlične vesti da investicioni plan Ministarstva predviđa gradnju elektrana na obnovljive izvore energije, a posebno projekata Đerdap 3 i Bistrica. Ove dve elektrane, a posebno Bistrica, bi omogućile lakšu integraciju vetroparkova i solarnih elektrana.

Bistrica je, ističe on, odličan projekat jer je puno stvari podešeno i može se reći da je to polupripremljen projekat.

Đerdap 3 prevazilazi potrebe Srbije, i ima smisla kao regionalni ili evropski projekat

„Prirodno jezero kao gornja akumulacija već postoji, a građevinski radovi nisu skupi, međutim uvek je nedostajalo novca za taj projekat. Smisao Bistrice je da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na obnovljive izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem. Uz hidroelektranu Bajina Bašta, koja je takođe reverzibilna i deo je Elektroprivrede Srbije, to će biti mnogo lakše”, ističe on.

Kada je reč o Đerdapu 3, Rajaković kaže da je to veliki zahvat, kod koga bi se pravila gornja jezera. Gradnja je, prema njegovim rečima, veoma skupa i prevazilazi potrebe Srbije.

„Ali, bila bi dobra za potrebe regiona i Evrope, bila bi odlična za balansiranje varijabilne proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana. To znači da bi i finansiranje moglo da dođe sa te strane. Teško je proceniti koliko bi to koštalo“, ističe on.

EPS: Đerdap bi se gradio u tri faze

Kako na svom sajtu navodi Elektroprivreda Srbije (EPS), izgradnjom đerdapskih elektrana hidropoptencijal Dunava nije iscrpljen već postoji plan da se izgradi reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje Đerdap 3 na 1007. kilometru Dunava.

„Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 metara, pumpa u gornje predviđene bazene Pesača i Brodica, i to kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energije“, navodi EPS.

Predviđeno je da se reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 gradi u tri etape. Energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh.