Biodiverzitet

Specijalni rezervat prirode Zasavica – skriveni dragulj biodiverziteta

Zasavica

Objavljeno

20.12.2019.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

20.12.2019.

Država

Komentari

1

Podeli

U vremenu kada svake godine zbog ljudskih aktivnosti širom planete nestane i do sto hiljada vrsta, pravo je čudo ponovo otkriti biljke i životinje za koje se mislilo da su nestale sa nekog područja. Baš to se desilo nedaleko od Sremske Mitrovice gde je u reci Zasavici otkrivena biljka vodena stupica, zvanično nestala iz Srbije pre sto godina, ali i još oko 1.600 biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su mnoge retke i ugrožene u Evropi i svetu.

Nestajanje biljnih i životinjskih vrsta bi trebalo da zabrine sve nas jer bez biljaka i životinja nema opstanka ni za ljude. Međutim, briga o živom svetu planete nije prioritet čovečanstva, a priroda stalno šalje znake da to mora da se promeni. Nekada su ti znaci razne vremenske nepogode, a nekad su personifikacija prirode u njenom najboljem izdanju, kao što je Zasavica.

Rezervat čini sama reka Zasavica, koja je podzemnim putem povezana sa vodama Drine

“Zasavica je primer da možete otkriti novu reku od 33 kilometara na kraju XX veka. I to se meni desilo kada sam pre 25 godina došao u ovaj kraj da posetim rodbinu”, kaže čovek koji je otkrio Zasavicu, Slobodan Simić, sada upravnik Rezervata i član Pokreta gorana Sremska Mitrovica.

Zasavica je, kako ističe, otkrivena kao nešto što je neverovatno ušuškano u ovom prostoru južne Mačve, o čemu pojma nisu imali ni stanovnici okolnih sedam sela.

Područje reke Zasavice je odlukom Vlade Srbije prvi put stavljeno pod zaštitu 1997. kao Specijalni rezervat prirode Zasavica, a ove godine je površina od 670 hektara povećana na 1.128. Zasavica je zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja. Rezervat čini sama reka Zasavica, koja je podzemnim putem povezana sa vodama Drine, kanali Jovača i Prekopac i potok Batar.

Otkriveno 144 novih vrsta

Zasavica
Mihajlo Stanković, stručni saradnik i istraživač, na svom radnom mestu

Zasavica je predvodnik kada je je reč o istraživanju biodiverziteta u regionu zahvaljujući ekipi na čelu sa Mihajlom Stankovićem, stručnim saradnikom i istraživačem.

Vodena stupica potiče iz poslednjeg ledenog doba

“U Zasavici je najznačajnija globalno ugrožena vrsta Aldrovanda vesiculosa (vodena stupica), biljka za koju je Zasavica jedino stanište u Srbiji, i za koju se smatralo da je nestala pre sto godina. Raritet je i globalno ugrožena vrsta ribe, Umbra krameri (crnka), za koju je vodotok Zasavica jedno od tri preostala staništa u Srbiji. Kao relikti, koji su rasli na obali tropskih močvara oko Panonskog mora ovde je pronađene i testerica, kao i močvarna kopriva i zuka, koje potiču iz poslednjeg ledenog doba, i ovde naseljavaju tršćake i plutajuća ostrva. Za protekle 23 godine istraživanja u Rezervatu su zabeležene 144 novootkrivene vrste za Srbiju od kojih su sedam novootkrivene za Balkan”, kaže Stanković.

Vodena stupica, koja takođe potiče iz poslednjeg ledenog doba, je slobodno plivajuća biljka bez korena, sposobna da pravi pokrete, a hrani se sitnim beskičmenjacima, među kojima su i komarci. Razlog njenog iščezavanja je isušivanje bara i močvara. Riba Umbra krameri, koja je poznata i pod imenima mrguda i rapa, sposobna je da koristi atmosferski kiseonik, pa u nepovoljnim okolnostima može da izdrži bez vode i deset sati.

Među najugroženijim i najznačajnijim vrstama, koje se mogu naći na ovom području, su i borak, jezičasti ljutić, rebratica, zatim endemična vrsta zrikavca Metrioptera (Zeuneriana) amplipennis, velika hrastova strižibuba, panonski prelivac, uskršnji leptir.

Umbra krameri je poznata i pod imenima mrguda, crnka i rapa

Od riba najugroženije na prostoru Srbije su pomenuta crnka, zlatni karaš i linjak, dok patka njorka, mali vranac, prdavac, orao krstaš, stepski soko i šljuka livadarka spadaju među ptice koje su najugroženije na planeti. Od sisara tu su strogo zaštićene vrste vidra, divlja mačka i dabar, koji je u Srbiji nestao pre sto godina, a onda je u Zasavicu vraćen 2004, odakle se proširio i van Rezervata.

Stanković kaže da za njega nije nikakva novost da je pronađen toliki broj novih i retkih vrsta, jer je specifičnost Zasavice u tim malim ekološkim nišama koje su tu već milionima godina.

“Moj rad na istraživanju Zasavice ne može se zamisliti bez velikog broja kolega i saradnika koji su eksperti u svojim oblastima. Ja na terenu sakupljam materijal i donosim ili šaljem kolegama na determinaciju i posle zajedno publikujemo rad i tako verifikujemo nalaz. Naravno, ponekad i ja sam radim determinaciju, a sa kolegama se samo konsultujem da li je dobro određeno”, navodi on.

Zaštićeno područje sa najvećom posetom turista

Vladimir Dobretić, stručnjak za zaštitu prirode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kaže da je osnovna vrednost Zasavice voda.

“Značaj reke Zasavice je u tome što ona predstavlja jedinstven očuvan prostor nekada velikog plavnog područja u porečju Save i Drine, odnosno severne Mačve. U današnjem krajoliku Mačve, koji je ljudskim aktivnostima u velikoj meri izmenjen, područje Zasavice se ističe mozaičnošću vodenih, močvarnih, livadskih i šumskih staništa. Ovaj prostor odlikuje raznovrsnost i bogatstvo stanišnih tipova, biljnih i životinjskih vrsta, sada retkih i ugroženih, a koje su nekada naseljavale mnogo šire područje”, objašnjava Dobretić.

Bogatstvo ZasaviceZasavica

  • 218 vrsta gljiva
  • 655 vrsta viših biljaka
  • 250 vrsta fitoplanktona
  • 190 vrsta zooplanktona
  • 19 vrsta riba
  • 13 vrsta vodozemaca
  • 12 vrsta gmizavaca
  • 182 vrste ptica
  • 65 vrsta sisara.

Osim što obezbeđuje pregršt podataka za proučavanje biodiverziteta, Zasavica omogućava i da se skrene pažnja javnosti na značaj biodiverziteta odnosno opstanak biljaka i životinja na palneti. Upitan da li je javnost dovoljno upoznata sa pravim značajem Zasavice, on kaže da jeste. Upravljač rezervata, a to je Pokret gorana Sremska Mitrovica, ulaže izuzetne napore u upoznavanje što šireg auditorijuma sa značajem Zasavice i uopšte u popularizaciju ovog prostora.

Rezervat ima puno atrakcija, ali najvrednija stvar je reka Zasavica, plitka reka i bara, sa prvom kategorijom vode, drinske, koja je iznedrila neverovatan biodiverzitet

“Dokaz je i to što je rezervat zaštićeno područje sa verovatno najvećom posetom turista od svih prirodnih dobara u našoj zemlji”, dodaje Dobretić.

Broj posetilaca kreće se između 35 i 45 hiljada godišnje, a ove godine, prema rečima upravnika Simića, biće verovatno oko 45 hiljada. Naravno, dodaje on, preduzete su sve mere da posetioci ni na koji način na naruše ovu oazu prirode.

“Zasavica ima puno atrakcija, ali najvrednija stvar je reka Zasavica, plitka reka i bara, sa prvom kategorijom vode, drinske, koja je iznedrila neverovatan biodiverzitet, i siguran sam da će nas u budućnosti obradovati sa mnogim novim vrstama”, zaključuje Simić.

Zasavica će nastaviti da širi poruku da je priroda čudo, a na ljudima je da shvate da bez biljaka i životinja planeta neće biti lepo mesto za život, tačnije neće biti mesto za život.


Nedostaju sredstava da se izmulji ceo vodotok Zasavice

Na pitanje šta bi trebalo uraditi da se zaštiti Zasavica Vladimir Dobretić kaže da je osnovni preduslov opstanka uspostavljanje vodnog režima u skladu sa ciljevima zaštite i unapređenje kvaliteta vode. Za potrebe očuvanja i unapređenje stanja staništa i vrsta neophodno je uspostaviti optimalan režim površinskih i podzemnih voda, sa imitacijom prirodnih oscilacija nivoa vode i periodičnim plavljenjima.

Osnovni problem sa kojim se suočavamo u zaštiti ovog područja, jeste nedostatak finansijskih sredstava, kojima bi se, između brojnih drugih aktivnosti, mogao izmuljiti ceo vodotok Zasavice, rekonstruisati propusti i prelazi (ćuprije) preko Zasavice, kao i napraviti više sinhronizovanih ustava kojima bi se regulisao režim vode, navodi Dobretić.


 

Tagovi:

Komentara: (1)

Dragan Milojčić / 26.12.2019.

ETO, JA SAM OVAJ ČLANAK DOBIO OD DR VIKTORA SIMONČIČA IZ HRVATSKE. DOBRA VEST SE PROČUJE. ŽELIM ZASAVICI DA USPEŠNO UVEDE QMS OVE GODINE ZA EKOTURISTIČKE USLUGE VOĐENJA POSETILACA PO REZERVATU I ZA SMEŠTAJ (KAMP I OSTALO)

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

IUCN smernice uticaja vetroparkova solarnih elektrana biodiverzitet

IUCN dao smernice za ublažavanje uticaja vetroparkova, solarnih elektrana na biodiverzitet

24 February 2021 - Ukopavanje električnih vodova i privremeno zaustavljanje vetroturbina su neke od mera za smanjenje opasnosti po ptice i šišmiše, poručuje IUCN.

fosilna-goriva-drvo-deforestacija-klima-biodiverzitet

Naučnici upozorili da je zamena fosilnih goriva drvetom ‘lažno rešenje’ za klimu

16 February 2021 - Naučnici iz celog sveta upozorili su lidere EU, SAD, Japana i Južne Koreje da je zamena fosilnih goriva drvetom “lažno rešenje” za klimu.

Od 60 do 100 hiljada evra za klimatske i projekte zaštite biodiverziteta

06 January 2021 - Nemačko Savezno ministarstvo za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost objavilo je poziv za male grantove za male i lokalne organizacije.

Nemački sud: Tesla da štiti biodiverzitet dok gradi fabriku električnih vozila

21 December 2020 - Nemački sud naložio je američkoj kompaniji Tesla da prestane sa sečom stabala na rubnim delovima...