Solarni paneli i toplotne pumpe – kombinacija za smanjenje troškova grejanja 40 odsto

Iako se zima još ne da, prošlo je dovoljno hladnih dana da mogu da se naprave prve računice koliko je koštalo grejanje ove sezone. Primer vlasnika domaćinstva sa solarnom elektranom na krovu u Srbiji daje zanimljivu računicu. Korišćenje inverter klima-uređaja, vrste toplotnih pumpi, u kombinaciji sa kotlom na prirodni gas smanjilo je račun za grejanje oko 40 odsto u odnosu na upotrebu samo kotlova na gas, ugalj i drvo.

Nenad Maričić je među prvima u Srbiji instalirao solarne panele za proizvodnu električne energije za sopstvenu potrošnju na krovu kuće u Rumi i postao prozjumer (kupac-proizvođač). Investicija se vrlo brzo pokazalo kao pun pogodak jer su mu računi za struju manji 30-70 odsto, ali hteo je da smanji i troškove grejanja.

Za grejanje kuće od 150 kvadrata koristio je drvo, ugalj i prirodni gas, tačnije kotlove na ugalj/drvo i prirodni gas. S obzirom da je instalirao solarne panele i tokom godine proizvodi više struje nego što su mu godišnje potrebe, odlučio je da taj višak struje iskoristi za grejanje.

Izbor je pao na inverter-klime, koje u suštini predstavljaju toplotne pumpe. Instalirao je dve, snage 18 btu, pa za grejanje sada koristi 60 odsto njih, a 40 odsto kotao na gas.

„Kada sam koristio gas mesečni račun je bio 21.000 dinara, u slučaju drveta i uglja biloje i više, a sada je bezmalo 13.000“, ističe Maričić.

Ugradnja inverter-klima smanjila je potrošnju energije sa 3.820 kWh na 2.400 kWh. Njegova računica pokazuje da je korišćenje kombinacije klima i gasa jeftinije od korišćenja gasa, drveta i uglja. Upotreba samo inverter klima, bez gasa, je još povoljnija, i smanjuje potrošnju na 1.530 kWh.

Za računicu je važno znati da je koristio kotao na gas sa efikasnošću od 95 odsto i kotao na čvrsto gorivo sa 65 odsto efikasnosti. Kuća ima visoke plafone, neizolovane, ali debele zidove i zamenjenu stolariju.

Treba istaći da ušteda ne bi bila ista kod onih koji nemaju solarnu elektranu, tačnije sopstvenu proizvodnju struje. Naime, on je za rad klima koristio struju koju je sam proizveo, a kada je od EPS-a povlačio energiju koju im je ranije isporučio obračunata cena je bila pet dinara po kilovat-satu, uključujući sve takse, poreze, akcizu. Ta cena važi samo za one koji sami proizvode struju u solarnim panelima.

Klasične toplotne pumpe donose još veću uštedu, ali i investiciju

Naravno, promena koju je napravio zahteva novac. Kupovina i postavljanje dve inverter-klime ga je koštala oko 200.000 dinara. S obzirom da se one koriste i leti za hlađenje jasno je da će se ta investicija isplatiti brže. Maričić podseća da investicija u solarne panele trenutno košta 800-1.000 evra po kilovatu snage i da se u proseku isplati za manje od šest godina. On je instalirao elektranu snage 7,36 kW.

Danas se, dodaje, klime nabavljaju zbog hlađenja, a niko ne prepoznaje taj potencijal za grejanje, ako se uloži 25-30 odsto više. Naime, običan klima-uređaj, snage 18 btu, košta oko 50.000 dinara, a inverter klima oko 75.000, dok je cena ugradnje ista.

Smanjenje računa sa 21 hiljade na pet ipo hiljada dinara

Tema za razmišljanje su klasične toplotne pumpe tipa vazduh-voda ili zemlja-voda. On ističe da je koeficijent efikasnosti (eng. coeficient of performance – COP) inverter-klima u realnosti 2,5, što znači da se za za jedan kilovat-sat električne energije dobije 2,5 kilovat-sati toplotne energije. Taj koeficijent je veći kod klasičnih toplotnih pumpi i u proseku je 3,5, što znači da bi njihovo instaliranje bilo još efikasnije od instaliranja klima-uređaja. I još bi smanjilo troškove grejanja. Naravno, investicija je veća, 3-5 hiljada evra.

Kada se podvuče crta, potrošnja energije prilikom korišćenja kotlova na gas, drvo i ugalj bila je oko 3.800 kWh, upotrebom inverter klima i kotla na gas oko 2.400 kWh, korišćenjem samo inverter klima 1.530 kWh, a u slučaju ugradnje klasičnih toplotnih pumpi bila bi oko 1.100 kWh. U iznosu računa to znači pad sa 21.000, na 13.000, na 7.700 i na samo 5.500 dinara.

Bolje je sagorevanje malo više uglja u termoelektranama, nego u individualnim ložištima

Maričić ističe da je su glavni argumenti protivnika instalacije solarnih panela za sopstvenu potrošnju, odnosno prozjumera, bili da će oni dosta energije gurati u sistem leti, a zimi će dosta povlačiti za neefikasno grejanje na struju, pa će se opet u EPS-ovim termoelektranam goreti više uglja.

„Niko nije gledao da grejanje može da bude efikasno korišćenjem toplotnih pumpi. Možda je i bolje da se malo više uglja izgori u centralizovanom sistemu u EPS-ovim termoelektranama, gde imamo sisteme za odsumporavanje, izdvajanje azotnih i sumpornih oksida, umesto da se ugalj ili drvo spaljuju u individualnim ložištima, koja su glavni izvor zagađenja vazduha u urbanim sredinama“, ističe Maričić.

Smanjeno zagađenje vazduha

Njegov primer pokazuje i kakav je uticaj načina grejanja domaćinstva na kvalitet vazduha. Naime, Maričiću je posle prelaska na gas ostala određena količina drveta, pa je rešio da je jednog hladnog dana iskoristi. Drvo je loženo u periodu od 3-7 sati, a merač zagađenja vazduha se nalazi u njegovom dvorištu na dvadesetak metara od samog ložišta.

Prva slika su suspendovane čestice PM10, a druga PM2,5. Za vazduh odličnog kvaliteta se kaže da su vrednosti čestica PM10 manje od 20 mikrograma po kubnom metaru, a za PM 2,5 manje od 10 mikrograma.

Ideal zagovornika solarne energije je kuća koja bi u solarnim panelima proizvodila dovoljno električne energije za sve potrebe, uključujući grejanje i hlađenje toplotnim pumpama, kao i punjenje električnog automobila, naravno uz korišćenje baterija.

Na pitanje da li namerava da potpuno pređe na toplotne pumpe, Maričić odgovara da se to ne isplati jer bi mu bile potrebne još četiri inverter klime za sobe u kojima su radijatori. Ipak, njegov potez, kako kaže, jeste korak ka pomenutom idealu, a naredni koraci zavisiće od više faktora, kao što su cene energije i baterija, razvoja tržišta električne energije…