OIE

Solarne elektrane dobile najveći deo podrške za OIE u prvoj polovini 2019.

Solarne-elektrane-podrska-za-OIE-slovenija.jpg

Foto: Chris Chesneau, Pixabay

Objavljeno

15.08.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.08.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Slovenija je u prvoj polovini 2019. isplatila 65,6 miliona evra subvencija za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije, bez PDV-a, što predstavlja smanjenje od 6% u odnosu na isti period 2018. godine.

Prema podacima koje je objavio operator tržišta električne energije Borzen, ukupna proizvodnja električne energije koju Slovenija subvencioniše u okviru sistema podrške za obnovljive izvore energije (OIE) i visokoefikasnu kogeneraciju povećala se za 4% u prvoj polovini 2019. u odnosu na isti period prošle godine i iznosila 508,2 miliona kWh. U sistem je u periodu januar-jun 2019. ušlo 36 elektrana, uključujući nove i one koje su promenile vlasništvo ili prešle na drugu vrstu subvencija (klasične fid-in tarife nasuprot fid-in premijama).

Na dan 30. juna 2019. godine, u fid-in sistemu je bilo 3.864 elektrana ukupne instalisane snage 414 MWe.

Prosečan iznos podrške iznosio je 0,12902 evra po kWh u periodu januar-jun, što predstavlja smanjenje u odnosu na 0,14188 evra po kWh u istom periodu 2018. godine.

Solarne elektrane dobile najviše subvencija od svih kapaciteta u sistemu podrške

Solarne fotonaponske elektrane dobile su najviše subvencija od svih kapaciteta u sistemu podrške – 31,9 miliona evra ili 48,6%, dok su po proizvodnji bile na drugom mestu, sa 133,8 miliona kWh ili 26,3%.

Kogenerativna postrojenja (CHP) na fosilna goriva su proizvela najviše električne energijee u sistemu subvencija – 198,8 miliona kWh ili 39,1%, dok su po iznosu subvencija bile na drugom mestu, sa 16,3 miliona evra ili 24,8%.

Postrojenja na biomasu bila su na trećem mestu i po proizvodnji (71,2 miliona kWh ili 14%) i po subvencijama (9,34 miliona evra ili 14,2%).

Hidroelektrane su po proizvodnji električne energije, od 55,2 miliona kWh ili 10,9%, bile na četvrtom mestu, dok su po subvencijama bile na petom mestu, sa 2,35 miliona evra ili 3,58%.

Na petom mestu po proizvodnji su bila biogasna postrojenja, sa 43,4 miliona kWh ili 8,53%. Ova postrojenja su po subvencijama bile na četvrtom mestu, sa 4,96 miliona evra ili 7,56%.

Slede vetroelektrane sa 3,12 miliona kWh ili 0,61% i subvencijama u iznosu od 137.808 evra ili 0.21%.

Druge vrste postrojenja proizvele su 2,55 miliona kWh električne energije i dobile 626.802 evra subvencija, ili 0,96% ukupno isplaćene sume.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Sloveniju ocekuje skok cena struje u trecem kvartalu

Sloveniju očekuje skok cena struje u trećem kvartalu 2022.

19 маја 2022 - Potrošači struje u Sloveniji zasad nisu osetili cenovni udar, izjavio je Aleksander Mervar, generalni direktor kompanije ELES

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ruzicastog evo definicije H2 iz obnovljivih izvora

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ružičastog: ovo je standard za zeleni H2

19 маја 2022 - Organizacija za zeleni vodonik objavila je Standard za zeleni vodonik kojim je definisala šta se smatra zelenim vodonikom

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

18 маја 2022 - Tako ubrzavaju dekarbonizaciju, ali i izbegavaju plaćanje prekogranične takse na CO2, čije je uvođenje za 2026. najavila EU

milos loncar prozjumeri altina zemun srbija

Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna

16 маја 2022 - Prvih 13 domaćinstava već proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju u solarnim panelima na svojim krovovima