Solarne elektrane dobile najveći deo podrške za OIE u prvoj polovini 2019.

Slovenija 15.08.2019. | Komentari: 0Autor: Svetlana Jovanović

Foto: Chris Chesneau, Pixabay

Slovenija je u prvoj polovini 2019. isplatila 65,6 miliona evra subvencija za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kogeneracije, bez PDV-a, što predstavlja smanjenje od 6% u odnosu na isti period 2018. godine.

Prema podacima koje je objavio operator tržišta električne energije Borzen, ukupna proizvodnja električne energije koju Slovenija subvencioniše u okviru sistema podrške za obnovljive izvore energije (OIE) i visokoefikasnu kogeneraciju povećala se za 4% u prvoj polovini 2019. u odnosu na isti period prošle godine i iznosila 508,2 miliona kWh. U sistem je u periodu januar-jun 2019. ušlo 36 elektrana, uključujući nove i one koje su promenile vlasništvo ili prešle na drugu vrstu subvencija (klasične fid-in tarife nasuprot fid-in premijama).

Na dan 30. juna 2019. godine, u fid-in sistemu je bilo 3.864 elektrana ukupne instalisane snage 414 MWe.

Prosečan iznos podrške iznosio je 0,12902 evra po kWh u periodu januar-jun, što predstavlja smanjenje u odnosu na 0,14188 evra po kWh u istom periodu 2018. godine.

Solarne elektrane dobile najviše subvencija od svih kapaciteta u sistemu podrške

Solarne fotonaponske elektrane dobile su najviše subvencija od svih kapaciteta u sistemu podrške – 31,9 miliona evra ili 48,6%, dok su po proizvodnji bile na drugom mestu, sa 133,8 miliona kWh ili 26,3%.

Kogenerativna postrojenja (CHP) na fosilna goriva su proizvela najviše električne energijee u sistemu subvencija – 198,8 miliona kWh ili 39,1%, dok su po iznosu subvencija bile na drugom mestu, sa 16,3 miliona evra ili 24,8%.

Postrojenja na biomasu bila su na trećem mestu i po proizvodnji (71,2 miliona kWh ili 14%) i po subvencijama (9,34 miliona evra ili 14,2%).

Hidroelektrane su po proizvodnji električne energije, od 55,2 miliona kWh ili 10,9%, bile na četvrtom mestu, dok su po subvencijama bile na petom mestu, sa 2,35 miliona evra ili 3,58%.

Na petom mestu po proizvodnji su bila biogasna postrojenja, sa 43,4 miliona kWh ili 8,53%. Ova postrojenja su po subvencijama bile na četvrtom mestu, sa 4,96 miliona evra ili 7,56%.

Slede vetroelektrane sa 3,12 miliona kWh ili 0,61% i subvencijama u iznosu od 137.808 evra ili 0.21%.

Druge vrste postrojenja proizvele su 2,55 miliona kWh električne energije i dobile 626.802 evra subvencija, ili 0,96% ukupno isplaćene sume.