Solar prestigao ugalj u proizvodnji struje u EU

Udeo fosilnih goriva u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji je u 2024. godini ponovo opao, uprkos rastu potražnje i povećanju izvoza struje, navodi institut Ember. Smanjenju udela fosilnih goriva najviše je doprineo rekordan rast solara, koji je prošle godine po prvi put pretekao ugalj.

Tranzicija elektroenergetskog sektora u EU ostvarila je ključni napredak 2024. godine, uz zamah koji je održan uprkos ekonomskim preprekama i političkim potresima, tvrdi Ember. Godišnji izveštaj ove organizacije, pod nazivom European Electricity Review, pokazuje da je udeo fosilnih goriva ponovo opao 2024. godine, uprkos povećanju potražnje za električnom energijom i izvozu struje iz EU.

Novo političko rukovodstvo EU jasno je stavilo do znanja da je budućnost evropske konkurentnosti u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva, ističe Ember.

Udeo solara u energetskom miksu porastao na 11%

Rekordni rast solara najviše je doprineo padu fosilnih goriva, pa je solarnu energija po prvi put prestigla fosilna goriva. U 2024. godini 11% električne energije je proizvedeno u fotonaponskim elektranama, dok je udeo uglja pao na ispod 10%.

Udeo fosilnog gasa pao je petu godinu zaredom, na 16%, a drugu godinu bio je manji od proizvodnje iz vetra (17%). Ukupan udeo proizvodnje iz fosilnih goriva pao je na istorijski minimum od 29%. Rast solara i oporavak hidroenergije su doveli do toga da se iz obnovljivih izvora proizvede skoro polovina (47%) električne energije u EU, a rekord su postavili i čisti izvori energije (71%).

Foto: Ember

Fosilna goriva gube dominaciju u energetici

Fosilna goriva gube dominaciju u energetskom sektoru EU, kaže Kris Roslou, jedan od autora izveštaja.

„Iako je tranzicija EU prema električnoj energiji u poslednjih pet godina napredovala brže nego što je iko očekivao, dalji napredak se ne može uzeti zdravo za gotovo,” upozorava Roslou. Prema njegovim rečima, potrebno je ubrzati razvoj novih kapaciteta, posebno u sektoru vetra, koji se suočava sa jedinstvenim izazovima. Do 2030. godine, potrebno je više nego udvostručiti godišnji obim novoizgrađenih kapaciteta vetroelektrana u poređenju sa 2024. godinom, smatra Roslou.

Solar je bio najbrže rastući izvor električne energije u 2024. godini, sa proizvodnjom od 304 TWh, što je za 22% (54 TWh) više nego 2023. godine. Ember to povećanje pripisuje rekordnoj količini novih kapaciteta – 66 GW, što je podiglo ukupni nivo na 338 GW, uz blago smanjenje obima sunčevog zračenja. Proizvodnja struje iz uglja iznosila je 269 TWh.

EU je ostala na putu da ispuni cilj iz plana RePowerEU, od 400 GW ukupnog kapaciteta solara do 2025. Štaviše, održavanje tempa rasta bi dovelo do dostizanja cilja za solar od 750 GW do 2030. godine, navodi se u dokumentu.

Udeo uglja ne prelazi 5% u više od pola članica EU

Proizvodnja električne energije iz vetra ostala je otprilike na nivou iz 2023. godine, sa udelom od 17% (477 TWh). Uticaj novih kapaciteta je poništen nepovoljnijim režimom vetra.

Mađarska ima najveći udeo solara u proizvodnji struje u EU

Proizvodnja iz fosilnih goriva je opala za 75 TWh (9%) na godišnjem nivou, na 793 TWh, što je najniži nivo u poslednjih preko četrdeset godina. Najveći pad u ovom segmentu do sada je zabeležen 2023. godine.

Ovi trendovi su široko rasprostranjeni, a solar raste u svakoj zemlji članici EU. Više od polovine njih sada ili nema energiju na ugalj ili ima udeo ispod 5%. Ugalj je sa trećeg najvećeg izvora energije u EU u 2019. sada pao na šesto mesto.

Foto: Ember

Preko 80% energije iz uglja u EU se proizvodi u Nemačkoj, Poljskoj i Češkoj

Nemačka i Poljska zajedno proizvode skoro tri četvrtine energije iz uglja u EU, sa udelima od 39% i 34%, dok je Češka na trećem mestu sa 9,9% učešća.

Kada su u pitanju članice EU u Jugoistočnoj Evropi, one zajedno imaju 8,3%: Bugarska učestvuje sa 3%, Rumunija sa 2,5%, a Slovenija sa 1,3%. Slede ih Grčka (1,2%) i Hrvatska (0,3%), dok Kipar ne proizvodi struju iz uglja.

Članice EU u Jugoistočnoj Evropi učestvuju u proizvodnji energije iz uglja sa ukupno 8,3%

Bugarska, Rumunija, Mađarska i Grčka imale su najveći raspon unutardnevnih cena u drugom i trećem kvartalu 2024. Ember je to protumačio kao priliku za ulaganja u “baterije i druga čista rešenja za fleksibilnost.”

Najviše energije iz solara prošle godine proizvele su Nemačka (71 TWh), Španija (59,6 TWh) i Italija (35,8 TWh), a slede ih Francuska (23,6 TWh), Holandija (21,2 TWh), Poljska (15,2 TWh) i Grčka (12,3 TWh).

U pogledu udela solara u miksu električne energije, Mađarska je na poziciji broj jedan, sa 24,9%! Slede Grčka (21,5%), Španija (21,2%) i Kipar (20,4%).