Slovenija izradila prvu procenu klimatske ranjivosti i rizika energetskog sektora

Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i energetiku, u saradnji sa Institutom „Jožef Stefan“, pripremilo je prvu nacionalnu procenu klimatske ranjivosti i rizika za energetski sektor. Analiza pokazuje da je slovenački energetski sektor umereno ranjiv na nacionalnom nivou u trenutnim klimatskim uslovima, a istovremeno skreće pažnju na značajne regionalne razlike u izloženosti i nivou ranjivosti.

Glavne pretnje energetskom sektoru su  poplave, požari, oluje, klizišta, susnežica i vlažan sneg, toplotni talasi i suša.

Procena klimatske ranjivosti i rizika za energetski sektor pripremljena je prema metodologiji IPCC AR5 i u skladu sa nacionalnim uputstvima Biotehnološkog fakulteta.

Najveća pretnja energetskom sektoru su poplave, koje ugrožavaju skladišta goriva, trafostanice, distributivne mreže za električnu energiju i druge elemente lanca snabdevanja, saopštilo je Ministarstvo.

Najvažniji podsistem su tečna goriva

Analiza ponderisanja je pokazala da su, s obzirom na trenutni energetski miks i stanje infrastrukture, najvažniji podsistemi za funkcionisanje celokupnog sistema: tečna goriva (34 odsto) i električna energija (33 odsto), zatim prirodni gas (18 odsto), čvrsta goriva (deset odsto) i toplota (pet odsto).

Ovo, kako se objašnjava, odražava visoku zavisnost od uvoza tečnih goriva i ključnu ulogu električne energije u svim sektorima potrošnje.

Ponderisana ukupna ocena ranjivosti za energetski sektor je približno 2,3 na skali 1-5, pri čemu podsektor električne energije ima najveću ranjivost – oko 2,6. Sistemi distribucije električne energije, fotonaponske elektrane i putevi transporta i logistike goriva takođe pokazuju visoku ranjivost, pokazala je analiza.

Ocene podsektora:

• podsektor električne energije ima najveću ranjivost (oko 2,6);
• snabdevanje tečnim gorivima (oko 2,2),
• snabdevanje čvrstim gorivima (oko 2,2),
• snabdevanje gasom (oko 2,0),
• snabdevanje toplotom (oko 1,9).

Na nivou pojedinačnih elemenata, najranjiviji su mreža za distribuciju električne energije (3,5), mreža za prenos električne energije i uvoz (3), priprema ogrevnog drveta, drvne sečke i peleta, fotonaponske elektrane (nešto manje od 3); vozila/cisterne za tečna goriva i vozila/kamioni za čvrsta goriva, benzinske stanice, i ostali obnovljivi izvori energije (2.5).

Identifikovani rizici će se pojačati u budućnosti

Procena, kako se ističe, pokazuje da slovenački energetski sektor sadrži kritične elemente čiji bi kvar mogao izazvati prekide u snabdevanju velikih razmera.

Procena pruža stručnu osnovu i polaznu tačku za pripremu strategije prilagođavanja klimatskim promenama i za formulisanje mera kao što su jačanje otpornosti infrastrukture (mere zaštite od poplava), prilagođavanje planiranja novih objekata i uključivanje klimatskih rizika u strateška dokumenta i investicione planove.

Scenariji klimatskih promena, kako se naglašava, ukazuju na to da će se već identifikovani rizici pojačati u budućnosti, posebno poplave, oluje i vrućine. Zato će biti neophodno sprovesti mere adaptacije kako bi se obezbedilo pouzdano snabdevanje energijom.