Slovenija ispunila nacionalni cilj za zelenu energiju statističkim prenosom iz Češke

Slovenija je preko platforme EU za statističke transfere dokupila udeo koji joj je nedostajao do dostizanja nacionalnog cilja za energiju iz obnovljivih izvora za 2021. godinu. Češka, koja je dala najpovoljniju ponudu, dobija 2,04 miliona evra za 208 gigavat-sati.

Slovenija je iskoristila mogućnost statističkog transfera udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji do nivoa neophodnog za ispunjavanje obaveznog cilja. To je bio uslov da joj ostanu dostupna sredstva iz Kohezionog fonda Evropske unije za period od 2021. do 2027, objavilo je Ministarstvo za infrastrukturu.

Češka ponuda je bila najpovoljnija, a na poziv su odgovorile i Finska, Estonija, Slovačka i Hrvatska

Ova zemlja je prošle godine dostigla udeo od 24,6 odsto, a cilj je bio 25 odsto. Po raspisivanju poziva drugim državama članicama, stigle su ponude od Finske, Estonije, Slovačke, Češke i Hrvatske. Češka je bila najpovoljnija, tako da je vlada u Ljubljani s njom sklopila ugovor o statističkom transferu 208 gigavat-sati po ceni od 9,8 evra po megavat-satu, pa ukupno plaća 2,04 miliona evra.

Sporazum su na marginama poslednje sednice Saveta EU potpisali ministar za infrastrukturu Bojan Kumer i češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela. Supotpisnik je Borzen, slovenački operater tržišta struje, koji je zadužen za isplatu iz svojih sredstava za podsticaje za energiju iz obnovljivih izvora.

Države članice EU koje nisu dostigle ciljani udeo zelene energije za neku kalendarsku godinu moraju da obezbede statistički transfer u roku od dvanaest meseci

Ovaj mehanizam je uveden radi jačanja saradnje zemalja članica u naporima za postizanje zajedničkih ciljeva u domenu zelene energetike. Država ima dvanaest meseci da sklopi ugovor o statističkom transferu za prethodnu kalendarsku godinu i da on stupi na snagu.

Takođe, jedna država može da ulaže u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u drugoj, uz bilateralni sporazum, i pripiše učinak sebi. Ta varijanta može da bude korisna, recimo, za skandinavske zemlje koje bi investirale u solarne parkove na jugu, a zemlje bez izlaza na more bi izdvajale sredstva za vetroelektrane na moru.