Inovativni pristup održivom planiranju gradova, kao i nova tehnologija u prečišćavanja otpadnih voda kao deo sistema integralnog planiranja razvoja i revitalizacije gradova – Blue Green Dream (BGD), predstavljeni su danas na panelu i radionici Sledeća generacija planiranja gradova u organizaciji Saveta zelene gradnje Srbije i Privredne komore Srbije.
Primena ove inovativne metodologije značajno menja strategiju urbanog planiranja, a rezultat su znatno kvalitetniji nivo života građana i povećana efikasnost funkcionisanja gradskih infrastrukturnih sistema kao i otpornost na klimatske promene i vremenske ekstreme, rekao je Ranko Božović iz kompanije En Plus, koja skupa sa londonskim univerzitetom Imperial College radi na projektu Blue Green Solution-Climate KIC.
Blue Green Solutions su konzorcijumi za primenu inovativnih rešenja na osnovu integrisanih BGD tehnologija u Evropi i svetu. Londonski univerzitet, uz pomoć Climate-KIC, najveće evropske javno-privatne inicijative u oblasti klimatskih promena, radi na tim sistemskim rešenjima koja donose velike uštede koristeći gradsku prirodnu infrastrukturu sa ciljem da stvore održivu, i na sve agresivnije klimatske promene otpornu sredinu.
Ova rešenja, naveo je Božović, primenjiva su jednako na manja naselja, delove grada ili cele gradove. Koncept je zasnovan na integrisanom i interaktivnom planiranju, što znači da se u prihvatanju i realizaciji ove metodologije pre svega mora krenuti od promene mentalnog pristupa planiranju, ali i projektovanju, izgradnji, upravljanju, monitoringu i održavanju novih i revitalizaciji postojećih delova grada.
Nove metode prečišćavanja otpadnih voda
Napredne tehnologije u prikupljanju, prečišćavanju otpadnih voda i recikliranja produkata njihove prerade, kao deo sistema integralnog planiranja razvoja i revitalizacijce gradova, predstavio je profesor Čedo Maksimović sa londonskog univerziteta Imperial College. Profesor Maksimović je inače i osmislio projekat Blue Green Dream.
Najveći broj postojećih tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda potiče iz 19.veka, rekao je, u toj meri da se uz neke manje modifikacije primenjuju u 95 odsto postojećih i novoprojektovanih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u svetu. Zbog neprijatnih mirisa, ova postrojenja, stara i glomazna, uglavnom su locirana dalje od naselja i gradova, a u prečniku od bar 5 kilometara niko ne želi da gradi.
Takva postrojenja planirana su i za gradove u Srbiji. “Ne bismo smeli sebi da dozvolimo grešku koju su napravili Mađari. Pre pet godina su instalirali ta postrojenja a sada ih uklanjaju, i prelaze na nove tehnologije”, poručio je Maksimović.
Postrojenja za prečišćavanje sa inovativnom tehnologijom, rekao je Maksimovič, već su instalirana u nekim gradovima/delovima gradova u Kini, Holandiji, Francuskoj, Japanu, Mađarskoj… Između ostalog, ona traže znanto manju površinu (svega 20 – 30% u odnosu na postojeća postrojenja), mogu se izgraditi u urbaniim delovima, ekonomski su višestruko isplativa, ne šire neprijatne mirise, prečišćavaju na različitim nivoima pa je prečišćena voda pogodna za različite namene.
„Srbija ima veliku prednost zato što još nema nikakvih postrojenja, i trebalo bi da tu prednost iskoristi i opredeli se za nove tehnologije, a ne da napravi grešku kao Mađarska“, zaključio je Maksimović.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.