Skoro 200 porodica na udaru zagađenja iz ugljenokopa Veliki Crljeni

Meštani lazarevačkog naselja Veliki Crljeni tokom protekle nedelje ponovo su se obratili dopisom predsedniku Republike i premijerki, tražeći da nadležne institucije i država kao vlasnik Elektroprivrede Srbije (EPS) reše problem zagađenja sa kojim se bore više od tri godine, preneo je dnevni list Danas.

Skoro 200 porodica u ovom mestu pogođeno je zagađenjem vode i vazduha, ali i klizištima koja stvara neaktivan, ali i dalje otvoren kop uglja, koji se od prvih kuća nalazi na jedva nekoliko desetina metara.

Iako je, kako navode u EPS-u, kop neaktivan, i dalje je otvoren, otpadne vode od ispiranja uglja teku kroz naselje, a ugljena prašina se širi kako je vetar raznosi. S druge strane, prema zakonskim odredbama, kop se smatra aktivnim sve dok se ne obavi rekultivacija, odnosno „vraćanje u prvobitno stanje“.

Zakonom je predviđeno da unutrašnjost kopa mora da bude udaljena od obližnjih naselja najmanje 500 metara, dok sama ivica kopa mora da je na razdaljini od bar 300 metara. U Velikim Crljenima kop je došao na 40 metara od prvih kuća, dok je jama na 90 metara.

U svakom od 170 domaćinstava bar po jedan član na inhalatoru, nekada i cele porodice, a svaka treća kuća ima obolelog od karcinoma

„lzmeđu jame i naših kuća je Ibarska magistrala koja se raspada, otpadne vode ‘Kolubara prerade’, tri dalekovoda, i dok su iskopavanja rasterala iz staništa različite životinje, smeće ih privlači, pa u dvorišta ne puštamo decu jer se pojavljuju zmije, pacovi, a sada i šakali. Jama duboka tridesetak metara je odvukla podzemne vode, drveće se suši, zidovi kuća pucaju, a mi se gušimo u prašini i smradu. U 170 domaćinstava ovde, u svakom je bar po jedan član na inhalatoru, nekada i cele porodice, a svaka treća kuća ima obolelog od karcinoma. Preko puta nas su brda kvarcnog peska, brda prašine od uglja, sa desne strane je pepelište od termoelektrane, na manje od 50 metara je pruga kojom se, otvorenim vagonima, prevozi ugalj za termoelektrane Nikola Tesla i Kolubara. Desetak metara dalje teku otpadne vode ‘Kolubara prerade’ nastale od ispiranja uglja. Prozore ne otvaramo, veš ne iznosimo napolje, voda odavno nije za piće“, ispričala je meštanka Vesna Terzić, predsednica udruženja Tihi lug Veliki Crljeni.

Zahtev meštana da im se dostavi zapisnik rudarske inspekcije je odbijen

Ona kaže da su se proteklih godina su se obraćali svim nadležnim institucijama, ali da nijedna ništa nije preduzela, a tvrdi da su različite inspekcije podnosile izveštaje sa netačnim i oprečnim podacima. Iako je, kako kaže Terzić, rudarska inspekcija još prošle godine izašla na teren i ustanovila oštećenja na kućama, nepravilnosti u radu EPS, zagađenje vazduha i vode, u kasnijem odgovoru, odnosno izveštaju, tih podataka nije bilo, a zahtev meštana da im se dostavi zapisnik je odbijen.

„Za otpadne vode je u Službenom glasniku navedeno da se ‘zbog zastarelosti sistema ne prečišćavaju’, a republički inspektor nam je poslao odgovor da je voda čista. Ministarstvo energetike i rudarstva nam je poslalo odgovor da oni nisu nadležni. Onda dođe inspektorka iz rudarstva i napiše da smo udaljeni 180 metara od kopa. Pukotine na zgradama evidentirane, ali nema dokaza da je uzrok rudnik. Naravno da nema jer stručnjaci iz EPS-a nisu uradili nikakva ispitivanja pre kopanja, pa stoga nulto stanje ne postoji. Ekološki inspektor piše da se otpadne vode razlivaju jer dabrovi prave branu, iako su te životinje poznate po tome što traže izuzetno čistu vodu za stanište“, naveli su meštani Velikih Crljena u dopisu upućenom predstavnicima republičke vlasti.

Ekološki inspektor je napisao da se otpadne vode razlivaju jer dabrovi prave branu

Terzić rezignirano objašnjava da stanovnike tog kraja Opština Lazarevac i mesna zajednica tri godine ignorišu, kao i da razgovori sa nadležnima iz ministarstava ekologije i urbanizma, nisu dali nikakve rezultate.

Upravni sud zabranio dalje kopanje

Kako Terzić objašnjava, kop je otvoren nakon poplava 2014, jer je EPS-u hitno trebao ugalj. Međutim, kako je i Upravni sud presudio, radili su nedozvoljeno, jer je u projektu otvaranja kopa nedostajala Strateška procena uticaja na životnu sredinu.

EPS je otvorio kop nakon poplava 2014. i to bez procene uticaja na životnu sredinu

„Nakon što su meštani ‘podigli buku’ EPS je iz kopa izašao u avgustu 2017, mada je po njihovim rečima kop prestao da radi čak godinu dana ranije, u maju 2016. Pomerili su se oko kilometar ka Vreocima i otvorili polje ‘G’. Iako je još tada utvrđeno da smo mi ugroženi, da bi EPS trebalo da reaguje i obavi kompletna merenja, to do danas nije urađeno. Iz EPS-a su odgovorili da merenja rade i da nisu krivi za takvo stanje“, navodi Terzić.

Nakon što je Upravni sud poništio Plan za otvaranje kopa Veliki Crljeni, jer je usvojen bez procene uticaja na životnu sredinu, kop bi trebalo da se vrati u prvobitno stanje, a procena uradi.