Skoro 16.000 ljudi u Srbiji umrlo zbog zagađenog vazduha

Izveštaj o kvalitetu vazduha u svetu pruža sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha i uticaja zagađenja na zdravlje. Podaci pokazuju da je zagađenje vazduha prouzorokovalo prevremenu smrt skoro 16.000 ljudi u Srbiji.

Izveštaj o kvalitetu vazduha u svetu nezavisnog neprofitnog Instituta za zdravstvene efekte sa sedištem u Bostonu iz 2024. pruža analizu podataka o kvalitetu vazduha u zemalja širom sveta i njegovom uticaju na zdravlje, sa posebnim fokusom na zdravlje dece. U izveštaju su analizirane koncentracije glavnih zagađivača vazduha: mikroskopskih čestica tipa PM2.5, azot-dioksida – NO2, i ozona – O3.

Samo u 2021. godini, zagađenje vazduha je prouzrokovalo 8,1 milion smrtnih slučajeva širom sveta. Bolesti nastale usled izloženosti zagađenom vazduhu uključuju bolesti srca, moždani udar, dijabetes tipa dva, rak pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP).

Više od 700.000 smrtnih slučajeva dece mlađe od pet godina povezano je sa zagađenjem vazduha

U izveštaju se navodi se da su deca mlađa od pet godina posebno ranjiva. Zdravstvene posledice uključuju prevremeni porođaj, malu težinu, astmu i plućne bolesti. Više od 700.000 smrtnih slučajeva dece mlađe od pet godina povezano je sa zagađenjem vazduha. Zagađen vazduh je drugi po veličini faktor rizika, nakon neuhranjenosti, kod dece ovog uzrasta.

U izveštaju se navodi da je visoka koncentracija čestica PM2.5 najveći uzročnik bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. Njima je pripisano 7.8 miliona smrtnih slučajeva date godine.

Dugotrajna izloženost ozonu izazvala je 490.000 smrtnih slučajeva od hronične opstruktivne bolesti pluća širom sveta

Nađena je veza kratkotrajne izloženosti ozonu sa pogoršanjem astme i drugim respiratornim problemima, dok je dugotrajna izloženost uzrok nastanka HOBP-a kod odraslih. HOBP je progresivna bolest koja otežava disanje. U 2021. godini, dugotrajna izloženost ozonu prouzrokovala je 490.000 smrtnih slučajeva od HOBP-a širom sveta.

Više od polovine zemalja ne ispunjava godišnje smernice SZO za azot-dioksid

U zemljama sa visokim dohotkom su zabeleženi neki od najviših nivoa azot-dioksida. Glavni izvor NO2 je saobraćaj. Procenjuje se da 55 odsto od 194 zemalja ne ispunjava godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za azot-dioksid od 10 mikrograma po kubnom metru, zbog čega je 42 odsto svetske populacije izloženo nivoima iznad smernica.

Zagađenje vazduha je šesti po veličini faktor rizika za prevremenu smrt u Srbiji

Zagađenje vazduha je šesti po veličini faktor rizika za prevremenu smrt u Srbiji. Iznad njega na lestvici su visok krvni pritisak, ishrana, dijabetes, konzumacija duvana i holesterol. Analiza pokazuje da je u 2021. u Srbiji 15.800 ljudi preminulo zbog izloženosti zagađenom vazduhu.

Stopa smrtnosti prouzrokovana visokim koncentracijama čestica PM2.5 u Srbiji je, prema podacima za 2021. godinu, bila 80 slučajeva na 100.000 ljudi, što je ukupno 13.600. U Evropi je to merilo preko četiri puta niže, 18 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi. Visoka koncentracija O3 odgovorna je za 114 smrtnih slučajeva, a NO2 za 20.

Na Zapadnom Balkanu, prva iza Srbije po broju smrtnih slučajeva prouzrokovanih zagađenjem vazduha nalazi se Bosna i Hercegovina, sa 5.820 umrlih. Slede Severna Makedonija (3.260), Albanija (2.660) i Crna Gora (827).

Visoke koncentracije PM2.5 čestica su u svim zemljama Zapadnog Balkana najveći uzročnik prevremene smrti.