Šišmiši su izuzetno korisni za ljude i prirodu – čuvajmo ih!

I do sada su šišmiši bili na lošem glasu zbog davnašnjih predrasuda, ali sa izbijanjem pandemije korona virusa i spekulacijama da se virus preneo sa šišmiša na čoveka, situacija je postala još složenija. Šišmiši su zapravo korisni za ljude i životnu sredinu. Neki će ljudima čak biti prilično simpatični.

Ukoliko vas zanimaju divlje životinje i neverovatne priče o njima, možete da pogledate seriju onlajn predavanja koja organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Za više informacija o aktivnostima organizacije, pratite njen YouTube kanal.

Još uvek nije naučno dokazano prisustvo istog korona virusa u slepim miševima i ljudima i nema pouzdanih tragova o prenosu, po rečima dr Ivane Budinski. Ona je istraživač saradnik na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ i stručnjakinja za tu vrstu. Zajedno s ljuskavcima ili pangolinima, oni su nedavno došli u centar pažnje zbog teorija da su izvor patogena koji je izazvao pandemiju oboljenja COVID-19, koja odnosi desetine hiljada života. U okviru onlajn predavanja koje je organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Budinski je naglasila da su šišmiši posebno korisni, s nebrojeno mnogo dobrih atributa, i upozorila da jedini leteći sisar ima izuzetnu ulogu u prirodi.

Ovo onlajn predavanje je bilo prvo u seriji koju je organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pratioci imaju priliku da čuju opšte i manje poznate činjenice o balkanskom risu, ilegalnoj trgovini životinjama, urbanoj ekologiji i insektima.

„Ovo je naš doprinos da se u ovim teškim trenucima solidarišemo i javnosti pojasnimo izvor problema. Veliki strah i panika nikome neće pomoći. Želimo da građanima Srbije i regiona koji su u karantinu popunimo vreme kvalitetnim obrazovnim sadržajem“, kaže izvršni direktor društva Milan Ružić.

Jedu neverovatne količine komaraca

Šišmiši su prirodni insekticidi, navela je Ivana Budinski i objasnila da se oni hrane insektima – korisni su pre svega jer kontrolišu broj komaraca, koji su zapravo daleko najveće ubice ljudi. Naime, komarci su poznati prenosioci bolesti kao što su Zika i groznica Zapadnog Nila.

Kao i ljudi i komarci, slepi miševi žive gotovo svuda. Jedino ih nema na krajnjem severu planete i na Antarktiku kao ni na veoma velikim nadmorskim visinama.

Odrasli belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii) ima samo šest grama. Živi i u našem području. On navodno može da pojede i do 3.000 komaraca za noć. To znači da samo jedan šišmiš omogućava ljudima merljivu količinu sna, da smanjuje zdravstvene rizike i obara troškove na ime suzbijanja insekata.

Kažu da kolonija od nekih 20 miliona slepih miševa u pećini Braken u Teksasu potamani zapanjujućih sto tona insekata svake noći. Po nekim računicama, ova vrsta uštedi poljoprivrednom sektoru Sjedinjenih Država 23 milijarde dolara godišnje, a 780 miliona samo uzgajivačima kakaoa u Indoneziji.

Reforestacija, oprašivanje

Štaviše, šišmiši raznose semenje i tako šire rasprostranjenost biljaka i šume. To je važno u kontekstu deforestacije i stalnog povećavanja obradivih površina na račun prirode. Ljudi prevashodno uvode monokulture: gaje jednu žitaricu ili drugu biljku na velikom prostoru i to zna da bude strana vrsta i štetna po druge. Slepi miševi mogu da doprinesu preokretanju tog procesa zajedno s pticama i drugim životinjama.

Netopir ili ljiljak, kako ga još zovu, oprašivač je ogromnog broja biljaka. Neke od njih su se milenijumima prilagođavale tako da postoje vrste koje oprašuje samo jedan tip šišmiša. Oni su od vitalnog značaja za pojedine sorte banane, smokve, agave, avokada, manga i durijana.

U redu Chiroptera, kako se zvanično zove, ima preko 1.400 vrsta. Suprotno od široko rasprostranjenog stereotipa, šišmiši nisu srodni miševima i uopšte nisu slepi. Nemaju nikakvo svojstvo korisno za pripremu magičnih napitaka, kako neki možda misle.

Vreme da se popravi ugled

Osim toga, napomenula je Budinski, samo tri vrste piju krv, dve od njih napadaju ptice, a samo jedna sisare. Ipak, ova poslednja kriva je za reputaciju svih 19 porodica i inspirisala je umetnike u delima o vampirima. Većina slepih miševa jede voće ili lovi ribu ili beskičmenjake, na primer gusenice i škorpije.

Ova ekspertkinja je dodala da u Srbiji ima 31 vrsta šišmiša iz četiri porodice. Vrste se razlikuju po veličini, boji, obliku ušiju i nosa, a neke čak imaju kreste.

Da ne govorimo da vam se šišmiš neće upetljati u kosu. Najveći broj njih koristi eholokaciju i jako se dobro orijentišu. Kroz nos ili usta ispuštaju ultrazvuk i, kada se signal vrati, taj biološki sonar opaža i najmanjeg insekta i sve moguće prepreke i objekte.

Ljudi treba da ostave šišmiše na miru

Što se tiče tekuće pandemije, Ivana Budinski je potvrdila da su šišmiši domaćini, rezervoari brojnih virusa. Objasnila je da može da se desi da pređu na ljude i da se pojavi smrtonosna bolest, poput ebole, ali da to nije ni izvestan niti jednostavan i automatski proces.

Međutim, zanimljivo je da izgleda da sami slepi miševi održavaju svoju temperaturu relativno visokom, što odgovara stalnoj blagoj upali, i da oni od virusa ne obolevaju. Ta odlika je motivisala istraživanja mogućih načina lečenja ljudskih autoimunih bolesti.

Virusi mogu da mutiraju u patogene oblike i pređu na vrste poput gorila i šimpanzi. Hvatanje i protivzakonito trgovanje divljim životinjama, koje i jedu, može da poremeti ravnotežu i poveća mogućnost takvog transfera.

Zato je izuzetno važno da ljudi ostave divlje životinje na miru i da ne remete balans u prirodi, koji jako dobro funkcioniše. Čak i manje privlačan primerak ili oni koji imaju lošu reputaciju, poput šišmiša, imaju ogroman pozitivni uticaj na funkcionisanje prirode i na dobrobit za ljude.

Dr Budinski zatvara svoje predavanje savetima o tome kako da postupite ukoliko primetite šišmiša u svojoj okolini, a posebno povređenu životinju.

Dostupna su i druga video predavanja:

• Balkanski ris – velika mačka sa malim šansama  – Dimče Melovski, master biologije
• Orao krstaš – priča o čuvarima gnezda – Milica Mišković, master biologije

O organizatoru

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) je aktivna i posvećena organizacija koja pažljivo održava mrežu aktivnih članova širom Srbije koji rade na zaštiti ptica i prirode i širenju znanja o pricama i prirodi u Srbiji na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

DZPPS je član globalnog partnerstva organizacija (NGO-ova) za zaštitu prirode BirdLife International koja stremi zaštiti ptica, njihovih staništa i globalnog biodiverziteta, sarađujući s ljudima na održivosti u korišćenju prirodnih resursa.