Shell zaustavio gradnju rafinerije za biogorivo u Holandiji da obuzda troškove

Shell pauzira građevinske radove na svom velikom postrojenju za biogorivo u Holandiji, kako bi se prilagodio tržišnim uslovima. Tako je nastavio niz među evropskim energetskim kompanijama koje pritiskaju kočnicu u domenu zelenih investicija. Deoničari preferiraju osnovne aktivnosti, brži profit i smanjivanje intenziteta kapitalnih ulaganja.

Čini se da je evropski energetski sektor preinvestiran u domenu zelenih tehnologija. Shell se pridružio grupi kompanija koje smanjuju kapitalne investicije, objavivši da privremeno obustavlja izgradnju velikog pogona za biogorivo.

Radovi na lokaciji u Roterdamu počeli su 2021, a postrojenje je do sada već trebalo da bude otvoreno. Kompanija je u međuvremenu odgodila rok na 2025. godinu, usled tehničkih poteškoća. Sada, s poslednjom odlukom, očekuje da će objekat biti pušten u rad tek krajem decenije.

Shell privremenim obustavljanjem projekta rafinerije za biogorivo namerava da „održi disciplinu u upravljanju kapitalom“

Shell je objavio da namerava da „održi disciplinu u upravljanju kapitalom“. U najnovijem saopštenju, naveo je da očekuje da će zbog prekida izgradnje u Holandiji otpisati između 0,6 milijardi i milijardu dolara od knjigovodstvene vrednosti. Projekat je za preradu otpadnog jestivog ulja i životinjske masti u održivo avionsko gorivo (SAF) i biodizel.

Na lokaciji će izvođači manje raditi, celokupna aktivnost će usporiti, a investicija će biti preispitana, objasnila je kompanija.

Slabljenje rasta potražnje je pritisnulo cene biogoriva naniže. Shell je prošle godine obustavio investiciju u proizvodnju SAF-a u Singapuru. Pored toga, smanjuje broj zaposlenih u segmentu niskougljeničnih rešenja za barem dve stotine. Posledice će se osetiti u sektoru vetroelektrana na vodi i vodonika.

Shell se tako usredsredio na svoju fundamentalnu delatnost: naftu i gas.

Statkraft potkratio svoje ambicije u domenu zelene energetike

Slično je BP, koji se ranije zvao British Petroleum, upravo odlučio da se uzdrži od bilo kakvih novih investicija u vetroparkove na moru. Ta naftna kompanija je takođe zamrznula svoja dva projekta za biogorivo u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama.

U zelenoj energiji su potrebna intenzivna inicijalna ulaganja, a oko povraćaja postoji mnogo neizvesnosti. To se posebno tiče novih tehnologija, poput obnovljivog vodonika i sintetičkih goriva. Akcionari stoga odnedavno zahtevaju veći naglasak na osnovnim delatnostima kao i brže ostvarivanje profita.

Norveška državna elektroprivreda se preusmerava nazad na hidroelektrane na domaćem tržištu

Statkraft je pak umanjio svoje ciljeve u domenu zelene energetike. Sada planira da počevši od 2026. uvećava kapacitet solarnih, vetroelektrana na kopnu i baterijskih sistema za skladištenje energije za po ukupno dva do dva i po gigavata godišnje. U prethodnom planu je stajalo dva i po do tri gigavata od 2025. i po četiri gigavata od 2030. godine.

Ova norveška državna elektroprivreda namerava da u periodu do 2040. izgradi vetroelektrane na moru zbirne snage šest do osam gigavata. Raniji cilj joj je bio deset gigavata. Statkraft je ambiciju za zeleni vodonik skratio sa dva gigavata zaključno sa 2030. na između jedan i dva gigavata do 2035. godine.

Umesto toga će se fokusirati na ekspanziju u svojoj osnovnoj delatnosti, hidroelektranama, i to u svojoj zemlji. Kompanija je napomenula da će pokušati da nađe suinvestitore za svoju firmu za biogorivo Silva Green Fuel kao i za Mer, operatera mreže punionica električnih vozila. To bi joj pomoglo da smanji rizik i održi tempo investiranja.

HELLENiQ Energy upozorava na zagušenost mreže, isključivanje elektrana na obnovljive izvore zbog suficita ukupne proizvodnje

Na drugoj strani kontinenta, HELLENiQ Energy takođe pritiska kočnicu, uz obrazloženje da je evropski i domaći investicioni ambijent neizvestan. Ta grčka kompanija će revidirati plan rasta svog portfelja za obnovljive izvore.

Generalni direktor Andreas Sijamisis kazao je akcionarima da segment zelene energije pogađaju ozbiljni izazovi. Ipak, kompanija će se onda više osloniti na sinergije, nagovestio je.

Evropskoj uniji je potrebna sveobuhvatna strategija uz pristup korak po korak ka ostvarenju energetskih i klimatskih ciljeva, naveo je prvi čovek firme. Ukazao je na sve ozbiljnije ograničavanje rada vetroelektrana i solarnih parkova usled viška struje u sistemu i kazao da sektor zelene energije ne može da raste bez razvoja elektroenergetske mreže. O toj temi nema konkretne debate „osim nekih uopštenih stavova koji, međutim, nemaju praktičnog efekta“, izjavio je Sijamisis.

S novim tehnologijama je potreban oprez, po njegovom mišljenju. To što je neko prvi krenuo ne znači da će pobediti, naprotiv – verovatno je da će izgubiti, upozorio je čelnik ove kompanije.