Savet Evrope pozvao Severnu Makedoniju da unapredi životnu sredinu, zaštiti Rome od nesrazmernih rizika

Severna Makedonija bi trebalo da premosti jaz između svojih obaveza i realnosti u pogledu ljudskih prava Roma i zaštite životne sredine, objavio je Savet Evrope. Njegov komesar za ljudska prava Majkl O’Flejerti je u svom novom memorandumu istakao zabrinutost zbog ekoloških rizika koji nesrazmerno pogađaju Rome, uključujući zagađenost vazduha i zagađenost od otpada, nedostatak čiste vode i nesanitarne uslove, i isključivanje iz sistema javnih usluga.

Od širih pitanja koja se tiču životne sredine, ovaj zvaničnik je ukazao na negativne posledice preslabe primene zakona na zdravlje i ljudska prava, ukazavši na to da je nivo zagađenosti vazduha u Skoplju, Bitolju i Tetovu među najvišima u Evropi i šire. O’Flejerti je takođe upozorio na pritiske koje doživljavaju novinari i aktivisti.

Komesar za ljudska prava u Savetu Evrope Majkl O’Flejerti objavio je Memorandum o ljudskim pravima Roma i o pitanjima koja se tiču prava na čistu i zdravu životnu sredinu u Severnoj Makedoniji, nakon što je u aprilu posetio tu zemlju. U načelu je potvrdio značajne napore i političku volju države da prevaziđe izazove sa kojima se u domenu ljudskih prava suočava romska zajednica.

Međutim, taj zvaničnik je primetio jaz između zakonskog okvira i primene propisa. O’Flejerti je izrazio zabrinutost što Rome i dalje pogađaju diskriminacija, siromaštvo i isključivanje iz društva. Vlada u Skoplju je odgovorila da će nadležne institucije pomno obratiti pažnju na sve njegove preporuke.

Komesar je ukazao na ekološke rizike koji nesrazmerno pogađaju Rome, uključujući zagađenost vazduha i zagađenost od otpada, nedostatak čiste vode i nesanitarne uslove, i isključivanje iz sistema javnih usluga.

U delu o širim pitanjima vezanim za životnu sredinu, naveo je da Severna Makedonija ima snažan pravni i zakonski okvir, koji podrazumeva i međunarodne obaveze, uz ustavno prepoznato pravo na zdravu okolinu, kriminalizovan ekocid i zvanično objavljenu nameru da se ugalj postepeno izbaci iz upotrebe. „Ipak, preslaba primena negativno utiče na zdravlje i ljudska prava, gde su gradovi poput Skoplja, Bitolja i Tetova među najzagađenijima u Evropi. I dalje su aktuelni izazovi vezani za upravljanje otpadom, sprečavanje zagađivanja i javni pristup informacijama o životnoj sredini“, saopštio je Savet Evrope.

Marginalizovane romske zajednice nesrazmerno izložene opasnostima iz životne sredine

O’Flejerti je obavešten da marginalizovane romske zajednice trpe zbog nesrazmerne izloženosti ekološkim rizicima, usled svog siromaštva i uslova u kojima žive. Inače, posetio je jedno neformalno odnosno nelegalizovano naselje u Skoplju.

Romi u takvim naseljima često žive u lošim uslovima, uz buđ u stambenim objektima i bez pristupa uslugama koje su od suštinskog značaja za život u zdravoj sredini, uključujući pristup toaletu i kupatilu, kanalizaciji i čistoj vodi iz vodovoda, stoji u memorandumu.

Merači kvaliteta vazduha su instalirani u drugim delovima Skoplja, ali ne u Šuto Orizariju, gde su Romi većina

„Komesar je zabrinut što su ranjive zajednice Roma previše izložene zagađenom vazduhu usled svojih loših uslova stanovanja i sagorevanja drveta, plastike i otpada za grejanje, zbog siromaštva i nepristupačnosti bezbednih izvora energije. Ovo povećava rizik od respiratornih oboljenja i hroničnih bolesti i smanjuje očekivani životni vek. Što se toga tiče, komesar beleži da su merači kvaliteta vazduha, osmišljeni da registruju skokove nivoa zagađenja i upozore stanovnike, instalirani u drugim delovima Skoplja, ali ne u opštini Šuto Orizari, uglavnom naseljenoj Romima“, piše u izveštaju.

Obavešten je da su područja u kojima Romi žive ponekad isključena iz javnog sistema odvoženja smeća, što ih izlaže zagađenju od otpada i još većim rizicima po zdravlje.

U toku napori da neformalni recikleri dobiju zaposlenje, opremu

O’Flejerti je ukazao na nedavno pokrenutu akciju da se jedan vrtić u Šuto Orizariju, popularno zvanom Šutka, opremi solarnim panelima radi grejanja te da se poveća broj parkova. Pored toga je kazao da je impresioniran jednim socijalnim preduzećem koje radi na prepoznavanju doprinosa neformalnih reciklera i reciklerki zaštiti životne sredine. Pruža im podršku zvaničnim zapošljavanjem i doniranjem električnih tricikala za prevoz otpada.

Komesar je vlastima preporučio da osmisle i uvedu mere da ova zajednica ostvari ustavno pravo na zdravu životnu sredinu. Tiče se adekvatnih uslova stanovanja, u koje se ubrajaju adekvatno mesto i pristup javnim uslugama poput snabdevanja čistom vodom, sanitarnih sistema, odnošenja otpada i uklanjanja toksičnog otpada.

Stalni izazovi oko upravljanja otpadom, uključujući nelegalne deponije

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je skrenuo pažnju na to da je Severna Makedonija ratifikovala više međunarodnih i regionalnih konvencija i sporazuma vezanih za zaštitu prirode, atmosferu, klimatske promene, upravljanje hemikalijama, otpadom i zemljištem i industrijske akcidente. Jedna je od malobrojnih država članica Saveta Evrope koje su uvele krivično delo ekocida.

S druge strane, O’Flejerti je ukazao na pitanje neprimene zakona i zaostatka za strateškim ciljevima. Zabrinut je zbog posledica velike zagađenosti vazduha na ljudsko zdravlje, gde se u Skoplju, Bitolju i Tetovu redovno prekoračuju bezbedni nivoi prisustva zagađujućih čestica, pa se ta tri grada redovno nađu među deset najzagađenijih u Evropi, a ponekad i u svetu, stoji u memorandumu.

O’Flejerti je podvukao činjenicu da se ozbiljni ekološki izazovi ne mogu rešiti preko noći i pohvalio Severnu Makedoniju za brojne napore

Ovaj zvaničnik je pomenuo negativne posledice na ljudska prava i životnu sredinu od stalnih izazova u upravljanju otpadom i širenja divljih deponija, napomenuvši da to nesrazmerno pogađa ranjive zajednice, uključujući Rome.

Uvažio je činjenicu da ozbiljni ekološki izazovi ne mogu da se reše preko noći. Komesar je podvukao da je vlada pokrenula raznovrsne napore na tom planu, uključujući povećavanje broja električnih autobusa, smanjenje poreza na električna vozila, rad na uspostavljanju energetskog sistema u čijoj je osnovi gas, i postepeni prestanak upotrebe uglja, kao i aktuelne projekte za čišćenje zatrovanih lokacija i nelegalnih deponija.

Pravda previše nedostupna

O’Flejerti je saznao da je u Severnoj Makedoniji pravda u velikoj meri do sada bila nedostupna za slučajeve kršenja ekoloških ljudskih prava kao što je pravo na zdravu okolinu.

Pomenuto je nekoliko neuspešnih žalbi i tužbi pojedinaca, koje su podržale nevladine organizacije za ljudska prava i životnu sredinu. Makedonsko udruženje mladih pravnika (MZMP) je objavilo da je od 2019. pokrenulo šest sporova oko zagađenosti vazduha, upravljanja otpadom i zagađenosti vode. Sudovi su se proglasili nenadležnima za ta pitanja.

NVO-ovi takođe javljaju da domaći sudovi u nekim slučajevima netačno tumače Arhusku konvenciju i međunarodne pravne akte.

Komesar je naveo da ekološki aktivisti i aktivistkinje u načelu slobodno rade u Severnoj Makedoniji. Međutim, izrazio je zabrinutost zbog povećanja broja tužbi namenjenih da ih ometaju. One se nazivaju strateškim sudskim postupcima protiv učešća javnosti (SLAPP) i služe da ućutkaju novinare istraživače i aktiviste i aktivistkinje.

Naveden je primer Istraživačke reporterske laboratorije Makedonija (IRL). Toj novinarskoj nevladinoj organizaciji je presuđeno da mora da plati sudske troškove na ime klevete iz njenog dokumentarnog filma Zavera protiv vazduha. Pretnje tužbama za klevetu i onlajn kampanje blaćenja se koriste da ućutkaju aktiviste, dodao je Savet Evrope u memorandumu.