Klimatske promene

Sat za našu planetu, pridruži se najvećoj ekološkoj akciji na svetu

Sat za našu planetu, pridruži se najvećoj ekološkoj akciji na svetu

Foto: WWF

Objavljeno

24.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

24.03.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Građani, kompanije i ustanove će 25. marta u 20.30 časova po lokalnom vremenu pogasiti svetla na jedan sat, kako bi pokazali simboličnu podršku planeti i podigli svest o ekološkim problemima.

„Može li sat da promeni svet?“, naziv je videa kojim se promoviše ovogodišnja akcija. Odgovor je vrlo jednostavan. Može. Ovo je sat koji znači poziv na akciju. Cilj mu je da inspiriše dalje delovanje na polju zaštite životne sredine.

Usled užurbanosti našeg svakodnevnog života, često previdimo klimatske i prirodne krize sa kojima se suočavamo. Sat za našu planetu je globalni podsetnik na važnost naše planete, potrebu da je zaštitimo i da nam je za to preostalo malo vremena. Narednih sedam godina je ključno za delovanje da bismo uspeli da ograničimo porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, kako je predviđeno Pariskim sporazumom.

Svetski fond za prirodu (WWF), organizator Sata za planetu, pozvao je da tokom sat vremena dok nam svetlo bude isključeno uradimo nešto dobro za našu planetu. Neki od predloga su da pročitamo bilo koja dva članka o biodiverzitetu, pogledamo edukativni video, poslušamo podkast ili posetimo najbliži događaj.

Najveći sat za planetu

Širom sveta biće organizovan niz događaja. Koncerti, kampanje, edukativni programi, akcije sadnje drveća, čišćenja smeća, samo su neke od predviđenih aktivnosti.

U Srbiji će biti organizovan skup u osnovnoj školi Olga Milošević. Učenici i njihovi roditelji imaće priliku da prisustvuju prezentaciji o Satu za planetu koju škola organizuje u svojim prostorijama.

Skoro 400 hiljada ljudi iz 170 zemalja i teritorija se već obavezalo da će jedan sat svog vremena posvetiti planeti. Učestvovaće neki od najuticajnijih svetskih ambasadora i kreatora promena. Među njima su malezijska pevačica Zee Avi, manekenka Pija Vurcbah i muzičar Peter Šiling.

Očekuje se da će se brojne znamenitosti širom sveta pridružiti. Posebno se ističu Sidnejska opera, Pekinška nacionalna dvorana za brzo klizanje, Tajpej 101, Ajfelov toranj, Empajer stejt bilding i drugi. Zbog toga organizatori ovogodišnji, šesnaesti Sat za planetu, smatraju najvećim do sada.

Sat za našu planetu pokrenut je u Sidneju 2007. godine u znak protesta zbog klimatskih promena. Na jedan sat poslednje subote u martu, milioni ljudi širom sveta isključuju svetla kako bi na simboličan način pokazali svoju zabrinutost za Zemlju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

topljenje glecera

Topljenje glečera: vodotornjevi sveta gube bitku sa klimatskim promenama

24. mart 2023. - Novi izveštaj UN-a o razvoju vodenih resursa pokazuje da su svi planinski lanci pogođeni otapanjem glečera usled globalnog zagrevanja

klimatske promene zapadni balkan klimatska otpornost climaax projekat neum bijelo polje vojvodina

Sedam gradova i regiona sa Zapadnog Balkana dobija pomoć EU za procenu klimatskih rizika

24. mart 2023. - Sedam gradova i regiona sa Zapadnog Balkana dobiće podršku za poboljšanje klimatske otpornosti u okviru projekta CLIMAAX

Savet Evrope, Svajcarska ne ispunjava presudu Evropski sud za ljudska prava o merama klimatske akcije

Savet Evrope: Švajcarska ne sprovodi presudu Evropskog suda za ljudska prava o merama klimatske akcije

24. mart 2023. - Nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu protiv Švajcarske zbog nedovoljnih mera klimatske akcije, Savet Evrope sada zahteva konkretne korake

Beogradski energetski forum 2025, BEF2025

Beogradski energetski forum 2025 – mesto susreta lidera energetske tranzicije Jugoistočne Evrope (14-15. maj)

24. mart 2023. - Treći Beogradski energetski forum biće domaćin 14. i 15. maja ključnim akterima energetske tranzicije Jugostočne Evrope.