Sarajevo najzagađeniji grad na svetu, a kvalitet vazduha loš i u drugim gradovima Z. Balkana

Vlasti u Sarajevu mogle bi da uvedu mere kojima bi se ograničila upotreba automobila, a na građane i pravna lica već se apeluje da smanje korišćenje čvrstih goriva i upotrebu automobila koliko je to moguće. Merenja kvaliteta vazduha koja sprovodi ambasada SAD u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje pokazuju da je Sarajevo trenutno najzagađeniji od svih gradova na svetu gde ambasade SAD vrše merenja.

Stručnjak za kvalitet vazduha Martin Tais naveo je da u Sarajevu dominira povišena koncentracija prašine (PM 10 i PM 2.5), dok Zenica ima problem sa povećanim koncentracijama SO2, prenose mediji informacije koje je Tais objavio na svom Facebook profilu.

Merenja ambasade SAD danas su pokazivala indeks kvaliteta vazduha (AQI) od 386, koji je označen kao „opasan“, sa napomenom da vrednosti preko 300 sa sobom nose upozorenje prema kom su moguće ozbiljne zdravstvene posledice po celo stanovništvo.

https://twitter.com/USEmbSJJ_Air/status/1069925602658942976

U Prištini, merenja ambasade SAD danas su pokazala vrednost AQI od 159, koji je označen kao „nezdrav“.

Prethodno je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila prosečne vrednosti kvaliteta vazduha za 2018. koje pokazuju da je Skoplje u Makedoniji najzagađeniji glavni grad u Evropi, sa vrednostima PM 2.5 četiri puta većim od preporučenih.

U Srbiji, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljenim 2. decembra, Niš i Valjevo su tokom prethodna 24 časa bili gradovi sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. Prosečna vrednost suspendovanih čestica i teških metala (olova, arsena, kadmijuma i nikla) iznosila je u Valjevu 184 mikrograma po metru kubnom vazduha, a u Nišu 154 mikrograma.

Da bi moglo da se kaže da je vazduh čist, prosečna vrednost suspendovanih čestica i teških metala ne bi trebalo da prelazi 50 mikrograma po metru kubnom. Povišene vrednosti tog parametra izmerene su i u Beogradu (80 mikrograma), Novom Sadu (71), Subotici (76), Smederevu (94) i Boru (59), piše N1, citirajući Betu.

Suspendovane čestice nastaju tokom rada motora u vozilima i industrijskim postrojenjema, sagorevanja ogreva u pećima, a nastaju i na gradilištima i deponijama.

Smanjenje emisija elektrana na ugalj moglo bi da sačuva 6.460 života godišnje

Prema podacima Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) objavljenim krajem 2017. godine, smanjenje emisija gasova samo iz elektrana na ugalj na prihvatljive nivoe moglo bi da sačuva 6.460 života godišnje na Zapadnom Balkanu, dok bi troškovi zdravstvene zaštite u tom slučaju mogli da budu smanjeni za 2.724 miliona evra.

To znači da bi troškovi zdravstvene zaštite mogli da padnu sa 8.586 miliona evra na 767 miliona evra godišnje, dok bi se broj smrtnih ishoda smanjio sa 7.206 na 745 godišnje, navodi HEAL.