Rumunija obavestila EU da će najkasnije 2032. zatvoriti sve rudnike uglja

U okviru predloženog Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, Rumunija je navela da namerava da najkasnije 2032. zaustavi eksploataciju uglja i da u međuvremenu zameni konvencionalne elektrane. Evropska unija je kroz Mehanizam za oporavak i otpornost za tu zemlju namenila 29,2 milijarde evra bespovratnih sredstava i pozajmica, ali vlada traži 41,5 milijardi.

Iako vlasti to nisu zvanično objavile, Rumunija se u dokumentu koji je poslala Evropskoj komisiji obavezala da 2032. potpuno prestane da koristi ugalj. Hotnews.ro je preneo da paket za pregovore o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost (NRRP ili PNNR na rumunskom) sadrži plan da najkasnije 2030. počne sanacija „velikog dela“ ugljenokopa, a da se eksploatacija tog fosilnog goriva obustavi u roku od dve godine posle toga.

Potez je deo mera za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i pratećih reformi, s okvirnim budžetom od 1,8 milijardi evra. Navedene su u dokumentu dodatom uz plan, a završetak pravnog okvira planiran je za 2023. godinu.

Velik deo predloženih mera koncentrisan je na dekarbonizaciju sistema saobraćaja

Rumunija je pored iskorenjivanja uglja u toj oblasti zacrtala izradu strategije za vodonik i da otkloni administrativne prepreke, uz postepenu zamenu konvencionalnih kapaciteta za proizvodnju električne energije, napominje se u članku. Jedan od ciljeva je dostizanje udela obnovljivih izvora u potrošnji energije od 34 procenta do kraja decenije.

U delu o dekarbonizaciji saobraćajnog sistema, vlada je navela da će uvesti ekološke poreze, obeshrabriti registraciju automobila starijih od 15 godina i da će pojačati podsticaje za reciklažu zagađujućih vozila i poreske olakšice za vozila sa nula emisija.

Godine 2027. biće samo 660 megavata u elektranama na ugalj

Treba pomenuti i da je u planu za restrukturiranje kompanije Complexul Energetic Oltenia – CE Oltenia, koja upravlja rudnicima uglja i termoelektranama, otkriveno da će kapacitet na ugalj biti smanjen 82 odsto do 2027, na ukupno 660 megavata u dva bloka u postrojenju Rovinari.

Posrnula firma je ranije odustala od instaliranja još 600 megavata na tom mestu, a ministar energetike Vigil Popescu je izašao s tvrdnjom da Rumunija više neće graditi termoelektrane na ugalj. U zemlji rade još tri takva sistema kojima ne upravlja CE Oltenia, a još nema plana za njihovo gašenje.

Rumunija tražila 16 milijardi evra za zelenu transformaciju

Jedan od nosećih elemenata NRRP-a je zelena tranzicija, za koju su troškovi procenjeni na 15,3 milijarde evra. Od toga na železnicu i urbanu mobilnost odlazi pet milijardi, a druga stavka po veličini je upravljanje vodama – četiri milijarde evra. Ostatak je za pošumljavanje, upravljanje otpadom i cirkularnu privredu, energetsku efikasnost u zgradarstvu, energiju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost.

Zvaničnici do sada nisu predstavili rokove za napuštanje uglja građanima

U ostatku nacionalnog plana je 600 miliona evra za razvoj gasne infrastrukture tako da se omogući umešavanje vodonika i drugih zelenih gasova. Vlada je predložila da finansira rešenja za bicikliranje, pešačenje i druge nemotorizovane oblike prevoza sa 120 miliona evra.

Vlada želi 42% više od kvote koju joj je odredila EU

Rumunija je s Evropskom komisijom počela pregovore o predlogu NRRP-a.

Zatražila je 41,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i jeftinih kredita do 2026, ali preko Mehanizma Evropske unije za oporavak i otpornost određeno joj je samo 29,2 milijarde. On je vredan 672,5 milijardi evra i najveća je komponenta paketa za održivi oporavak mimo redovnog sedmogodišnjeg budžeta kao i u celom Evropskom zelenom dogovoru.

Kvotu od 29,2 milijarde evra za Rumuniju podjednako čine grantovi i pozajmice.