Rio Tinto kreće da proizvodi litijum u Čileu, a starosedelačke zajednice strahuju za vodu

Rio Tinto i čileanska državna rudarska kompanija Codelco potpisali su sporazum o zajedničkom ulaganju u eksploataciju litijuma iz slaništa Marikunga. Ova slana ravnica nalazi se na severu Čilea, na nadmorskoj visini od 3.760 metara u regionu Atakama. Drugo je po veličini nalazište litijuma u slanoj vodi u toj državi. Starosedelački narod Kola, koji nastanjuje ovo područje, strahuje da bi projekat mogao da ugrozi njegove izvore vode i opstanak.

Sa napretkom energetske tranzicije, jagma za litijumom se rasplamsava. Ovaj alkalni metal ključna je komponenta brojnih uređaja, od mobilnih telefona i laptopova do baterija za električna vozila i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Čile raspolaže najvećim rezervama litijuma na svetu. Do sada su u toj zemlji bila prisutna dva proizvođača: Sociedad Química y Minera de Chile (SQM) i američka kompanija Albemarle. Ovom tržištu se pridružio i Rio Tinto, potpisivanjem sporazuma sa Codelcom, glavnim svetskim proizvođačem bakra, kojem je čileanska vlada poverila zadatak da predvodi državni ulazak u sektor litijuma,

U tom kontekstu, najava projekta dolazi u trenutku političke neizvesnosti oko budućeg upravljanja litijumom u Čileu. Iako je država ranije usvojila nacionalnu strategiju, prema kojoj preko kompanije Codelco ima centralnu ulogu u eksploataciji litijuma, novoizabrani predsednik Hose Antonio Kast, koji stupa na dužnost u martu 2026. godine, najavio je bržu komercijalizaciju ovog sektora, uz snažniju ulogu privatnih kompanija. Ekološke organizacije upozoravaju da bi takav zaokret mogao da oslabi zaštitu životne sredine i prava lokalnih zajednica.

Rio Tinto i Codelco su prošle godine potpisali obavezujuće sporazume o formiranju zajedničkog preduzeća za razvoj i upravljanje projektom ekstrakcije litijuma na slaništu Marikung. Rio Tinto ima 49,99 odsto udela, dok Codelco drži većinskih 50,01 odsto.

Prema sporazumu, Rio Tinto ulaže 350 miliona dolara po zaključenju posla, zatim dodatnih 500 miliona dolara nakon donošenja konačne investicione odluke, kao i još 50 miliona dolara ukoliko komercijalna proizvodnja započne do kraja 2030. godine.

Codelco je sklopio i strateško partnerstvo sa kompanijom SQM u slanoj ravnici Atakama, u kojoj je koncentracija litijuma u slanoj vodi među najvišima na svetu, dok se Marikunga smatra drugom po obimu u Čileu.

Ogromni pritisci na vodne resurse

Sva komercijalna proizvodnja litijuma u Čileu trenutno se zasniva na metodi isparavanja. Ovim postupkom se voda crpi iz prirodnih slanih laguna i preusmerava u bazene gde, pod dejstvom sunca, isparava 18 meseci, nakon čega ostaju litijumske soli. Tokom tog procesa gubi se između 85 i 95 odsto vode.

Brojni negativni uticaji ove metode potvrđeni su i u novom dokumentu o posledicama eksploatacije litijuma u takozvanom litijumskom trouglu Južne Amerike (Čile, Argentina, Bolivija), koji su objavili Građanska opservatorija Čilea, Argentinski centar za pravne i društvene studije, Postdiplomski program za razvojne nauke Univerziteta San Andrés u Boliviji i Međunarodna federacija za ljudska prava.

Prema podacima iz izveštaja, proizvodnja jedne tone litijum-karbonata, uz tehnologiju koja se trenutno koristi u slanoj ravnici Atakama, u proseku zahteva isparavanje oko 500.000 litara vode iz slaništa. Istraživanja takođe pokazuju da eksploatacija litijuma dovodi do tonjenja ove slane ravnice brzinom od jedan do dva centimetra godišnje, dok je nivo podzemnih voda opao za više od 10 metara u poslednjih 15 godina.

Rio Tinto će koristiti tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma

Rio Tinto je saopštio da je svestan da će raditi u osetljivim ekosistemima i istakao svoju posvećenost odgovornom korišćenju vode i smanjenju uticaja na lokalne zajednice i prirodu. Kao rešenje navodi primenu tehnologije direktne ekstrakcije litijuma (DLE), koja podrazumeva izdvajanje litijuma direktno iz slane vode pomoću hemijskih procesa, bez dugotrajnog isparavanja, uz vraćanje tečnosti u lagune.

Ipak, kompanija još nije donela odluku o tome koju će DLE metodu primeniti. Stručnjaci upozoravaju da se kompanije širom sveta i dalje suočavaju sa ozbiljnim izazovima u primeni ove tehnologije u komercijalnim razmerama, zbog tehničke složenosti i specifičnog hemijskog sastava svake slane ravnice.

Pretnja za starosedelačke zajednice

Starosedelački narod Kola, koji živi na području planirane eksploatacije, upozorava da projekat predstavlja direktnu pretnju njegovom opstanku. „Slana ravnica Marikunga je izvor celokupnog života ovde. Hidrološke studije ukazuju da je ona izvor naše vode. To je za nas sveto mesto“, izjavila je za Guardian Lesli Munjoz Rivera, sekretarka starosedelačke zajednice Kopijapo.

Prema navodima Isabel Godoj iz Nacionalnog saveta naroda Kola, samo oko 10 odsto lokalnog starosedelačkog stanovništva bilo je konsultovano u vezi sa projektom. Savet je zbog toga pokrenuo pravni postupak kako bi se proces konsultacija proširio.

Rio Tinto tvrdi da tehnologija DLE doprinosi očuvanju vode i da umanjuje količinu otpada te da je za njenu primenu potrebna manja površina zemljišta, uz cilj da se potrošnja slatke vode svede na minimum kroz reciklažu i tehnologije obrade i ponovnog ubrizgavanja.

Vraćanje tretirane vode u slanu ravnicu Marikunga može ugroziti jedinstven i izuzetno osetljiv ekosistem

Međutim, Kristina Dorador, mikrobiološkinja sa Univerziteta u Antofagasti, upozorava da vraćanje tretirane vode u slanu ravnicu Marikunga može ugroziti jedinstven i izuzetno osetljiv ekosistem u kojem žive 53 životinjske vrste. Među njima su andski flamingosi, ptice nandu i lame sorte gvanako, kao i 11 autohtonih biljnih vrsta i praistorijski mikroorganizmi koji postoje isključivo u slaništima Atakame.

„Marikunga je žarište jedinstvene flore i faune. Ponovo ubrizgana slana voda može sadržati tragove hemijskih supstanci, poput surfaktanata i deterdženata, što bi moglo da ugrozi čitav ekosistem“, ističe Dorador.

Južni deo slane ravnice nalazi se unutar zaštićenog nacionalnog parka Nevado Tres Cruces. Iako je planirano da se litijum eksploatiše u severnom delu, Dorador upozorava da je nerealno posmatrati ih kao odvojene vodene sisteme.

Rio Tinto primenjuje direktnu ekstrakciju litijuma u dva rudnika na severozapadu Argentine – u pilot-postrojenju u slaništu Rinkon i u projektu Feniks u slanoj ravnici Hombre Muerto, koji je kompanija preuzela akvizicijom američke firme Arcadium Lithium, vrednom 6,7 milijardi dolara.

Pored projekta Marikunga, Rio Tinto je izabran i za partnera za eksploataciju litijuma na još jednoj slanoj ravnici u regionu Atakama – Altoandinos, u saradnji sa državnom kompanijom Enami.