Riblje staze: ključna mera za ublažavanje negativnih uticaja hidroelektrana

Hidroelektrane su najstariji način proizvodnje obnovljive električne energije. Ipak, brane hidroelektrana mogu da budu nepremostiva prepreka za ribe kojima je slobodan prolaz rekom neophodan. Planiranje hidroenergetskih objekata, odnosno obezbeđivanje ribljih staza izuzetno je značajno za opstanak rečnog ekosistema, što pokazuje i primer iz Slovenije, gde je njihova izgradnja zakonska obaveza već skoro dve decenije.

Hidroelektrane, osim što proizvode električnu energiju, imaju niz drugih koristi, od zaštite od poplava i obezbeđivanja vode u sušnim periodima, do navodnjavanja, rekreacije i ekonomskog razvoja lokalnih zajednica. Sa druge strane, hidroelektrane menjaju prirodni tok reka i prave prepreku za ribe.

Migracije riba podrazumevaju sezonsko kretanje ka mrestilištima i povratak u niže delove reka. Kada se taj put preseče, posledice se brzo odražavaju na brojnost populacija, raznovrsnost vrsta i ukupno zdravlje rečnog sistema. Zbog toga se riblje staze smatraju jednom od ključnih mera za ublažavanje negativnih uticaja hidroenergetskih objekata.

Riblje staze su specijalizovani prolazi koji ribama omogućavaju da bezbedno zaobiđu brane. Ovi prolazi moraju biti pažljivo projektovani kako bi ribama omogućili da se iz donjeg dela reke ispod prepreke popnu u gornji deo i nastave svoje prirodne migracione puteve.

Projektovanje i izgradnja ribljih staza moraju biti pažljivo osmišljeni

Ulaz u riblju stazu mora biti postavljen na mestu koje ribe prirodno prepoznaju, piše Naš stik. Takođe, prolaz mora da im omogući da sopstvenom snagom savladaju visinsku razliku koju predstavlja brana. To se postiže posebnim oblikovanjem toka, dubina, bazena i mirnih zona u kojima ribe mogu da se odmore.

Pored tehničkih ribljih staza od betona koje imaju niz pregrada i otvora, ove staze mogu imitirati prirodni potok sa međubazenima, pragovima, kamenjem i vegetacijom. Izvodljivost zavisi od terena, lokalnih uslova, konstrukcije hidroelektrane i, posebno, od vrsta i potreba riba koje nastanjuju određeno područje. Kada teren ne dozvoljava pomenuta rešenja, koriste se riblji liftovi, koji podižu ribe preko prepreke i ispuštaju ih iznad brane.

Prilikom planiranja staza, projektanti se oslanjaju na studije koje pokazuju vrstu riba, njihovu snagu, koliko dugo mogu da plivaju uzvodno i kakve su im dubine i protoci potrebni za bezbedan prolaz. Često su u riblje staze uključeni i posebni elementi, poput odmorišta i mrestilišta, gde se ribe tokom migracije mogu i razmnožavati. Efikasnost pojedinačne riblje staze meri se praćenjem migracija riba, što podrazumeva monitoring mrežama, elektroizlov, kao i snimanje kamerama.

U Sloveniji je izgradnja ribljih staza zakonska obaveza već skoro dve decenije. Prema Zakonu o slatkovodnom ribarstvu iz 2006. godine, svaki objekat na vodotoku mora omogućiti prolaz za ribe, u skladu sa zahtevima evropskog zakonodavstva, pre svega Okvirne direktive o vodama. Međutim, praksa pokazuje da sama izgradnja riblje staze nije dovoljna. Njena funkcionalnost zavisi od redovnog održavanja.

Održavanje ribljih staza

Nanosi, zapušenja i promenjeni protoci mogu zatvoriti put ribama koje rekom migriraju ka svojim mrestilištima. U Sloveniji se ribolovačka društva brinu o održavanju ribljih staza.

Primer dobre prakse dolazi sa donjeg toka Save, gde ribolovačko društvo Sevnica godinama održava riblju stazu uz hidroelektranu Arto-Blanca. Predsednik društva Sandi Kosmač sa timom volontera radi na stotine sati godišnje kako bi prolaz za ribe ostao funkcionalan.

„To podrazumeva redovno čišćenje, uklanjanje nanosa i stalno održavanje, kako bi ribe mogle nesmetano da putuju do svojih prirodnih mrestilišta“, objasnio je. Kada dođe do većih zahvata u koritu reke, građevinskih radova ili remonta, volonteri sprovode elektroizlov, kako ribe ne bi ostale zarobljene i kako bi se populacije sačuvale, dodao je Kosmač.

Elektroizlov podrazumeva upotrebu slabe električne struje koja ribe privremeno omami, omogućavajući njihovo bezbedno premeštanje bez trajnih posledica. Takve intervencije sprovode se više puta godišnje, u zavisnosti od uslova na terenu.

Kosmač ističe i da migracije riba nisu vezane za samo jednu sezonu. „Neke vrste se mreste u proleće, druge u jesen. Zato riblje staze moraju biti prohodne tokom cele godine, a ne samo u ograničenom periodu“, kazao je.