Životna sredina

Revidirana strategija predviđa osnivanje Berze drveta

Foto: Vlada Crne Gore

Objavljeno

16.10.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.10.2018.

Država

Komentari

0

Podeli

Revidirana Strategija razvoja šuma i šumarstva za period of 2014. do 2023. godine, koju je prošle nedelje usvojila Vlada Crne Gore, predviđa uspostavljanje Berze drveta. Strategija je usaglašena sa usvojenim konceptom reorganizacije koncesionog sistema korišćenja šuma za naredni period.

Revidirana Strategija razvoja šuma i šumarstva kao ključni cilj postavlja unapređenje postojećeg stanja svih šuma tako da ekološke, ekonomske i druge funkcije šuma budu izbalansirane, a održivost obezbeđena, navodi se u saopštenju Vlade Crne Gore.

Pored ostalog, propisom se podržava osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu usluga u sektoru korišćenja šuma, unapređuje poslovni ambijent u smislu da će mala preduzeća lakše dolaziti do potrebne sirovine za proizvodnju, a s obzirom na to da je krajnji cilj formiranje Berze drveta u Crnoj Gori, primenom propisa podstiče se i tržišna konkurencija, kroz razvoj fleksibilnijeg sistema prodaje drveta u Crnoj Gori i uvođenje lanca odgovornosti i kontrole prometa, navodi se u saopštenju.

U narednom periodu potrebno je razviti mehanizme prodaje drveta zasnovane na tržišnim principima tako što će se uspostaviti Berza drveta koja će biti podržana od strane države snažnim regulatornim funkcijama koje će sprovoditi nadležni organ državne uprave, navodi se u tekstu revidirane strategije.

Takođe, svu drvnu građu odobrenu za seču (izuzev za sopstvene potrebe privatnih vlasnika šuma i državne podrške za ruralni razvoj) u neprerađenom stanju treba realizovati preko Berze koja će biti elektronski uvezana sa Poreskom upravom i Carinom, stoji u tekstu revidirane strategije.

Pored toga, neophodno je uspostaviti Centralni elektronski licitacioni sistem i kontrolu prometa drvnih sortimenata, gde se će se prodaja drveta u dubećem stanju ili posečenih trupaca na stovarištima, preko formiranog privrednog subjekta vršiti transparentno, što će doprineti povećanoj konkurentnosti a za krajnji rezultat će imati značajno povećan prihod ekonomiji.

Drvnu masu ostalu od seče i prerade drveta, a koja se može koristiti za potrebe raznih sistema za proizvodnju električne energije ili grejanja treba takođe treba usmeriti na berzansku trgovinu (dugoročni ugovori sa korisnicima). Ovom merom će se rešiti nagomilani ekološki i bezbedonosni problemi (neuredna odlagališta, smanjenje opasnosti od požara i sl.) u blizini prerađivačkih kapaciteta.

Trgovina drvnom građom odobrenom za seču bi se obavljala na Berzi drveta

Ovim merama stvoriće se značajna dodata vrednost šumskog resursa, rešiće se ekološki problemi i stvoriće se šansa za nova “zelena” radna mesta, navodi se u tekstu strategije.

U revidiranoj strategiji se između ostalog navodi da „od strane velikih investitora iz inostranstva postoje ozbiljne inicijative za velike bioelektrane“, gde bi „obim investicija u taj sektor bio preko 150 miliona evra, ali bi to zahtevalo dodatne i ozbiljne analize“.

Udeo šumarstva i drvne industrije u nacionalnom dohotku ispod 1%

Ukupan potencijal crnogorskih šuma je veoma značajan (šumovitost 59,5% ukupne teritorije ili 826.782 ha). Ukupna dubeća zapremina drveta procenjena je na 122 miliona m3, sa tekućim zapreminskim prirastom od 2,9 miliona m3. Po površini, u vlasništvu države je 52,3%, a privatnom vlasništvu je 47,7% šuma.

Seče na godišnjem nivou iznose 804.821 m3, što obezbeđuje održivi razvoj ovog prirodnog dobra.

Međutim, udeo šumarstva i drvne industrije u nacionalnom dohotku je ispod 1% što je nedovoljno i njegovo značajno povećanje biće jedan od najvećih izazova relevantnih državnih institucija, navodi se u tekstu strategije.

U tekstu se takođe navodi da ukupan iznos finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju revidirane Strategije razvoja šuma za 2019. i 2020. godinu iznosi 12.195.000 evra.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danski-gigant-dekarbonizacija-vetroparkovi-na-vodi

Danski gigant u gradnji vetroparkova na vodi traži od dobavljača da najkasnije 2025. pređu na zelenu struju

17 августа 2022 - Ørsted je saopštio da je postao prva energetska kompanija u svetu koja je zatražila od svih dobavljača da koriste samo zelenu struju

Slovenacki Petrol vetroelektrane Dazlina 35 MW Hrvatskoj

Slovenački Petrol napreduje s projektom vetroelektrane od 35 MW u Hrvatskoj

17 августа 2022 - Petrol namerava da izgradi vetropark Dazlina u Tisnom u Dalmaciji, za koji je u toku javna rasprava o studiji uticaja na životnu sredinu

taaleri-encro-vetropark

Finski Taaleri i hrvatski Encro grade dva vetroparka od 111 MW kod Zadra

17 августа 2022 - Taaleri i Encro planiraju da vetroparkovi, čija je gradnja počela 2021. godine, budu pušteni u rad u poslednjem kvartalu 2023.

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

BIG Shopping Centers kupio projekat solarne elektrane od 70 megavata u Severnoj Makedoniji

16 августа 2022 - Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzima fotonaponski projekat u Severnoj Makedoniji procenjene vrednosti 53 miliona evra