I drvna i poljoprivredna biomasa su zapostavljene u Srbiji, i kao tema i kao resurs, uprkos značajnim potencijalima, rekao je Dušan Jović iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije zatvarajući međunarodnu konferenciju Energija iz biomase u regionu Zapadnog Balkana, održanu u okviru 5. RENEXPO Water & Energy međunarodnog sajma.
Korišćenje, naročito drvne biomase za energetske potrebe je na niskom tehnološkom nivou. Komplikovana zakonska regulativa, nejasno definisane nadležnosti, nerazvijeno tržište, kao i nedostatak subvencija samo dopunjavaju spisak problema sa kojima se Srbija, mada i ceo region Zapadnog Balkana u manjoj ili većoj meri susreće kada je u pitanju dobijanje energije iz biomase.
U svetu, potrošnja bioenergije raste. Nathalie Hemeleers iz Evropskog udruženja za biomasu (AEBIOM), otvarajući skup rekla je da je udvostručena u 28 zemlalja EU, u odnosu na 2000. godinu. Najveći potrošači bioenergije su Nemci (17%), Francuzi (12%) i Italijani (9%).
Svuda u svetu proizvodnja i potrošnja drveta doživljavaju renesansu, ali ne treba zaboraviti da drvo, iako obnovljiv, nije neiscrpan resurs, rekao je prof. Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Od ukupne proizvodnje drveta u svetu, prema podacima za 2016.godinu, 51 odsto čini ogrevno drvo. Porasla je i proizvodnja drvnih peleta za 3.54 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu.
U regionu Zapadnog Balkana ukupna proizvodnja u 2017. godini bila je 271 PJ, ili 2,6 odsto više nego u prethodnoj. Ogrevno drvo čini 84 odsto, drvne pelete 8 odsto, drvna sečka 5 odsto. Izvoz iz regiona bio je 16.3 odsto, dok je Srbija izvezla 27.1 odsto osvoje proizvodnje, u odnosu na hrvatskih 76 odsto, i 30,1 odsto koliko je izvezla BiH.
Glavonjić je naveo i da se prave pomaci napred, i da se u Srbiji radi na tome da se u 15 sistema daljinskog grejanja do sada koriščen mazut zameni drvnom sečkom.
Primeri dobre prakse
Siniša Janjušević iz Resalte, predstavio je nekoliko primera dobre prakse, odnosno primene biomase u privatnom i javnom sektoru iza kojih stoji ova ESCO kompanija.
U četiri škole u Pirotu na ovaj način je, rekao je, ostvarena energetska ušteda od 60 odsto a smanjena je i emisija ugljen-dioksida za 420 tona godišnje. Na Kopaoniku, u hotelu Putnik je novom instalacijom za grejanje smanjena emisija CO2 za 265 tona, a u fabrici kože Eltid Tannery u Pančevu za 1.225 tona.
Darko Dobrijević iz kompanije SynCraft Engineering predstavio je postrojenje za gasifikaciju drvenog otpada koje koristi sve vrste drveta i omogućavaju ekološku održivost proizvodnje struje, toplote, bio-uglja od drveta.
Albach Diamant 2000, najsnažniji samohodni čiper za drvnu sečku za koga praktično ne postoji neprohodan ili nedostupan teren, predstavio je Dejan Hajder i dodao da ih u Hrvatskoj trenutno ima 12.
Poljoprivredna biomasa
Poljoprivredna biomasa podrazumeva ostatke (slamu) nakon žetve pšenice, ovsa, ječma, raži, soje, zatim kukuruzovinu, kao i ostatke uljane repice i suncokreta , stabljike, ljuske i granje…koji se mogu koristiti kao gorivo. Problem je što se zbog sadržaja pepela, ovi ostaci ne mogu sagorevati u klasičnim kotlovima, rekao je Vojislav Milijić iz firme Foragrobio CC predstavjajući studiju o raspoloživosti poljoprivredne biomase u Srbiji, urađenu pod pokroviteljstvom nemačke organizacije za međunardonu saradnju GIZ.
Priklupljanje, skladištenje i lagerovanje su takođe problemi, jer je logistika komplikovana i, između ostalog, zahteva i nabavku skupe mehanizacije.
Zanimljivo je da, shodno rezultatima studije, zakonskih prepreka nema u ovoj oblasti, ali da su, uz sve probleme, mogućnosti za upotrebu poljoprivredne biomase za proizvodnju energije ograničeni na Bačku, Banat, delom Srem, i u manjoj meri na okolinu Beograda i Negotin.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.