OIE

Rekordna proizvodnja zelene energije u Hrvatskoj

Rekordna proizvodnja zelene energije u Hrvatskoj

Slika: Markus Distelrath from Pixabay

Objavljeno

07.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

07.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatska je u nedelju 6. decembra oborila rekord u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, pa je proizvodnja iz hidroelektrana i vetroparkova obezbedila celokupnu potrošnju električne energije u državi.

Hrvatski operator prenosnog sistema (HOPS) saopštio je da je zbog vremenskih prilika, obilnih kiša i jakog vetra, proizvodnja u hidroelektranama i vetroelektranama juče dostigla 48 GWh, dok je potrošnja bila 47 GWh. Ujedno, kako dodaju, ovo je bio ozbiljan test za energetski sistem da prihvati ogromne količine zelene energije i analizira mogućnosti za priključenje novih elektrana na obnovljive izvore.

Hidroelektrane i vetroparkovi proizveli su 48 GWh, a potrošnja je bila 47 GWh, pa je energija izvožena

Ukupna instalirana snaga elektrana u Hrvatskoj na kraju 2019. bila je 4.817 MW, od čega u hidroelektranama 1.127 MW, u termoelektranama 2.019 MW i vetroelektranama 671 MW. Udeo hidroelektrana u proizvodnji bio je oko 53%, termoelektrana (elektrane na ugalj, gas i nuklearka Krško) oko 35%, a vetroparkova oko desetak odsto.

Hidroelektrane su juče, kako je saopštio HOPS, proizvele više od 30 GWh, pri čemu je proizvodnja dostizala i skoro 1.400 MWh/h. Novi obnovljivi izvori energije dodali su 843 MWh/h, od čega su najviše proizvele vetroelektrane, koje su iz oko 800 MW imale maksimalnu satnu proizvodnju od oko 717 MWh/h.

Velika proizvodnja zelene energije je test da li prenosni sistem bez investicija može da prihvati proizvodnju iz novih elektrana na obnovljive izvore

Kako su se rekordne proizvodnje dogodile u nedelju kad je potrošnja uobičajeno najmanja, hrvatska prenosna mreža je stavljena na ozbiljno iskušenje da osigura prihvat tolikih količina energije odnosno izvoz viška u susedne države, neveo je HOPS.

U kategoriju rekorda spada i to da je Hrvatska, koja 20-40% potrošnje u toku godine pokriva uvozom, juče izvozila i više od 1.100 MWh/h.

Postoji veliki broj zahteva za priključenje elektrana na obnovljive izvore u dalmatinskom području

Jučerašnja situacija, kako se navodi, može se posmatrati i kao ozbiljan test uživo za neke ekstremne situacije koje se analiziraju za potrebe razvoja prenosne mreže. Iako retke, ove situacije zahtevaju spreman odgovor.

Odgovor je utoliko potrebniji zbog zahteva za odobravanje priključenje elektrana na obnovljive izvore velike ukupne snage na dalmatinskom području, jer se sve češće nameće pitanje koliko novih kapaciteta elektroenergetski sistem može da podnese bez značajnog proširenja prenosne mreže, naveo je HOPS.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Struja egipatske solarne vetroelektrane najjeftinija Africi

Struja iz egipatske solarne i vetroelektrane biće najjeftinija u Africi

7. decembar 2020. - U Egiptu su pred izgradnjom po jedan ogromni solarni i vetropark, iz kojih će struja biti prodavana po najnižim cenama u celoj Africi

epcg solari konkurs solarni paneli

EPCG nastavlja projekat Solari: konkurs za još 5.000 solarnih elektrana

7. decembar 2020. - Na ovaj način još 5.000 domaćinstava, pravnih lica i stambenih zajednica dobija priliku da pod povoljnim uslovima proizvodi zelenu energiju

EU Energetska zajednica Srbiji energetskoj tranziciji Varhelji Várhelyi

EU, Energetska zajednica izrazile podršku Srbiji u energetskoj tranziciji

7. decembar 2020. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se s visokim zvaničnicima iz Evropske komisije i Sekretarijata Energetske zajednice

toplotne pumpe dekarbonizacija grejanje zagrevanje vode iea izvestaj

IEA: Globalna energetska kriza izazvala snažan rast korišćenja toplotnih pumpi

7. decembar 2020. - Globalna prodaja porasla skoro 15 odsto u 2021, dvostruko više od proseka u protekloj deceniji, predvođena Evropom gde je rast 35 odsto