Foto: Gerd Altmann from Pixabay
Prema najnovijim podacima GLAD laboratorije Univerziteta Merilend, objavljenim na platformi Global Forest Watch Svetskog instituta za resurse (WRI), prošle godine je zabeležen najveći gubitak šumskih područja u istoriji. Prvi put do sada, veliki požari su istovremeno besneli i u tropskim i u borealnim šumama, što je rezultiralo emisijama 4,1 milijarde tona gasova sa efektom staklene bašte.
Prašume su jedan od najvažnijih šumskih ekosistema – ključne su za egzistenciju, skladištenje ugljenika, snabdevanje vodom i očuvanje biodiverziteta. Ipak, one ubrzano nestaju. U tropskim predelima je 2024. izgubljeno jeviše od 6,7 miliona hektara prašume – gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Prašume su nestajale brzinom od 18 fudbalskih terena u minutu.
Mnogi istraživači upozoravaju da se pojedine šume, među kojima su delovi Amazona, približavaju tački nakon koje bi mogle trajno da nestanu. Profesor Metju Hansen, kodirektor GLAD laboratorije, nove rezultate opisuje kao „zastrašujuće“ i upozorava na rizik da tropske šume odumiru i postanu savane.
U 2024, najtoplijoj godini u istoriji, ekstremno topli i suvi uslovi, uzrokovani klimatskim promenama i prirodnim fenomenom El Ninjo, doveli su do većih i razornijih požara. Iako se požari prirodno javljaju u određenim ekosistemima, u tropskim šumama gotovo uvek nastaju kao posledica ljudske aktivnosti.
Gubici prašume nevezani za požare takođe su porasli, i to za 14 odsto. Do sada je glavni uzrok bila poljoprivreda, ali su 2024. požari postali vodeći uzrok i čine gotovo polovinu.
Nagli porast gubitka prašume u Latinskoj Americi
Najveći deo Amazonije nalazi se u Brazilu, koji je prošle godine pogodila najintenzivnija suša u poslednjih 70 godina. Dovela jedo velikog broja požara, a na Brazil otpada čak 42 odsto ukupnih gubitaka prašuma. Osim požara, značajan uticaj imalo je krčenje šuma zbog uzgoja soje i širenja stočarstva.
Bolivija se našla na drugom mestu po gubitku prašuma. Većinu požara izazvalo je namerno spaljivanje zemljišta za potrebe stočarstva i uzgoja useva poput soje, kukuruza i šećerne trske. Oko 57 odsto deforestacije u ovoj zemlji povezano je sa stočarstvom.
Poput Brazila, i Bolivija je bila pogođena jakom sušom. Gotovo 12 odsto teritorije zemlje je izgorelo, uključujući velike šumske površine. Zbog nedostatka sistema ranog upozoravanja i neadekvatne opreme, najteže su pogođene ruralne zajednice.
Jedina svetla tačka u zemlji bila je teritorija Čaragva Ijambae, kojom upravljaju domorodačke zajednice. Već drugu godinu zaredom, ova zajednica je bila uspešna u sprečavanju širenja požara, zahvaljujući ulaganjima u sisteme ranog upozoravanja i strogoj kontroli upotrebe zemljišta. To pokazuje potencijal lokalnog, domorodačkog upravljanja za očuvanje šuma.
I u drugim zemljama Latinske Amerike u 2024. godini je zabeležen nagli porast gubitka prašuma, najviše zbog požara izazvanih ekstremnom sušom. U državama poput Belizea, Gvatemale, Gvajane i Meksika, požari su odgovorni za više od 60 odsto. Meksiko i Nikaragva su se našli među deset zemalja s najvećim gubicima tropskih šuma.
Gvajana, koja je ranije imala niske stope, zabeležila je čak četiri puta veći gubitak nego prethodne godine. Osim požara, značajan faktor je ilegalno rudarstvo, koje ugrožava starosedelačke teritorije i doprinosi širenju bolesti poput malarije.
U Kolumbiji je gubitak šuma porastao za gotovo 50 odsto godinu za godinom, a glavni uzrok je prekid mirovnih pregovora, što je omogućilo širenje ilegalnog rudarstva i uzgoja koke.
Gubitak šuma u Africi i Aziji
Demokratska Republika Kongo (DRK) i Republika Kongo zabeležile su rekordne gubitke šume, uzrokovane sečom drveća za ćumur, poljoprivredom, tradicionalnom obradom zemljišta i požarima. Situaciju dodatno pogoršavaju siromaštvo i sukobi. DRK je jedna od najsiromašnijih država sveta, a mnoge zajednice zavise od šumskih resursa. Sukobi i raseljavanja primoravaju ljude da krče šume kako bi preživeli, dok pobunjeničke grupe kontrolišu lanac snabdevanja drvenim ugljem i rudnicima.
Indonezija i Malezija su 2024. smanjile gubitke šume
Jedina svetla tačka prošle godine bila je jugoistočna Azija. Indonezija i Malezija su 2024. smanjile gubitak za 11 odnosno 13 odsto. Ipak, i dalje postoji zabrinutost zbog širenja plantaža i rudarskih projekata, a naročito u Indoneziji, gde nova vlada promoviše prehrambenu i energetsku nezavisnost.
Van tropskih regiona, šumski požari su imali veliki uticaj i na druga područja– naročito u Kanadi i Rusiji, koje su izgubile po 5,2 miliona hektara u 2024. godini. Prošle godine, prvi put otkako se vodi evidencija, veliki požari su istovremeno besneli i u tropskim i u borealnim šumama, što je rezultiralo emisijama od 4,1 gigatona gasova sa efektom staklene bašte. Poređenja radi, to je četiri puta više emisija nego 2023. iz avio-saobraćaja.
Izostaje politička volja za zaustavljanje gubitka šuma
Visoki predstavnici više od 140 zemalja potpisali su 2021. godine Deklaraciju lidera iz Glazgova, kojom su se obavezali da će zaustaviti i preokrenuti gubitak šuma do 2030. Međutim, četiri godine kasnije smo daleko od tog cilja. Čak 17 od 20 zemalja s najvećim površinama pod šumama beleže veće gubitke nego u vreme potpisivanja sporazuma.
Stručnjaci kažu da su rešenja za zaustavljanje ovog negativnog trenda poznata i uključuju podršku lancima snabdevanja koji ne podstiču krčenje šuma, bolje sprovođenje trgovinskih propisa i povećano finansiranje zaštite šuma i mera za prevenciju požara. Međutim, politička volja za njihovu primenu i dalje nedostaje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.