Regionalna saradnja ključna za implementaciju globalnog okvira za biodiverzitet nakon 2020.

U toku je rad na pripremi globalnog okvira za biodiverzitet za period nakon 2020. godine, čije se usvajanje očekuje sledeće godine, a Radna grupa za biodiverzitet (BD TF), koja u ovom procesu predstavlja regionalnu perspektivu jugoistočne Evrope (JIE), dostavila je zajednički stav da je regionalna saradnja ključan preduslov za implementaciju novog okvira nakon 2020. godine.

BD TF, regionalno tehničko i savetodavno telo Regionalne radne grupe za životnu sredinu Regionalnog saveta za saradnju (RCC), doprinela je prvom sastanku Otvorene radne grupe za okvir biodiverziteta posle 2020. godine Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, održanom krajem avgusta u Najrobiju, Kenija, kao i procesu usvajanja okvira za period nakon 2020. godine – dokumentom koji iznosi zajednički stav zainteresovanih strana koji proizilazi iz regionalnog iskustva.

GIZ Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Sprovođenje sporazuma o biodiverzitetu (ORF-BDU), podržava napore Radne grupe za biodiverzitet (BD TF) i njenog Sekretarijata – Regionalne kancelarije za istočnu Evropu i centralnu Aziju Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN ECARO), sa ciljem formalne integracije prekogranične i regionalne saradnje u okvir za biodiverzitet nakon 2020. godine, objašnjava Kristina Kujundžić, viša projektna menadžerka GIZ ORF-BDU.

Iskustvo jugoistočne Evrope stečeno kroz rad Radne grupe za biodiverzitet, a koje je prisutno i u drugim regionima sveta, je da regionalna saradnja predstavlja nešto više od zbira njenih sastavnih delova. Regionalna saradnja može značajno da uveća primenu dobre prakse i/ili ima pozitivan uticaj na nacionalne procese, čime stvara dodatnu vrednost za globalne procese i obrnuto – prenošenjem globalnih i regionalnih pristupa doprinosi jačanju nacionalnih procesa.

Globalni poziv za usvajanje ambicioznog okvira za period posle 2020.

Jelena Dučić, članica BD TF i nacionalna kontakt osoba za Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti u Republici Srbiji, koja je prisustvovala sastanku u Najrobiju, kaže da još uvek nije postavljena jasna struktura globalnog okvira za biodiverzitet za period nakon 2020. godine, ali da napreduju diskusije globalne zajednice u okviru regionalnih konsultacija, tematskih radionica, kao i prvog sastanka Otvorene radne grupe za okvir biodiverziteta. Dobra osnova za buduću strukturu i moguće elemente novog globalnog strateškog plana je svakako na pomolu.

Globalna zajednica je zauzela opšti stav da okvir za period posle 2020. treba da bude ambiciozan i da podrži transformativne promene koje su potrebne za postizanje Vizije za biodiverzitet do 2050. godine.

Učesnici sastanka, uključujući zemlje članice Konvencije,  druge vlade i posmatrači, izneli su ključne poruke sa održanih konsultacija, među kojima su sledeće:

• Novi okvir treba da bude lak za komunikaciju, jasno povezan sa globalnom vizijom „Živeti u skladu sa prirodom“ (Living in harmony with nature),
• Ciljevi i indikatori treba da su specifični, merljivi, dostižni u određenom vremenskom opsegu, irealni,
• Potrebno je integrisati sinergije sa drugim konvencijama,
• Neophodna je jasna povezanost biodiverziteta i klimatskih promena i
• Nadasve potrebno je osigurati sredstva za implementaciju novog okvira.

Učesnici su naglasili i da vizija do 2050 treba jasno da poveže tri cilja Konvencije i četiri elementa globalne vizije: vrednovanje, zaštitu, obnavljanje i održivo korišćenje biodiverziteta.

Potencijalni elementi okvira o kojima se diskutovalo na sastanku u Najrobiju grupisani su u četiri klastera: Klaster 1 – Elementi orijentisani na rezultate (vizija, misija, ciljevi) novog okvira za biodiverzitet posle 2020. godine, Klaster 2 – uslovi i sredstva za sprovođenje globalnog okvira biodiverziteta nakon 2020. godine, Klaster 3 – načini planiranja i odgovornosti (praćenje, izveštavanje, pregled) i Klaster 4 – unakrsne teme i pitanja (cross-cutting issues).

Procesi koji su u toku pružaju jedinstvenu priliku za formalnu integraciju regionalne saradnje u okvir za period nakon 2020. godine, a BD TF je dala preporuke za premošćavanje jaza između sprovođenja nacionalnih i globalnih strategija kroz regionalnu perspektivu zasnovanu na iskustvima u Jugoistočnoj Evropi i uspostavljene mehanizme za regionalnu saradnju, poput BD TF.

Potrebno više informacija o ekosistemskim uslugama, jačanje sinergija sa klimatskim promenama

 Teme na koje je BD TF takođe ukazala uključuju:

• Potreba za više informacija o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama (efektivan monitoring i izveštavanje o trendovima i integracija ekosistemskih usluga u nacionalne razvojne planove),
• Važnost identifikovanja i promocije sinergija između biodiverziteta, klimatskih promena i održivog razvoja na svim nivoima, pri čemu se članice pozivaju da ulože napore da predlažu nacionalne obaveze u skladu sa Konvencijom uzimajući u obzir njen doprinos drugim multilateralnim sporazumima o životnoj sredini i obrnuto, i
• Važnost diverzifikacije izvora finansiranja za očuvanja biodiverziteta, uključujući fiskalne podsticaje, tržišne mehanizme i plaćanja za ekosistemske usluge, kao i finansiranje zaštite i očuvanja biodiverziteta od strane privatnog sektora.