Slika: UNEP
Update: novembar 7, 2017.
U Beogradu se održala regionalna radionica posvećena ubrzanju energetske efikasnosti u zgradarstvu na kojoj su stručnjaci i predstavnici nekoliko evropskih gradova koji učestvuju na projektu imali priliku da razmene iskustva i znanja stečena tokom projekta.
Projekat Akcelerator efikasnosti u zgradarstvu (BEA) deo je UN programa Održiva energija za sve (SE4All), koji na globalnom nivou koordiniše Svetski institut za resurse (WRI), a u Beogradu sprovodi Program UN za životnu sredinu (UNEP) u saradnji s gradskim vlastima.
Takođe, Beograd učestvuje i u drugom projektu koje UNEP sprovodi u okviru programa SE4All, Daljinski sistem grejanja u gradovima (DES), kao jedan od šest gradova u kojima se sprovode oba projekta, objasnila je Sonja Malićević iz UNEP-a pozdravljajući goste na početku radionice.
Njena koleginica iz UNEP-a Lily Riahi, zadužena za energetiku i klimu, naglasila je da je sektor zgradarstva ključan za dostizanje klimetskih i ciljeva održivog razvoja. Ona je dodala da je u domenu energetske efikasnosti i održivog daljinskog grejanja ključno integrisano planiranje i donošenje politika, kao i koordinacija različitih nivoa vlasti. Istakla je i značaj partnerstva između privatnog i javnog sektora.
BEA projekat okuplja 28 gradova i 40 globalnih partnera, uključujući privatni sektor i civilno društvo, rekao je Clay Nesler, potpredsednik u kompaniji Johnson Controls, zadužen za globalnu energetiku i održivost.
Od grada koji pristupi BEA projektu očekuje se da sprovede jednu politiku koja promoviše energetsku efikasnost i jedan demonstracioni projekat, kao i da razvije sistem praćenja rezultata. Beograd razvija smernice za implementaciju procedura u projektima renoviranja, dok će demonstracioni projekat sprovesti u Osnovnoj školi Vlada Obradović Kameni u Surčinu, rekao je Miodrag Grujić iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević je istakao da Beograd ulaže napore na planu energetske efikasnosti, navodeći da je grad u tom cilju osnovao Fond za energetsku efikasnost, dok je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski najavio pokretanje takvog fonda i na nivou republike.
Iskustva gradova u Evropi
Predstavnik Evropskog parlamenta Jan Olbrycht rekao je da se u EU ulažu napori da se strukturni fondovi iskoriste za finansiranje mera energetske efikasnosti, ali da se promovišu i drugi finansijski instumenti i izvori.
Maartin de Groote, iz Instituta za performanse zgrada u Evropi (BPIE), ukazao je da su članice EU obavezne da dostavljaju strategije renoviranja na tri godine. On je ukazao na koristi od unapređenja energetske efikasnosti, navodeći da uz dobro dnevno osvetljenje u učionicama 7 do 26 odsto đaka ostvaruje bolje rezultate od onih koji sede u učionicama sa manje svetla, dok se kada su zaposleni u pitanju, može očekivati rast do 2 odsto produktivnosti uz dvostruko povećanje brzine provetravanje.
Romanas Savickas iz Kopenhaškog centra za energetsku efikasnost je ukazao na značaj sinergije energetske efikasnosti zgrada i dajinskog grejanja, a predsednik kompanije Danfoss za Istočnu Evropu Adam Jedrzejczak na efekte kontrole potrošnje energije koji mogu doneti uštede i do 30 odsto.
Na skupu su predstavljena iskustva više gradova i zemalja, uključujući Astrahan u Rusiji, Rigu u Letoniji, turski grad Eskišehir koji učestvuju u BEA projektu, jermensku prestonicu Jerevan i Baku u Azerbejdžanu. Učesnici skupa su razgovarali i o izazovima finansiranja mera energetske efikasnosti.
Okpljenima su se obratile i novoimenovane gradske sekretarke za zaštitu životne sredine i energetiku, Ivana Vilotijević i Nataša Putnik, kao i princ Aleksandar Karađorđević koji je podržao ciljeve održivog razvoja u domenu energetike u glavnom gradu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.