Reč stručnjaka (četvrti deo): Kako bi izgledala idealna raspodela sredstava iz Zelenog fonda?

U četvrtom i poslednjem u seriji intervjua o upravljanju otpadom sa predstavnicima državnih institucija, poslovne zajednice, akademske zajednice i civilnog društva u Srbiji, sagovornike smo pitali kako bi po njima izgledala idealna raspodela sredstava iz namenskog Zelenog fonda, koji država nikako da oformi.

Odgovore su nam dali svi sagovornici: Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera zaštite životne sredine, Aleksandar Jovović, profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Dejana Milinković, direktor poslovnog udruženja Cementna industrija Srbije (CIS), Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta, i Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Seriji intervjua je prethodio uvodni tekst o problemima, izazovima i mogućim rešenjima za upravljanje otpadom u Srbiji. U prvom intervjuu, sagovornike smo pitali šta je potrebno uraditi na polju upravljanja otpadom do pristupanja Srbije Evropskoj uniji ili do 2025. godine, da li bi bio dovoljan predloženi prelazni period od 11 godina nakon pristupanja da se dostignu ciljevi, kao i od kakvog značaja je uspostavljanje primarne selekcije otpada. U drugom intervjuu, pozabavili smo se izazovima u upravljanju komunalnim otpadom u Srbiji, a u trećem, sagovornike smo pitali šta misle o budućnosti reciklažne industrije u Srbiji, kao i da iznesu svoje stavove o upotrebi otpada kao alternativnog goriva i implikacijama za životnu sredinu i zdravlje ljudi.

BGEN: Zamislimo da je danas na primer 2020. godina i da se sve naknade na ime zaštite životne sredine automatski slivaju u namenski Zeleni fond. Kako bi po Vama izgledala idealna raspodela tih sredstava?

Ivan Karić, državni sekretar, Ministarstvo zaštite životne sredine

Uspostavljanje održivog sistema finansiranja unapređenjem institucionalnog i zakonodavnog okvira, koji bi obezbedio da se sve namenske naknade za životnu sredinu slivaju u poseban Zeleni fond, je ključni  preduslov za blagovremeno sprovođenje mera, unapređenje ekološke i komunalne infrastrukture i dostizanje standarda razvijenih zemalja EU. Obezbeđivanjem čvrste institucionalne strukture i jasnih mehanizama finansiranja, obezbedili bi se predvidivi i stabilni finansijski tokovi, kao i uslovi za privlačenje investicija u ovoj oblasti.

Ukoliko bi uspeli da već u 2020. uspostavimo namenski Zeleni fond, to bi svakako bio ogroman napredak i jasan signal EU da Srbija ima definisanu nacionalnu ekološku politiku, u domenu planiranja, finansiranja i dinamike. Mišljenja sam da fond mora biti razvojni i investicioni. Sredstva prikupljena na osnovu naknada za zaštitu životne sredine prvenstveno bi bila usmerena na razvoj i realizaciju prioritetnih projekata i pripremu projektno-tehničke dokumentacije. Sve to bi trebalo da bude u skladu sa Višegodišnjim investicionim i finansijskim planom, Specifičnim planovima za implementaciju i ostalim strateškim dokumentima. U tom kontekstu, želim da naglasim da će napori ka uspostavljanju održivog sistema finansiranja kroz uspostavljanje namenskog Zelenog fonda, svakako ostati ključni prioritet Ministarstva zaštite životne sredine i u narednom periodu.

Smatram da bi idealna raspodela oko 100 miliona evra, koliko se godišnje prikupi od naknada za zaštitu životne sredine, trebalo da budu raspodeljena za rešavanje pitanja istorijskog otpada, finansijske linije koje bi podržale velike državne projekte ekološke infrastrukture, ali i druge projekte, zelene privrede, reciklaže, trajnog zbrinjavanja otpada, sprovođenje mera za poboljšanje energetske efikasnosti.

Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta

Rešavanje naraslih problema u praktično svim oblastima zaštite životne sredine zahteva ogromna finansijska sredstva, zbog čega je veoma važno dobro odrediti prioritete i pažljivo raspodeliti ograničena sredstva koja se slivaju u Zeleni fond. Imajući to u vidu, za Srbiju bi verovatno bilo dobro rešenje da usvoji dualni princip raspodele. U takvom sistemu jedan deo sredstava dodeljivao bi se svakoj lokalnoj samoupravi po određenom ključu – na primer, po broju stanovnika, ukupnoj površini, veličini zaštićenih područja i drugo – i ta sredstva lokalne samouprave bi samostalno koristile za rešavanje ekoloških problema koje smatraju prioritetnim.

Međutim, preostala sredstva ostala bi u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, a dalje usmeravanje ka lokalnim samoupravama vršilo bi se raspisivanjem konkursa za projekte od opšteg značaja. To bi pomoglo da u fokusu zaista ostane rešavanje prioritetnih problema zemlje u oblasti zaštite životne sredine. Budući da bi sredstva dobijale samo lokalne samouprave sa spremnim projektima, tako bi se izbegla u prošlosti česta situacija u kojoj opštine raspolažu novčanim sredstvima od različitih namenskih prihoda, ali ih ne koriste jer nemaju spremnih projekata iz oblasti ekologije.

Suzana Obradović, generalna sekretarka, Udruženje reciklera Srbije

Ove naknade bi tebalo da budu minimalni iznos finansija za životnu sredinu, kao neka zagarantovana sredstva u Zelenom fondu. U 2018. godini na ime eko takse po načelu “zagađivač plaća” u budžet Srbije je uplaćeno 11 milijardi dinara, a za Zeleni fond za 2019. je opredeljeno manje od 3 milijarde dinara odnosno za 8,6 miliona dinara manje nego u prethodnoj godini.

Ove godine možemo očekivati oko 100 miliona evra od eko taksi, što bi trebalo da bude samo osnova za finansiranje životne sredine i za Zeleni fond. S obzirom na to da su potrebne ogromne investicije u životnu sredinu, u Zeleni fond bi trebalo da se opredeli i dodatni novac iz budžeta odnosno da on zaživi u punoj meri. Takvim fondom bi upravljalo Ministarstvo zaštite životne sredine u skladu sa realno postavljenim prioritetima, projektima koji su spremni i čekaju realizaciju i sl. Evropska unija opredeljuje sredstva za životnu sredinu naše zemlje, ali tek ako mi izdvojimo novac, i to je vrlo važno da bismo mogli da finansiramo sve projekte.

Fiskalni savet je ocenio da bi snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine trebalo da bude budžetski prioritet u 2019. i narednim godinama. Prema toj proceni potrebno godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2-1,4% BDP-a odnosno oko 500 miliona evra. Važno je i da bi takvo povećanje izdvajanja u zaštitu životne sredine pozitivno delovala na privredni rast u kratkom roku. Iako je Fiskalni savet ocenio da ne bi trebalo izgubiti 2019. godinu za investicije u životnu sredinu, država nažalost nije preduzela mere koje je preporučio Fiskalni savet i mi kao zemlja ne možemo ostvariti potreban napredak u 2019, osim ako država naknadno opredeli dodatna sredstva u ovoj godini.

Aleksandar Jovović, profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Za početak, potrebno je da Republika Srbija izradi svoju strategiju privrednog razvoja. Na osnovu nje će se odrediti koji će prioritetni sektori biti sektori budućnosti ove zemlje. Na osnovu toga će se moći odrediti i koliko nam energije treba, kakva saobraćajna infrastruktura i slično. Na osnovu toga videće se koliko otpada će nastajati, kakav će taj otpad biti.

Zatim bi se na osnovu tih podataka, kao i jasne opredeljenosti ka efikasnijoj zaštiti životne sredine, ka borbi i prilagođavanju klimatskim promenama kao ključnim stremljenjima, moglo odrediti u kom pravcu najviše ulagati iz Zelenog fonda. Da li su to obnovljivi izvori energije (OIE), da li je to energetska efikasnost u industriji ili zgradarstvu, da li je to industrija 4.0 u oblasti reciklaže i cirkularne ekonomije ili nešto potpuno novo.

Dejana Milinković, direktor, Cementna industrija Srbije (CIS)

Ako pod zеlеnim dinаrоm pоdrаzumеvаmo prihоde оd rаzličitih еkоlоških nаknаdа (zа pоsеbnе tоkоvе оtpаdа, zа zаgаđеnjе, zа zаštitu i unаprеđеnjе živоtnе srеdinе i drugе), a pоd zеlеnim fоndоm srеdstvа rаspоlоživа zа prеduzimаnjе mеrа zаštitе i unаprеđеnjа živоtnе srеdinе, idealna raspodela sredstava bila bi ona zasnovana na transparentnim pravilima i merljivim kriterijumima, jednaka za sve učesnike na tržištu, koja sve svoje korisnike obavezuje na javno osvedočenje o postignutim rezultatima na unapređenju i zaštiti životne sredine, do kojih su dodeljena sredstva, na direktan ili indirektan način dovela.

Igor Jezdimirović, predsednik, Udruženje inženjera zaštite životne sredine

Investicije u zaštitu životne sredine su dugoročne kao i benefiti koji imamo od zdrave životne sredine. Sredstva se ulažu na osnovu prioriteta tako što se prvo rešavaju problemi koji su najgori/najopasniji i ugrožavaju najveći broj ljudi pa tako redom.

Ulaganja se vrše po jasnim kriterijumima bez uticaja politike i ličnih interesa u cilju zaštite i očuvanja Srbije kao zemlje i svih njenih građana. Prednost je data domaćim multidisciplinarnim timovima i dugoročno održivim rešenjima baziranim na najbolje dostupnim tehnologijama.