RCERO Ljubljana preradi 95% otpada koji napravi trećina stanovništva Slovenije

U maju, Malezija se pridružila Kini u zabrani uvoza otpada, što je potez koji će dodatno pojačati pritisak na problem otpada u evropskim zemljama, koje su ga rešavale izvozom. Pronalaženje održivih rešenja za otpad u EU je zato jedno od gorućih pitanja. Slovenija je ovaj problem delimično rešila izgradnjom Regionalnog centra za preradu i ponovno iskorišćavanje otpada (RCERO) u glavnom gradu Ljubljani. To je dugoročno rešenje za upravljanje otpadom koji stvara trećina stanovništva Slovenije.

IZAZOV

Količine otpada se stalno povećavaju u Sloveniji. Prosečno se godišnje proizvede nešto više od 7 miliona tona otpada, od čega je više od 900.000 tona komunalni otpad – oko 450 kg po stanovniku, prema podacima Agencije za zaštitu okoline Slovenije (ARSO).

Slovenija nije imala postrojenje za dobijanje energije iz otpada (waste-to-energy), a strategija upravljanja otpadom se oslanjala na izvoz. Ali, ipak je odlučeno da se izgradi postrojenje za tretman otpada uključujući postrojenje za proizvodnju energije.

REŠENJE

RCERO, kako se navodi na njegovom sajtu, je najbolji i najmoderniji objekat te vrste u Sloveniji. Takođe, jedan je od najvećih i najmodernijih u Evropi. Može da preraditi više od 170.000 tona otpada godišnje – više od 150.000 mešovitog komunalnog otpada i više od 20.000 tona odvojenog biootpada. RCERO opslužuje 700.000 građana iz 43 opštine što je 1/3 Slovenije. Ovo je, takođe, najveći ekološki projekat u Sloveniji koji je podržao Kohezioni fond EU.

Investicija u RCERO iznosila je 155 miliona evra. U programskom periodu 2007–2013. Kohezioni fond EU je kroz Program za životnu sredinu i infrastrukturu uložio 77,5 miliona evra, dok je ostatak finansirala centralna vlada i lokalne vlasti, a deo je obezbeđen i od naknade za zbrinjavanje otpada.

RCERO u svom sastavu ima proširenu deponiju, postrojenje za tretman procednih voda i objekte za preradu otpada. Nova deponija se koristi od 2009. godine, postrojenje za tretman procednih voda u funkciji od 2011. godine, a izgradnja postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada, koji je bio najzahtevniji deo projekta, završena je krajem 2015. godine.

Glavni deo RCERO-a sastoji se od tri objekta za mehaničko-biološku preradu otpada, gde se obrađuju dve vrste otpada: odvojeno sakupljeni biootpad i mešoviti komunalni otpad. I kabasti otpad se, takođe, prerađuje.

Mehanički tretman otpada proizvodi reciklirane materijale i materijale koji se koriste za proizvodnju čvrstog goriva. Nereciklirani materijali se prerađuju u gorivo, koje ima sličnu toplotnu vrednost kao i mrki ugalj. Gorivo se zapravo sastoji od delova neprerađenog otpada.

Biološki tretman biootpada zasniva se na procesima koji se spontano javljaju u prirodi, ali su ovde u postrojenju ubrzani i odvijaju se bez prisustva kiseonika. Kompost se proizvodi od biootpada u procesu anaerobne fermentacije. Velike količine gasa proizvedene tokom fermentacije se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije.

Biogas stvara dovoljno električne i toplotne energije potrebne za rad celog centra.

REZULTATI

Ljubljana je glavni grad EU sa najvećim procentom odvojeno sakupljenog otpada, ispred Talina i Helsinkija, a 2016. godine je osvojila titulu Zelene prestonice Evrope (European Green Capital title).

Koristeći inovativnu i vrhunsku tehnologiju, RCERO preprađuje sav otpad koji prihvati: samo manje od 5% (7.350 tona) završi na deponiji. U okviru RCERO beskorisni otpad postaje glavni izvor drugih sirovina:

• 30.000 tona sirovina namenjenih recikliranju
• do 60.000 tona goriva
• 7.000 tona komposta
• 35.000 tona digestata
• 6.000 tona drveta
• 17.000 MWh električne energije
• 36.000 MWh toplotne energije.

Objekti u sastavu RCERO-a smanjuju otpad koji proizvode i promovišu recikliranje i ponovnu upotrebu. Deo opreme i nameštaja u upravnoj zgradi je napravljen od otpadnih predmeta i ponovo upotrebljenih materijala (upcycled furniture).