Razvoj grejanja na biomasu samo uz državnu podršku

Skraćeni intervju sa Hajncom Kopecom, predsednikom Svetske asocijacije za bioenergiju. Ovde možete pročitati ceo intervju na engleskom jeziku.

U balkanskim zemljama, uključujući Tursku, svest o zaštiti životne sredine nije dovoljno razvijena i energetska politika je usmerena na fosilna i nuklearna goriva umesto na obnovljive izvore, kaže Hajnc Kopec, predsednik Svetske asocijacije za bioenergiju. U intervjuu za Balkan Green Energy News (BGEN) on je izjavio da je glavni izazov uveriti donosioce odluka u prednosti bio-mase, kako bi uveli mere podrške, pogotovo u sektoru grejanja.

Uspešni modeli državne podrške su različiti u oblasti grejanja, proizvodnje električne energije odnosno goriva za transport, rekao je Kopec za ovaj mesečni bilten na engleskom jeziku. „Podsticaji obuhvataju širok raspon mera, kao što su: podizanje svesti, obuka, dodatno oporezivanje fosilnih goriva, državna pomoć u ulaganju u bioenergiju (pogotovo u grejne sisteme), fidin tarife ili zeleni sertifikati za električnu energiju iz bio-mase i propisi o mešanju goriva u kombinaciji sa poreskim olakšicama u sektoru transporta“, izjavio je. U zemljama vodećim na polju bioenergenata, velik deo bio-mase se koristi u sektoru grejanja, rekao je Kopec za BGEN. „Tržište grejanja pruža najbolje mogućnosti za bioenergiju ukoliko državna politika podržava tu opciju. Nažalost, Evropska unija dosad nije razvila uspešne mere za grejanje iz energije iz obnovljivih izvora“, tvrdi Kopec.

Govoreći o uticaju na cene hrane zbog korišćenja obradivog zemljišta za gajenje useva za proizvodnju energenata, ovaj stručnjak za bio-masu je naglasio da je zemlja oduvek korišćena u razne svrhe, uključujući proizvodnju vlakana i sirovina za skrob i drugu biohemijsku industriju. Milioni hektara zapravo ostaju neobrađeni, čak i u zemljama pogođenim nestabilnošću cena hrane, dodao je Kopec. „Neuhranjenost širom sveta ima druge uzroke. U gotovo svim slučajevima, reč je o deficitu u snabdevanju belančevinama. Ukoliko proizvodite bio-gorivo kao što su etanol ili bio-dizel, za energiju koristite samo deo roda – skrob, šećer ili biljno ulje. Biljke kao što su kukuruz i druge žitarice, uljana repica i soja takođe sadrže proteine, ukupno koliko i druge komponente… Stoga korišćenje zemljišta za proizvodnju bio-goriva istovremeno podrazumeva dodatnu proizvodnju belančevina“, zaključio je.