Rat u Ukrajini pogoršao energetsku krizu, cene energenata u uzletu

Dok ruska vojska nastavlja napad na Ukrajinu, a zapadne zemlje pooštravaju sankcije, cene električne energije, gasa i uglja se vraćaju ka rekordnim nivoima posle kratkog zatišja u energetskoj krizi. Nafta je na najvišem nivou od 2014. godine. Cene dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida u EU danas su pale najviše u poslednjih osam godina.

Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj poziva Evropsku uniju da dodeli Ukrajini status kandidata za članstvo i pooštri sankcije prema Rusiji. Budući da je ruski finansijski sistem sve izolovaniji, učesnici na tržištima energenata vide rizik da će ostati bez mogućnosti da plaćaju rusku naftu, gas i ugalj i da prevezu naftu i ugalj, iako ta roba nije obuhvaćena sankcijama.

Napredovanje ruske vojske u Ukrajini, uz bombardovanje gradova, povećava opasnost od proširenja sukoba i prekida isporuka gasa preko te zemlje. Takođe, Evropska unija i njene zemlje članice šalju pomoć u oružju vladi u Kijevu, pa se na berzama akcija i sirovina beleže snažni pomeraji u cenama u očekivanju ruskog odgovora na te poteze.

Nafta Brent za isporuku u maju, referentni ugovor za ovo fosilno gorivo, poskupela je danas skoro deset odsto u jednom trenutku, dostigavši 107,57 dolara za barel. To je najviši nivo od 2014. godine.

Gas još prilično ispod rekorda iz decembra

Sledeće isporuke gasa u Holandiji, merene fjučersima EU Dutch TTF, koštaće skoro 127 evra po megavat-satu. Cena se danas popela gotovo 29 odsto. Na dan napada, 24. februara, dostigla je 134 evra, u poređenju sa rekordnih 180 evra od 21. decembra. Sve u svemu, čini se da su procene analitičara, institucija i državnih zvaničnika u Evropi da će na proleće doći do smirivanja cena samo puste želje.

Referentni ugovori za isporuku uglja u Evropi kroz godinu dana poskupeli su 32 odsto na 200 dolara za tonu, najviši nivo od 2008, a fjučersi koji prvi ističu uzleteli su 38 odsto na rekordnih 322,5 dolara, prenosi Bloomberg. Zalihe tog energenta na Starom kontinentu smanjile su se na najnižu razinu u istoriji za ovo doba godine barem od 2014. godine, prenosi Argus Media. Po Eurostatovim podacima, 49 odsto uvoza uglja u EU je iz Rusije i većina ide u Nemačku.

Najveći pad cena CO2 u poslednjih osam godina

Istovremeno, cene evropskih sertifikata za emisije ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte survale su se danas najviše od 2014. godine. Po podacima sa berze ICE Endex, tona CO2 i njegovih ekvivalenata došla je u jednom trenutku na 66 evra, što je preko 19 odsto niže od nivoa na jučerašnjem zatvaranju, da bi se kasnije vratila do 70 evra za tonu.

Bloomberg piše da se investitori povlače s tog tržišta i da možda računaju na mogućnost da će visoke cene gasa izazvati pad proizvodnje u evropskoj industriji. Onda bi joj bilo potrebno manje dozvola i tražnja bi pala.

Što se tiče nestabilnosti cena struje, ona uglavnom prati gas, koji je od početka bio glavni faktor energetske krize u Evropi. Naime, još pre eskalacije tenzija oko Ukrajine, EU i Rusija su se sporile oko puštanja u rad gasovoda Severni tok 2.

Cene na tržištu za dan unapred su u februaru bile u opadajućem trendu, ali nakon početka rata je došlo je do naglog skoka. Na primer, na SEEPEX-u u Srbiji je 19. februara zabeležen najniži nivo u mesecu, 136,87 evra za megavat-sat. Cena je na dan napada skočila na 235,2 evra. Posle blagog zatišja, nastavila je rast i danas, za sutrašnju isporuku, došla do čak 273,73 evra za megavat-sat.