Energetska efikasnost

Prva zelena javna zgrada u Turskoj uskoro u funkciji

Ankara prva zelena zgrada

Slika: http://aaenergyterminal.com/

Objavljeno

26.09.2016.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

26.09.2016.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Prva javna zgrada s održivim energetskim bilansom, vredna 23,4 miliona lira (sedam miliona evra) i sa završenih 80 procenata radova, po planu treba da bude osposobljena krajem godine i da postigne energetsku uštedu od 70 odsto, objavila je agencija Anadolija (Anadolu).

Objekat se gradi po projektu turskog Generalnog direktorata za energiju iz obnovljivih izvora (YEGM) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), dodaje se u članku agencijinog Enerdži njuz terminala (Energy News Terminal).

Tehnička i industrijska stručna srednja škola za zelenu tehnologiju Etimesgut Erjaman Džezeri (Eryaman Cezeri) biće otvorena sledeće školske godine i u program će biti uključene zelene tehnologije. U kompleksu smeštenom u predgrađu prestonice Ankare su zgrada, radionica, dom i sportska dvorana.

Projekat je započet 2011, a finansiraju ga Global Environment Fund (GEF), Ministarstvo za životnu sredinu i urbanizaciju i Ministarstvo nacionalnog obrazovanja.

Erdal Čalikoglu (Çalikoğlu), zamenik šefa direktorata, rekao je da je jedan od glavnih ciljeva projekta početak operacija u saglasju sa zakonima koji uređuju oblast energetske efikasnosti i propisima o energetskim performansama zgrada. Krovni zakon je na snazi od 2007. godine.

Zgrada je projektovana tako da učenici rade u udobnoj i zdravoj sredini uz upotrebu prirodne ventilacije i tehnika optimalnog osvetljenja. Uz pasivne sisteme kao što su solarni zidovi za klimatizaciju objekta, on je opremljen pumpom za grejanje s geotermalnom sondom, trigeneracionim postrojenjem, potisnom ventilacijom male brzine za grejanje i hlađenje i izmenjivačima toplote vazduh-vazduh. „Pokušavamo da ovakav ovaj pristup proširimo na projektovanje svih zgrada u Turskoj“, rekao je Čalikoglu.

„Održive zelene zgrade su sve rasprostranjenije u privatnom sektoru, ali u javnom ih nerado prihvataju jer ih smatraju skupim. Tako da je cilj projekta da pokaže izvodljivost ovih zgrada u javnom sektoru“, rekla je Asli Karabadžak (Aslı Karabacak), menadžerka projekta, dodajući da je glavni zadatak da se smanji ispuštanje gasova s efektom staklene bašte.

Prema podacima UNDP-a, Turska je daleko odmakla u uspostavljanju regulatornog i institucionalnog okvira za promociju energetske efikasnosti, te ima nacionalne pravne akte i propise za energetsku efikasnost u građevinarstvu. Prošle godine, Savet za zelene zgrade Sjedinjenih Država (USGBC) uključio je Tursku u 10 vodećih zemalja po standardu LEED (Leadership in Energy & Environmental Design), koji obuhvata projektovanje stambenog prostora i naselja.

Tagovi:
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

26. septembar 2016. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

26. septembar 2016. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

26. septembar 2016. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

26. septembar 2016. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana