Prozjumeri u Srbiji: potencijal velik, ali su potrebne dodatne mere

Broj prozjumera u Srbiji, odnosno kupaca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora, premašio je pet hiljada, a instalisana snaga je narasla na preko stotinu megavata. Prema nalazima najnovije studije pod nazivom Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje, potencijal je znatno veći. Međutim, na putu razvoja prozjumerizma u Srbiji stoji niz regulatornih, tehničkih i ekonomskih izazova.

Prozjumeri imaju značajnu ulogu u savremenom energetskom sistemu, posebno u kontekstu energetske tranzicije i povećanja učešća obnovljivih izvora energije. Prema najnovijim podacima iz registra kupaca-proizvođača Elektrodistribucije Srbije, broj kupaca-proizvođača je 5.071, sa ukupno 106 megavata instalisane snage.

Najbrojniju grupu čine domaćinstva – ukupno 3.667 prozjumera sa instalisanom snagom od 30,2 megavata. Ostali kupci-proizvođači, koje čine industrija, javne ustanove i druga pravna lica, iako su brojčano manje zastupljeni (1.399), imaju znatno veći instalirani kapacitet, 75,7 megavata.

Samo pet stambenih zajednica ima status prozjumera, sa ukupno 89,5 kilovata.

Prema podacima iz studije Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke, koju je izradila grupa domaćih i međunarodnih eksperata, Srbija ima ogromne i nedovoljno iskorišćene mogućnosti. Energetski potencijal sunčevog zračenja u Srbiji za je 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi. Srbija u proseku ima više od 2.000 sunčanih sati godišnje, navodi se u studiji.

Brojni izazovi do statusa prozjumera

Ovaj segment donosi brojne prednosti, počev od smanjenja troškova za električnu energiju i emisija štetnih gasova, pa sve do jačanja energetske nezavisnosti i decentralizacije tog sektora. Efikasna integracija prozjumera može doprineti rasterećenju elektroenergetske mreže tokom vršnih opterećenja, unaprediti kvalitet vazduha i pružiti nove prilike za građane i privredu, piše u studiji.

Takođe, u studiji se ističe da veća decentralizacija proizvodnje energije može ojačati lokalne zajednice, omogućavajući građanima i preduzećima da doprinesu energetskoj tranziciji i ostvaruju finansijsku korist.

Administrativne procedure su neefikasne i komplikovane

Ipak, na putu razvoja ovog modela stoje brojni regulatorni, administrativni, tehnički i finansijski izazovi. U studiji se kao ključni regulatorni izazovi navode neusklađenost zakona i podzakonskih akata, zatim ograničenja snage proizvodnih objekata i komplikovane, neefikasne administrativne procedure.

Trenutno važeći propisi definišu maksimalnu snagu solarnih elektrana na 10,8 kW za domaćinstva i 150 kW za ostale korisnike. Prema izveštaju, ova ograničenja otežavaju primenu prozjumerskog modela u privredi, dok nedostatak digitalizacije i transparentnosti dodatno obeshrabruje potencijalne korisnike.

Studija navodi da je institucionalna podrška budućim prozjumerima nedovoljna i da ne postoji jasna strategija za njihov razvoj.

Relativno visoki početni troškovi, ograničen pristup finansijskim podsticajima i subvencionisane cene električne energije za domaćinstva dodatno destimulišu investicije u obnovljive izvore. Niska svest građana, otpor prema novim tehnologijama i nepoverenje u javna preduzeća takođe predstavljaju prepreke za bržu energetsku tranziciju.

Konačno, tehničke prepreke poput zastarele infrastrukture, zatim nedovoljna ulaganja, slaba digitalizacija i niska fleksibilnost sistema dodatno unose nesigurnost i otežavaju razvoj decentralizovane proizvodnje energije.

Neophodne reforme

Za ubrzani razvoj prozjumerskog sektora u Srbiji potrebne su sveobuhvatne reforme koje uključuju jačanje finansijske podrške, regulatornog okvira i moderne infrastrukture. Autori studije su ove mere podelili na hitne, srednjoročne i dugoročne. U okviru hitnih mera, predlaže se promocija učešća građana i privrede putem garancijskih šema i povoljnih kredita u saradnji sa bankama, kako bi se olakšalo finansiranje manjih projekata i smanjio finansijski rizik.

Srednjoročne mere fokusirane su na razvoj tržišnih mehanizama za otkup viškova energije, definiranje uloge agregatora, uvođenje dinamičkih tarifa i decentralizovanih modela, kao i modernizaciju mreže kroz ubrzanu implementaciju pametnih brojila, digitalizaciju i automatizaciju sistema za efikasnije upravljanje promenljivom proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije.

Dugoročno, neophodno je reformisati postojeći sistem podrške i podsticaja, unaprediti poreski tretman i produžiti važenje sistema neto merenja, kako bi se obezbedila dugoročna održivost i stabilnost prozjumerskog sektora. Pored toga, potrebno je definisati uloge i regulative u skladu sa praksama EU i podržati edukaciju i institucionalnu saradnju radi jačanja sektora.