Narodni poslanici i poslanice su odbacili predlog zabrane istraživanja, rudarenja i prerade litijuma i bora u Srbiji. Izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima predložilo je 86 parlamentaraca iz redova opozicije.
Protivnici eksploatacije jadarita najviše ukazuju na opasnost po životnu sredinu i javno zdravlje. Tvrde i da bi ona bila neisplativa, zbog niske rudne rente, subvencija i troškova države za izgradnju infrastrukture.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je da predlagači nisu dali nijedan validan argument. Između ostalog, većina poljoprivrednog zemljišta koje bi bilo obuhvaćeno rudarskim aktivnostima u okviru projekta Jadar je zapravo pete i šeste kategorije, podvukla je.
Parlament je posle rasprave odbacio opozicioni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da je bio usvojen, u Srbiji bi bila zabranjena istraživanja, rudarenje i prerada litijuma i bora. Protiv je glasalo 127, a za izmene 84 prisutnih.
Sednica je počela 7. oktobra, istog dana kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić započeo dvodnevnu posetu Nemačkoj. Tamo se sastao sa kancelarom Olafom Šolcom. Narednog dana je na Hamburškoj konferenciji o održivosti (HSC) učestvovao u panel-diskusiji o odgovornom i cirkularnom lancu snabdevanja baterijama.
Šolc je na istom događaju objavio da Nemačka pristupa javno-privatnoj Globalnoj alijansi za baterije (GBA), i to u bliskoj saradnji sa Zambijom i Srbijom, rekavši da se i one pripremaju za ulazak u članstvo.
Vučić je pre puta izjavio da neće prisustvovati raspravi o predlogu zabrane kopanja rude litijuma i dodao da su mu opozicionari poručili da nije dobrodošao.
Inače, na portalu Balkan Green Energy News možete pročitati hronološki pregled najvažnijih događaja vezanih za projekat Jadar od 2001, kada je Rio Tinto došao u Srbiju.
Narodna inicijativa iz 2022. za zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i dalje bez epiloga
Parlament na početku sednice nije prihvatio predlog poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomira Lazovića da se formira komisija zbog nepostupanja Narodne skupštine po narodnoj inicijativi za zabranu iskopavanja litijuma. Naime, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), organizacija Kreni-promeni, sada opoziciona stranka, i druga ekološka udruženja predali su u maju 2022. više od 38.000 potpisa. Međutim, ta tema nikada nije došla pred poslanice i poslanike.
Lazović je istakao da narodna inicijativa nikada nije došla pred nadležne odbore, već da je sklonjena iz pisarnice. Još u martu prošle godine su podnesene krivične prijave protiv predsednika 12. saziva Narodne skupštine Ivice Dačića i 13. saziva Vladimira Orlića i drugih odgovornih za tu krađu, napomenuo je.
Narodnom inicijativom za zabranu istraživanja, rudarenja i prerađivanja litijuma i bora iz 2022. godine je 38.000 građana i građanki zakonski obavezalo skupštinu da raspravlja o tome, ali taj predlog nikad nije došao na dnevni red
Predstavnik ZLF-a je ukazao na mogućnost da i protiv aktuelne predsednice parlamenta Ane Brnabić bude podnesena krivična prijava. „Obećali ste ovde da će se ovo naći. Obećali ste odgovore. Mi ćemo vas držati za reč, ali ne previše dugo,“ naglasio je.
Umesto u skladu s narodnom inicijativom o zabrani kopanja litijuma i bora, 86 narodnih poslanika je priliku da o tome zvanično raspravlja konačno dobilo putem aktuelnog predloga izmena zakona, podnesenog u septembru.
Nestorović: Bez rudarenja litijuma neće ništa stati
Bez litijuma neće ništa stati i neće biti bilo kakve apokalipse ni nemaštine, izjavila je Danijela Nestorović u predstavljanju predloga izmena zakona ispred grupe predlagača.
„Zakon koji predlažem odnosi se jedino i isključivo na rudarenje litijuma i bora i samo na istraživanje litijuma i bora. Predlog je i da se iskopavanje trajno zabrani ne do narednih vlasti, već do narednih generacija. Za sada je na nama da našoj deci, ali zaista svoj našoj deci ostavimo čistu vodu, vazduh i zemlju, što im je ustavom i zagarantovano. A ako ikada dođe vreme, neka zakon menjaju,“ izjavila je ova poslanica Ekološkog ustanka.
Inače, Brnabić je ranije izjavila da bi izglasavanje ovog predloga dovelo do zaustavljanja ne samo svih rudarskih, već svih projekata u Srbiji koji uključuju geološka istraživanja.
Za običan svet u Nedeljicama je bitno da živi koliko-toliko zdravo, kazala je Nestorović. Za njih je bogatstvo mleko koje proizvode, med, kukuruz i ostalo, po njenim rečima.
Protivnici eksploatacije jadarita najviše ukazuju na opasnost po životnu sredinu i javno zdravlje. Tvrde i da bi ona bila neisplativa, zbog niske rudne rente, subvencija i troškova države za izgradnju infrastrukture.
U novoj studiji grupe domaćih ekonomista izračunato je da bi Srbija za 40 godina trajanja tog poduhvata inkasirala 696 miliona u današnjim evrima, što je samo 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
Rio Tinto će posle eksploatacije za sobom ostaviti pustoš
Vrednost jadarskog kraja višestruko prevazilazi novac od litijum-karbonata kojeg će ubirati Rio Tinto, izjavila je Nestorović. Ona je dodala da će posle eksploatacije, „kao što to obično biva“, kompanija iza sebe ostaviti pustoš.
Zakon o upravljanju otpadom se ne primenjuje na rudarski otpad u meri u kojem to pitanje uređuje Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ali bi trebalo da se odnosi na industrijski otpad koji nastaje u postrojenjima za preradu daljih mineralnih sirovina, upozorila je predstavnica predlagačâ. Takođe je upozorila da je izgradnja deponija u rečnim koritima zabranjena.
Izgradnja deponija u rečnim koritima je zabranjena, upozorila je Danijela Nestorović
Nestorović je otkrila da će biti podneta inicijativa za proveru ustavnosti i zakonitosti Uredbe o primeni Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit Jadar. Taj akt je Vlada Srbije ukinula u januaru 2022. posle prvog talasa protesta, da bi Ustavni sud u julu ove godine proglasio taj čin nezakonitim i neustavnim.
Vlada je smesta novom uredbom oživela staru i potpuno je prepisala, istakla je Nestorović.
Đedović Handanović: Predlog zabrane rudarenja litijuma je nastavak kampanja neistina
Predlog je u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije, a kampanja neistina se nastavlja, bez ijednog validnog argumenta, ocenila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Svaka odgovorna država nastoji da obezbedi ležišta kritičnih, strateških mineralnih sirovina i da podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom tih sirovina i da održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja, izjavila je.
„Rude bora i litijuma to svakako jesu. Kritične mineralne sirovine su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, za borbu protiv klimatskih promena, za očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, za mobilne telefone, za računare, za veštačku inteligenciju, za solarne panele, za vetrogeneratore. Zapravo naš današnji svet i život bio bi nezamisliv ukoliko ne bismo imali kritične mineralne sirovine,“ poručila je Đedović Handanović.
Država će racionalno upravljati mineralnim resursima
Potražnja raste svaki dan, a zemlje koje njima raspolažu se utrkuju da steknu međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicioniraju u geopolitičkim odnosima u svetu, tvrdi ministarka. Ona je istakla da će, „uz konstantnu i pojačanu kontrolu uticaja na životnu okolinu“ te primenu najviših socijalnih standarda, država racionalno upravljati mineralnim resursima.
Srbija ima velik potencijal za razvoj električnih vozila, dodala je Đedović Handanović i podvukla da su domaći prirodni resursi i strateška pozicija osnova za razvoj lanaca snabdevanja.
Gotovo svi argumenti predlagača usmereni na preradu, regulisanu drugim zakonom, a ne na iskopavanje
Vraćajući se na predlog izmena zakona, naglasila je da se gotovo svi argumenti odnose na preradu, a ne na iskopavanje. Nejasno je čime se onda argumentuje zahtev za zabranu rudarenja litijuma i bora, zaključila je ministarka rudarstva. Đedović Handanović je izjavila da se sumporna kiselina iz postrojenja neće ispuštati ni u vazduh niti u zemljište i vodu. Osim toga je u predlogu neistinito navedeno da je predviđeno da se sumporna kiselina koristi na temperaturi od 250 stepeni Celzijusa, nego na 90, daleko ispod tačke ključanja, pa stoga nema isparenja, napomenula je.
Dalje, većina poljoprivrednog zemljišta koje bi bilo obuhvaćeno rudarskim aktivnostima je zapravo pete i šeste kategorije, podvukla je resorna ministarka. Kategorija ima osam, od kojih je osma najniža, a pomenute dve su livade odnosno pašnjaci. Podvukla je i da se litijum i bor nigde u Srbiji aktivno ne istražuju i da nigde van Jadra nema overenih rezervi.
Litijum i bor se nigde u Srbiji van Jadra aktivno ne istražuju i nigde drugde nema overenih rezervi, naglasila je ministarka rudarstva
Milica Nikolić iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, izvestilac Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ocenila je da su sastavljači predloga „hteli da ekonomski osakate Srbiju.“
Izjavila je i da je „brutalna laž da nisu potrebna nikakva sredstva da bi se ovakav zakon sproveo“. Obrazložila je da bi kompanije tužile Srbiju za naknadu štete, jer su to pravo stekle zakonom. Što se tiče oblasti prerade litijuma, uključene u predlog zabrane, ona je regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, a ne Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, precizirala je Nikolić.
Ne damo Jadar: Odbijanje predloga izmena zakona je objava rata narodu
Vlast je odabrala stranu suprotno volji sopstvenog naroda, objavilo je nakon glasanja lokalno udruženje Ne damo Jadar, koje je deo SEOS-a i predvodilo je poslednji talas protesta u Srbiji.
„Oni su večeras objavili narodu rat i mi ćemo se u skladu sa tim ponašati i organizovati da odbranimo dolinu Jadra i celu državu od ovakve vlasti,“ upozorila je ta grupa.
Rio Tinto procenio zaradu države Srbije od projekta Jadar na 180 miliona evra godišnje
Treba pomenuti i da je direktor Rio Tinta za projekat Jadar Čad Bluit izjavio za Insajder TV da projektovani prihod za državu iznosi 180 miliona evra godišnje. Po njegovim rečima, iznos uključuje porez na plate, rudnu rentu i porez na prihod. Bluit je naveo i da kompanija neće tražiti subvencije od Srbije.
Pozvao se na analizu agencije Ergo Strategy Group. Pre toga je grupa domaćih ekonomista, analizirajući podatke iste firme, zaključila da bi zarada Srbije od projekta Jadar bila bi u najboljem slučaju minimalna, i to ne računajući stotine miliona evra kojima bi država finansirala njegovu celokupnu infrastrukturu.
Grupa ekonomista je, koristeći podatke iste firme kao i Rio Tinto, izračunala da će budžetski prihod od projekta Jadar iznositi 2,6 evra po stanovniku godišnje, i to pre obračunavanja troškova za infrastrukturu i subvencija
Rad potpisuju osnivač kompanije Point Group Zoran Drakulić, osnivač Centra za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji Danica Popović i profesor istog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Srbija bi za 40 godina trajanja tog poduhvata inkasirala 696 miliona u današnjim evrima, što je samo 2,6 evra po stanovniku godišnje, naveli su. Kada se odbije trošak namenskih investicija za projekat Jadar i u korist Rio Tinta kao i drugih subvencija za lanac električne mobilnosti, zarada Srbije bi bila ravna nuli za ulazak u projekat ogromnih ekoloških i finansijskih rizika, upozorili su autori. Država pritom ne bi imala ni najmanji udeo u vlasništvu, dodali su.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.