U Krupnju je održan protest protiv najavljene saradnje opštine Krupanj i slovačke firme Slovakian NeoTech Institute na razvijanju i otvaranju mobilne spalionice otpada. Okupljeni građani i ekološki aktivisti zatražili su informacije šta tačno ova saradnja predviđa jer iz dosad saopštenih informacija nije jasno koji otpad i uz pomoć koje tehnologije ova firma planira da spaljuje u mobilnom postrojenju, kao i kakav će biti uticaj na ljude i životnu sredinu.
Na protestu protiv mobilne spalionice otpada u Krupnju moglo se čuti da će biti spaljivan medicinski otpad iz Evropske unije, kao i da ne postoji procena uticaja postrojenja na životnu sredinu, dok je predsednik Opštine Krupanj Ivan Isailović posle protesta saopštio da će „novom eksperimentalnom metodom, koja je potpuno ekološki čista, biti rešen problem lokalne deponije“.
Isailović je, takođe, obećao da će ubrzo biti organizovane tribine i predavanja na kojima će se stanovnici Krupnja upoznati sa novom tehnologijom, čime je potvrdio da lokalna samouprava nije na vreme informisala građane.
U Krupnju će se razvijati eksperimentalna tehnologija za spaljivanje otpada u mobilnom postrojenju?!
Inače, Opština Krupanj i slovačka firma Slovakian NeoTech Institute pre tri nedelje potpisali su ugovor o saradnji koji, kako piše na opštinskom sajtu, predviđa primenu nove tehnologije u uništavanju otpada i rekultivacije postojeće deponije.
U saopštenju se takođe navodi još dosta informacija, ali ostaje nejasno o kojoj vrsti otpada je reč – da li će postrojenje sagorevati samo komunalni otpad ili i medicinski, ili i, kako je predsednik opštine nakon protestnog skupa izjavio, tekstilni otpad. U tekstu se spominje i otvaranje pogona za proizvodnju mobilnih postrojenja za uništavanje otpada, ali tek nakon što ova firma razvije tehnologiju jer je očigledno reč o pionirskom poduhvatu s obzirom da se na sajtu firme ne spominju ovakva postrojenja. Povrh svega, slovačka kompanija navodi da će koristiti vodonik u kogerenativnom postrojenju koje proizvodi i električnu i toplotnu energiju.
Inače, valja reći da su mobilna postrojenja za tretiranje otpada osmišljena da se postave tamo gde nastaje otpad i gde nema dovoljno opravdanih razloga da se izgrade stacionarna. Međutim, ima primera da se u Srbiji ona koriste umesto stacionarnih, pa prerađuju i otpad koji nije nastao tamo gde su locirana, zbog čega su vlasnicima oduzimane dozvole za rad. Razlog korišćenja mobilnih umesto stacionarnih postrojenja u Srbiji može se tražiti u tome da za njihov rad ponekad nije potrebno uraditi studiju procene uticaja na životnu sredinu.
Spalionica otpada i rudnik Rio Tinta značiće bankrot za poljoprivredne proizvođače
Miloje Todorović, odbornik „Bolje Srbije“ u lokalnoj skupštini postavio je pitanje zašto je kraj poznat po poljoprivrednoj proizvodnji izabran za izgradnju postrojenja za tretman opasnog medicinskog otpada i rekao da će njegovom izgradnjom biti ugrožena i okolna sela zbog emisija štetnih gasova.
Momčilo Alimpić, ispred udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu je upozorio da ako se u neposrednoj blizini Krupnja otvori rudnik i deponija Rio Tinta i spalionica medicinskog otpada poljoprivredni proizvođači u ovom kraju će bankrotirati jer će biti dovedeni u situaciju u kojoj se nalazi Bor danas – da niko neće hteti da kupi poljoprivredne proizvode iz njihovog kraja.
Alimpić je pozvao direktora Javnog komunalnog preduzeća 1. maj Milutina Popovića da da ostavku, a svih 29 opštinskih odbornika da u roku od sedam dana ponište sve odluke u vezi spalionice i Rio Tinta.
Stanovnike Krupnja i okoline niko nije obavestio o projektu spalionice
„Radni vek sam proveo u Austriji i zato znam da će se iz cele Zapadne Evrope dovoziti kod nas otpad da se spaljuje ako cena bude 300 dinara kako su najavili, umesto što se sad izvozi iz Srbije u Švajcarsku i Austriju po ceni od 3.000 evra po toni“, upozorio je Slavko Živanović, i rekao da je došao iz rodne Koceljeve da podrži borbu protiv uništenja ne samo Rađevine, nego i cele Zapadne Srbije, jer se rudarska istraživanja sprovode gotovo u svakom njenom kraju.
Govornici na protestu su istakli da se lokalna zajednica ne pita ništa iako je Srbija potpisnik Arhuske konvencije koja propisuje da se za postrojenja za tretman opasnog otpada ona konsultuje tokom faze planiranja projekta sa mogućim štetnim uticajem na životnu sredinu.
Marija Alimpić, iz Udruženja zaštitimo Jadar i Rađevinu“, kaže da je lokalna zajednica saznala iz novina ili tek na održanom protestu da će se graditi spalionica opasnog otpada u Krupnju. Čak su i sami poslanici opozicije, kako je dodala, bili iznenađeni kada je na sednici ovo bio predlog za usvajanje i tražili su da se poslanici o projektu ne izjašnjavaju pre nego bude predstavljena studija uticaja na životnu sredinu.
„Ono što je problem u našoj zemlji kod projekata koji imaju potencijalno štetni uticaj na životnu sredinu je što lokalnu zajednicu niko ništa ne pita. Ona mora da bude upoznata sa projektom, mora da se ispoštuje Arhuska konvencija kojom je građanima zagarantovano pravo na fer i pošteno informisanje, ali i pravo da se kaže – ne. Naš cilj je da se spreči ostvarivanje štetnih projekata i ustali praksa da se potencijalno rizični projekti ne mogu realizovati bez učešća i odobrenja samih građana“, rekla je Alimpić.
Kalmar: sumnjamo da će se ovde spaljivati otpad uvežen iz Evropske unije
Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo, povukao je paralelu sa situacijom otvaranja rudnika litijuma, gde se takođe lokalni parlament izjašnjavao o izmenama Prostornog plana grada Loznice kako bi se uneo u njega projekat Jadar kompanije Rio Tinta.
„Odbornici sasvim sigurno nemaju znanja, niti informacija, niti pristup dovoljnom broju karakteristika ovog projekta da bi mogli da kažu da je bezopasan. Imajući u vidu veliku količinu otpada i činjenicu da se radi o postrojenju za tretman opasnog otpada dozvolu će morati da donese Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zaštite životne sredine. Ponovo se dešava pravno nasilje i mešaju se babe i žabe. Glumi se neka vrsta referendumskog slaganja kroz krupanjski parlament, iako to nije mesto na kome može da se odlučuje o ovom projektu i donese zaključak da životna sredina može da izdrži njegov negativni uticaj“, rekao je Kalmar.
Sličan projekta nuđen je i Topoli, Požarevcu, Zvorniku…
On je istakao da namera da se instalira mobilno postrojenje pokazuje da neko hoće da snizi nivo potrebnih dozvola, jer se inače za klasično postrojenje za tretman opasnog otpada traži ozbiljna procena uticaja na životnu sredinu. S obzirom da ne postoji plan upravljanja otpadom, sumnjamo da će se medicinski otpad uvoziti iz Evrope, dodao je on.
Kalmar je istakao da je ovakav projekta nuđen Topoli, Požarevcu, Zvorniku i u drugim mestima, što govori da postoji neka političko-biznis elita koja pokušava da „proda“ ovakve projekte kao rešenje za upravljanje otpadom iako oni to nisu.
Cvejanov: samo spalionice po najvišim evropskim standardima su rešenje za Srbiju
Obraćajući se prisutnima na skupu ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov rekla je da ne treba lagati da Srbiji ne treba spalionica otpada.
„Treba nam, jer svake godine odložimo na deponije 2,3 miliona tona komunalnog otpada, od čega je jedva 20 odsto moguće reciklirati, a opasan otpad se nelegalno zakopava da bi se izbegli visoki troškovi izvoza u postrojenja u Evropskoj uniji. Ali ta postrojenja – u Austriji, Danskoj, Švajcarskoj nisu mobilna postrojenja poput ovog koje se nudi Krupnju. U čemu je razlika? Da bi ste razumeli pitaću vas da li biste pre kupili automobil proizveden u Nemačkoj ili Slovačkoj? Jasno vam je da je razlika u tehnologiji. Srbiji ne trebaju eksperimentalne tehnologije nepoznatih proizvođača, nego proverene tehnologije po najvišim evropskim standardima. Da bi građani verovali u ovakva postrojenja potrebno je da se obezbedi poštovanje zakona i unapredi monitoring“, objasnila je ona.
Organizatori skupa očekuju da Skupština opštine Krupanj odustane od najavljenog projekta izgradnje mobilnog postrojenja za tretman opasnog otpada, a u protivnom najavljuju novi skup za jesen odlučni da ne dozvole realizaciju ovog projekta.
Predsednik Opštine: tehnologija je ekološki čista i nema opasnih ostataka
Povodom održanog protesta reagovao je predsednik Opštine Ivan Isailović, koji je rekao da je sve što se čulo na protestu zamena teza i da je istina potpuno drugačija.
„Suština je da mi u našoj opštini, koja je među 18 turističkih opština u Srbiji, želimo da nemamo deponiju, ne da pravimo deponiju, a posebno ne deponiju medicinskog otpada. Ne želimo deponiju i zbog toga smo jedan od potpisnika ugovora za formiranje regionalne deponije u Kaleniću kod Uba. Zbog toga moramo da zatvorimo našu deponiju, a pošto je zatvaramo, želimo da je rekultivišemo da ne bude štetna za okolinu i da umesto nje imamo šumu, pašnjake ili neku drugu zelenu površinu. Zbog toga smo među prvima u Srbiji potpisali ugovor za uništavanje deponije. Prihvatili smo poziv slovačke firme Sinkogrupa i njihove firme u Srbiji Slovakian NeoTech Institute da novom eksperimentalnom metodom na bazi vodonika, kojom se u mobilnom uređaju kapaciteta i do 500 tona uništava otpad, rešimo problem naše deponije, a posao bi započeo kada deponija bude zatvorena. Tehnologija je potpuno ekološki čista i nema opasnih ostataka. Ostatak su čista voda i pepeo koji se može koristiti za izradu ivičnjaka“, rekao je Isailović.
Dozvolili smo slovačkoj firmi da na lokalnu deponiju doveze tekstilni ootpad, ali samo u eksperimentalne svrhe
Opština je, kako je naveo, dozvolila slovačkoj firmi da može da doveze određene količine potpuno čistog, odnosno tekstilnog otpada.
„To je ono što, možda, zbunjuje građane – zašto smo dozvolili dovoženje takvog otpada na našu deponiju. Samo u eksperimentalne svrhe, da bi naša deponija što pravilnije bila uklonjena. Slovačka firma ima obavezu da uništi otpad koji doveze, kao i otpad sa naše deponije. Njima treba otpad sa naše deponije da bi predstavili svoj uređaj drugim gradovima i drugim zemljama, a mi nećemo platititu uslugu – uklanjanja naše deponije, koja, inače, nije nimalo jeftina“, kaže on.
On je najavio da će već iduće nedelje biti organizovane tribine i predavanja u vezi sa ovom tehnologijom i svi zainteresovani građani moći će da pitaju ono što ih interesuje.
E,Ivan,Ivan,taj laze kad se Bogu moli